„Капљице вере”, Пријатељ, март 2024, 30. и 31. стр.
Капљице вере
Жакоби је имао проблем – увек је био веома поспан!
Ова прича се одиграла у Бразилу.
„Жакоби, да ли знаш одговор?” упитала је госпођа Лелис.
Жакоби је отворио очи и подигао главу са стола. Сви другари из разреда су га гледали. И учитељица је зурила у њега. Осећао је како му образи горе. Опет је заспао на часу!
„Жао ми је, госпођо. Лелис”, рекао је. „Можете ли, молим вас, да поновите питање?”
„Наравно. Али молим те да престанеш да дремађ на часу.”
Скупио се на својој столици. „Да мадам.”
Жакоби је дошао у своју нову школу пре само неколико недеља. Волео је да учи, а другари из разреда су били добри. Али постојао је један проблем – он је увек био веома поспан! Његова нова школа била је далеко, па је морао да се буди веома рано да би стигао на време.
У почетку је било лако усредсредити се на часу. Али постајало је све теже и теже. Понекад је Жакоби био толико уморан да би заспао.
Следећег дана, директорка школе је замолила Жакобија и његове родитеље да се састану са њом. Насмешила се и пожелела им добродошлицу у своју канцеларију.
„Драго ми је што сте овде”, рекла је. „Жакоби је одличан ученик. Али његов учитељ каже да га не занимају његови часови. Понекад је одсутан и делује веома уморно. Да ли је добро?”
Његова мајка је климнула главом. „Жакоби је напорно радио да би могао да иде у ову школу, али је далеко од наше куће. Сваки дан мора да се буди рано. Тако да је поспан на јутарњим часовима.”
„Аха, да је ли то све?” упитала је директорка. „Требало би да пробате са капима од кафе! Свако јутро ставите неколико капи веома јаке кафе у Жакобијево пиће. То ће га држати будним.”
Жакоби се намрштио. „Али наша породица не пије кафу, госпођо.
Директорка је деловала збуњено. „Биће ти тешко да учиш ако наставиш са спавањем. Требало би барем размислити о томе.”
Када су напустили директоркину канцеларију, Жакобијеве мисли су биле помешане. Желео је да буде бољи у школи, али је желео и да следи заповести.
Те вечери његова породица је читала о Речи мудрости у Светим писмима.
Када је дошао ред на Жакобија, он је прочитао: „А сви свеци који се држе тога и следе ова казивања… наћи ће мудрост и велике ризнице знања. И трчаће, а неће се замарати, и ходаће, а неће малаксати.”*
Онда му је синула идеја!
Устао је са столице. „Уместо капи од кафе, користићу капи вере!”
„Шта мислите?” упитао је отац.
Жакоби се насмешио. „Свако јутро пре доручка можемо да се помолимо и замолимо Небеског Оца да ме благослови да ми се не спава толико. Наше молитве биће као капи вере!“
Насмејали су се и мама и тата. „Звучи као одлична идеја!” рекао је тата.
Следећег јутра, њихова породица је клекнула и помолила се да Жакоби има енергије да остане будан. Исто су урадили и сутрадан. И дан после тога. Такође, Жакоби се свако вече трудио да оде рано у кревет. И сваког јутра Жакобијева породица је веровала да ће му Небески Отац помоћи.
Временом су њихове капи вере деловале. Жакоби је могао да буде усредсређен цео дан! Бог је услишио њихове молитве. И Жакоби је знао да је поносан на њега јер следи Реч мудрости.
„Спреман за час, Жакоби?” упитала је госпођа Лелис једног јутра када је ушла у учионицу.
Жакоби је климнуо главом и широко се осмехнуо. Узео је своје капи вере пре школе. Био је спреман на све!
Илустрације: Брајан Мартин