1. Послушајте глас Исуса Христа, Откупитеља вашега, великог ^аЈа Јесам, чија рука ^бмилостива изврши ^впомирење за ваше грехе;

2. Који ће ^аскупити народ свој баш као што квочка скупља пилиће своје под крила своја, и то све оне који послушају глас мој и ^бпонизе се преда мном, и призову ме у снажној молитви.

3. Гле, заиста, заиста, кажем вам да су вам сада греси ваши ^аопроштени, због тога примате све ово; али сетите се да грех не чините више, да не би пропаст сишла на вас.

4. Заиста, кажем вам да сте ви изабрани из света да објављујете јеванђеље моје са призвуком радости, као и ^агласом трубе.

5. Уздигните срца своја и будите весели, јер ја сам ^амеђу вама, и ваш сам ^бзаступник код Оца; и његова је добра воља да вам да ^вцарство.

6. А као што је записано – Шта год будете ^аискали у ^бвери, ^вуједињени у молитви сходно заповести мојој, примићете.

7. И позвани сте да остварите ^асакупљање ^бизабраника мојих, јер моји изабраници ^вчују глас мој и неће отврднути ^гсрца своја;

8. Стога, пропис изађе од Оца да би они требало да се ^асакупљају на једном месту на лицу ове земље, да ^бприпреме срца своја и да се припреме у свему за дан када се ^встрадање и пустош пошаљу опакима.

9. Јер час је близу и дан је на дохват руке када ће земља сазрети; и сви ^аохоли и они који чине опакости биће попут ^бстрњике; и ^вспалићу их, говори Господ над војскама, да не би било опакости на земљи;

10. Јер час је близу, а оно што су ^аговорили апостоли моји мора се испунити; јер као што су говорили тако ће се догодити.

11. Јер ћу себе открити са неба моћу и великом славом, са свом ^авојском небеском, и боравити у ^бправедности са људима на земљи ^вхиљаду година, а опаки неће остати.

12. И опет, заиста, заиста, кажем вам, изађе то као чврст пропис, по вољи Оца, да ће ^аапостоли моји, Дванаесторица која беху у служби са мном у Јерусалиму, стајати мени здесна на дан доласка мога у стубу ^богњеном, одевени хаљинама праведности, са крунама на главама својим, у ^вслави баш као што је моја, да ^гсуде целом дому Израеловом, и то свима онима који су ме љубили и држали заповести моје, и никоме другом.

13. Јер ће ^атруба трубити дуго и гласно, баш као на гори Синају, а цела земља ће се протрести, а они ће ^бизаћи – да, и то ^вмртви који умреше у мени, да приме ^гкруну праведности, и да буду одевени, ^дбаш као што сам ја, да буду са мном, да бисмо били једно.

14. Али, гле, кажем вам да пре него што овај велики ^адан дође, ^бсунце ће се помрачити, и месец се у крв претворити, а звезде са неба пасти, и биће великих ^взнакова горе на небу и доле на земљи;

15. И биће плача и ^ајаука међу мноштвом;

16. И велике градоносне ^аолује биће послате да уништи усеве земаљске.

17. И догодиће се да ћу због опакости света, извршити ^аосвету над ^бопакима, јер се неће покајати; а чаша негодовања мога је пуна; јер гле, моја их ^вкрв неће очистити ако ме не послушају.

18. Стога ћу ја, Господ Бог, послати муве на лице земље, које ће напасти становнике њене, и јешће месо њихово, и учинићу да се црви излегу на њима;

19. А језици ће њихови бити зауздани да не ^аизусте ништа против мене; а месо ће им отпадати са костију, и очи из шупљина својих;

20. И догодиће се да ће их ^азвери шумске и птице небеске прождрати.

21. А велика и ^аодвратна црква, која је ^бкурва целе земље, биће срушена ^вогњем прождрљивим, како су говорила уста пророка Језекиља, који је говорио о ономе што се још није догодило али засигурно ^гмора, тако жив ја био, јер одвратности неће владати.

22. И опет, заиста, заиста, кажем вам да када се ^ахиљаду година наврши, а људи поново почну да поричу Бога свога, поштедећу земљу само на ^бкратко;

23. И ^акрај ће доћи, и небо и земља ће изгорети и ^бпроћи, а биће ново небо и ^внова земља.

24. Јер ће све старо ^апроћи, и све ће постати ново, чак и небо и земља, и сва пунина њихова, и људи, и звери, птице небеске, и рибе морске;

25. А ни једна ^адлака, нити трун, неће се изгубити, јер то је дело руку мојих.

26. Јер, гле, заиста вам кажем, пре него што земља прође, ^аМихајло, мој ^барханђео, затрубиће у ^втрубу своју, а онда ће се сви мртви ^гпробудити, јер ће им се гробови отворити, и ^дизаћи ће – да, баш сви.

27. А ^аправедни ће се скупити мени ^бздесна на вечни живот; а опаких мени слева ћу се постидети да признам као своје пред Оцем;

28. Стога ћу им рећи – ^аИдите од мене, ви проклети, у вечни ^богањ, припремљен за ^вђавола и анђеле његове.

29. А онда, гле, кажем вам, никада устима својим не објавих да ће се вратити, јер ^агде сам ја они не могу доћи, јер немају моћи.

30. Али сетите се да сви моји судови нису дати људима, и као што речи изађоше из уста мојих, тако ће се и испунити, ^апрви ће бити последњи, а последњи ће бити први у свему што створих речју моћи моје, која је моћ Духа мога.

31. Јер моћу Духа свога их ^астворих; да, све, и ^бдуховно и временско –

32. Прво ^адуховно, а онда временско, што је почетак дела мога, и поново, прво временско, а онда духовно, што је крај дела мога –

33. Говорим вам да можете по природи да разумете; али за мене моја дела немају ^акрај, нити почетак; већ вам је то дато да бисте разумели, јер сте то затражили од мене и сложили сте се у томе.

34. Стога, заиста вам кажем да је све за мене духовно, и никада вам не дадох закон који је временски, нити било којем човеку, нити деци човечјој, нити Адаму, оцу вашему, кога сам створио.

35. Гле, дадох му да ^аделује сам по себи; и дадох му заповест, али не дадох му временску заповест, јер су моје ^бзаповести духовне; нису ни природне нити временске, ни телесне, нити чулне.

36. И догоди се да ђаво искуша Адама – јер, гле, ^ађаво беше пре Адама, јер се ^бпобуни против мене, говорећи: Дај ми ^вчаст своју, која је ^гмоћ моја; и такође ^дтрећи део ^ђвојске небеске окрену од мене због њихове ^еслободе избора;

37. А они беху оборени, и тако постадоше ^ађаво и ^банђели његови;

38. И, гле, постоји место које је припремљено за њих од почетка, а то је ^апакао.

39. А свакако је неопходно да ђаво ^аискушава децу човечју, или не би могли да делују сами по себи, јер да никад нису имали ^бгорчине не би познавали сласт –

40. Дакле, догоди се да ђаво искушаваше Адама, и он узе од забрањеног ^авоћа и преступи заповест, због чега је постао ^бподложан вољи ђаволовој, јер је попустио пред искушењем.

41. Стога, ја, Господ Бог, учиних да буде ^аизбачен из врта ^бЕденског, из мог присуства, због преступа свога, због чега је постао ^вдуховно мртав, што је прва смрт, и то она иста смрт која је последња ^гсмрт, која је духовна, која ће бити проглашена опакима када кажем: Одлазите, ви ^дпроклети.

42. Јер, гле, кажем вам да ја, Господ Бог, дадох Адаму и његовом семену, да не ^аумру временском смрћу, док ја, Господ Бог, не пошаљем ^банђеле да им објаве ^впокајање и ^готкупљење, преко вере у име ^дЈединороднога Сина мога.

43. И тако ја, Господ Бог, одредих човеку дане ^аискушења његових да би по својој природној смрти могао да у ^ббесмртности буде ^вуздигнут у ^гвечни живот, и то сви који поверују;

44. А они који не поверују, у вечно ^апроклетство; јер не могу бити откупљени од духовног пада свога, јер се не кају;

45. Јер љубе они таму више него светлост, а њихова ^адела су зла, и примају ^бплату своју од онога кога желе да послушају.

46. Али гле, кажем вам да су мала ^адеца ^боткупљена од постанка света преко мог Јединорођенца;

47. Стога, они не могу згрешити, јер моћ није дата Сотони да ^аискушава малу децу, све док не постану ^бурачунљива преда мном;

48. Јер дато им је по мојој вољи, и како ми се свиди, да би се велика дела могла затражити из руку ^аочева њихових.

49. И, опет, кажем вам, зар ономе који има знање, нисам заповедио да се покаје?

50. А ономе који нема ^амоћ разумевања, остаје на мени да чиним оно што је записано. И не објављујем вам ништа више сада. Амен.