Света писма
Учење и завети 123


123. одсек

Дужност светаца у вези са њиховим прогонитељима, како је написао пророк Џозеф Смит, док је био затвореник у затвору у Либертију, у Мисурију.Овај одсек је одломак из посланице цркви писане 20. марта 1839. год. (видети увод у одсек 121).

1–6 Свеци теба да саставе и објаве запис својих трпљења и прогона. 7–10 Исти дух који успостави лажна веровања води до прогона светаца. 11–17 Многи међу свим верским групама ће тек примити истину.

1. И опет, предложили бисмо да размотрите прикладност тога да сви свеци прикупе сазнање о свим чињеницама, и трпљењима и злостављањима наметнутим од народа у овој држави.

2. И такође о свој имовини и величини штете која је нанета њима лично и њиховом достојанству, као и њиховој имовини;

3. И такође о именима свих особа које имаше удела у њиховом угњетавању, у оној мери у којој могу доћи до њих и открити их.

4. И можда би могао да се одреди савет који ће разоткривати све ово, и узети изјаве и писане исказе; а и сакупити клеветничке чланке који круже;

5. И све оно што је у часописима, и у енциклопедијама, и свим клеветничким историјама које су објављене, и које се пишу, и ко их пише, и да представи читав сплет ђаволских нитковлука и безочних и убилачких присила које су се спроводиле над овим народом –

6. Како их не бисмо само објавили целом свету, него их и представили председницима влада у свим њиховим мрачним и пакленским нијансама, као последњи напор који од нас захтева наш Небески Отац, пре него што потпуно и у целости не положимо право на оно обећање које ће га призвати из скровишта Његовог; а и да би читав народ био остављен без оправдања пре него што Он пошаље моћ силне мишице своје.

7. То је безусловна дужност коју дугујемо Богу, анђелима, са којима ћемо бити доведени да стојимо, а и себи, својим женама и деци, који беху присиљени да се погну у тузи, жалости и бризи, под најпроклетијом руком убистава, тираније и угњетавања, подупртог и подстицаног и подржаног утицајем оног духа који тако снажно закова веру очева, који пренеше лажи на срца деце, и испуни свет пометњом, и који јачаше све више и више, и сада је прави покретач сваке распадљивости, а цела земља стење под теретом његовог безакоња.

8. То је гвоздени јарам, то је јака веза; то су праве лисице, и ланци, и окови, и стеге пакленске.

9. Зато је безусловна дужност коју дугујемо, не само својим сопственим женама и деци, него и удовицама и сирочићима, чији мужеви и очеви беху убијени под том гвозденом руком;

10. Чија тамна и мрачна дела су довољна да и сам пакао задрхти, и да стоји запрепашћен и блед, а руке самог ђавола да дрхте и да се тресу.

11. Такође је безусловна дужност коју дугујемо младом поколењу, и свима који су чисти у срцу –

12. Јер има их још пуно на земљи међу свим верским заједницама, групама и вероисповестима, који су заслепљени препреденим лукавством човечјим, којим чекају у заседи да обману, и који су одвојени од истине само зато што не знају где да је потраже –

13. Зато, треба да трошимо и користимо своје животе у привођењу на светлост свега онога што је скривено у тами, у оној мери у којој нам је познато; и што се заиста објављује са неба –

14. Овоме онда треба приступити са великом ревношћу.

15. Нека нико то не сматра неважним; јер има пуно тога што лежи у будућности, што се односи на свеце, што зависи од овога.

16. Знате, браћо, да огроман брод има велике користи од маленог кормила у време олује, јер држи правац упркос ветру и таласима.

17. Зато, драга љубљена браћо, нека радосно чинимо све оно што лежи у нашој моћи; а онда можемо стајати мирно, у потпуној сигурности, да бисмо видели спасење Божје, и да би мишица Његова била откривена.