1. У цркви постоје два свештенства, наиме, Мехиседеково и Ароново, укључујући Левитско свештенство.

2. Прво је названо Мелхиседеково свештенство јер је Мелхиседек био тако велики високи свештеник.

3. Пре његовог времена звало се Свето свештенство по реду Сина Божјег.

4. Али из уважавања или дубоког поштовања према имену Врховног Бића, да би се избегло пречесто понављање имена Његовог, они, црква древних дана, назваше то свештенство по Мелхиседеку, или Мелхиседеково свештенство.

5. Све друге власти или службе у цркви су додаци овом свештенству.

6. Али постоје два одељка или основне главе – једно је Мелхиседеково свештенство, а друго је Ароново или Левитско свештенство.

7. Служба старешине потпада под Мелхиседеково свештенство.

8. Мелхиседеково свештенство држи право да председава, и има моћ и власт над свим службама у цркви у свим раздобљима света, да служи у ономе што је духовно.

9. Председништво високог свештенства, по реду Мелхиседековом, има право да обавља службу у свим службама у цркви.

10. Високи свештеници по реду Мелхиседековог свештенства имају право да обављају службу у свом сопственом позиву, под вођством председништва, служењем у ономе што је духовно, а такође и у служби старешине, свештеника (по реду левитском), учитеља, ђакона, и члана.

11. Када високи свештеник није присутан, старешина има право да обавља службу на његовом месту.

12. Високи свештеник и старешина треба да служе у ономе што је духовно, сходно заветима и заповестима цркве; и имају право да служе у свим овим службама у цркви када нису присутне више власти.

13. Друго свештенство је названо Ароново свештенство, јер је поверено Арону и семену његовом, кроз сва поколења њихова.

14. Названо је нижим свештенством јер је оно додатак вишем, или Мелхиседековом свештенству, и има власт да служи у спољним обредима.

15. Бискупство је председништво овог свештенства, и држи кључеве или власти његове.

16. Нико нема законито право на ову службу, да држи кључеве овог свештенства, осим ако није дослован потомак Аронов.

17. Али, пошто високи свештеник Мелхиседековог свештенства има власт да обавља службу у свим нижим службама, може да обавља службу и као бискуп када се не може наћи дослован потомак Аронов, уз услов да је позван и издвојен и заређен да има ову власт рукама председништва Мелхиседековог свештенства.

18. Моћ и власт вишег, или Мелхиседековог свештенства, је у томе да држи кључеве свих духовних благослова цркве –

19. Да има повластицу примања тајни царства небеског, да им се небеса отварају, да се удружују са општим скупом и црквом Прворођенчевом, и да уживају у заједништву и присуству Бога Оца, и Исуса, посредника Новог завета.

20. Моћ и власт нижег, или Ароновог свештенства, је у томе да држи кључеве служења анђела, и да служи у спољним обредима, слову јеванђеља, крштењу на покајање за опрост греха, сходно заветима и заповестима.

21. Неопходно је да постоје председници, или председавајући службеници који потичу, или су одређени од оних или међу онима који су заређени за различите службе у ова два свештенства.

22. Из Мелхиседековог свештенства, три председавајућа висока свештеника, изабрана од стране овог тела, одређена и заређена у ту службу, и подржана преко поверења, вере, и молитве цркве, чине Веће председништва цркве.

23. Дванаесторица путујућих саветника су позвана да буду Дванаесторица апостола, или посебних сведока имена Христовог у целом свету – тако се разликујући од осталих службеника у цркви по дужностима у свом позиву.

24. И они чине веће, једнако по власти и моћи са тројицом председника поменутих раније.

25. Седамдесеторица су такође позвана да проповедају јеванђеље, и да буду посебни сведоци нејеврејима и целом свету – тако се разликујући од осталих службеника у цркви по дужностима у свом позиву.

26. И они чине веће, једнако по власти с оним од дванаесторице посебних сведока, то јест управо поменутих апостола.

27. И свака одлука од стране ових већа мора бити донета једногласно; а то је, да се сваки члан у овим већима мора сложити са његовом одлуком, да би њихове одлуке имале исту моћ и вредност међу собом –

28. Већина може формирати кворум када околности налажу да није могуће да буде другачије –

29. Осим у том случају, њихове одлуке немају право на исте благослове као што су у древним временима имале одлуке тројице председника, који су заређивани по реду Мелхиседековом, и беху праведни и свети људи.

30. Одлуке ових већа, или било ког од њих, треба да се доносе у свој праведности, у светости, и смерности срца, кроткости и трпељивости, и у вери, и честитости, и знању, умерености, стрпљењу, побожности, братској доброти и милосрђу;

31. Јер обећање јесте, ако све ово буде у обиљу у њима неће бити неплодни у знању Господњем.

32. И у случају да се било која одлука ових већа донесе у неправедности, то се може изнети пред општи скуп различитих већа, која чине духовне власти цркве; у супротном не може бити жалбе на њихову одлуку.

33. Дванаесторица су путујући председавајући високи савет, који обавља службу у име Господње, под вођством председништва цркве, сагласно одредбама са неба; да се изгради црква, и уређују сви њени послови међу свим народима, прво међу нејеврејима, а онда Јеврејима.

34. Седамдесеторица треба да делују у име Господње, под вођством Дванаесторице или путујућег високог савета, у изградњи цркве и уређивању свих њених послова међу свим народима, прво међу нејеврејима, а онда Јеврејима –

35. А Дванаесторица су послата, држећи кључеве, да отварају врата проглашавањем јеванђеља Исуса Христа, прво нејеврејима, а онда Јеврејима.

36. Стални високи савети, у кочићима Сиона, чине веће једнако већу председништва или путујућем високом савету по власти у пословима цркве и у свим својим одлукама.

37. Високи савет у Сиону чини веће једнако саветима Дванаесторице у кочићима Сиона по власти у пословима цркве и у свим својим одлукама.

38. Дужност путујућег високог савета је да позива Седамдесеторицу, када им је потребна помоћ, да испуне разне позиве у проповедању и служењу јеванђеља, уместо неког другог.

39. Дужност је Дванаесторице, у свим великим огранцима цркве, да заређују јеванђеоске служитеље, како им се одреди откривењем –

40. Овај свештенички ред је потврђен да се преноси са оца на сина, и с правом припада дословним потомцима изабраног семена, којима су дата обећања.

41. Овај ред је установљен у данима Адамовим, и преносио се наслеђем на следећи начин:

42. Од Адама до Сита, кога је Адам заредио када му је било шездесет девет година, и благословен је три године пре његове (Адамове) смрти, и примио је обећање од Бога по свом Оцу, да ће потомство његово бити изабрано од Господа, и да ће бити сачувано све до краја земље;

43. Јер он (Сит) беше савршен човек, а лик његов беше у толикој мери попут оца његовог, да је изгледао попут оца свога у свему, и могао се разликовати од њега само по свом узрасту.

44. Енос је заређен када је имао стотину тридесет четири године и четири месеца, руком Адамовом.

45. Бог позва Кајинана у пустињи у четрдесетој години старости; и сусрете се с Адамом путујући у место Шедоламак. Беше стар осамдесет седам година када прими своје заређење.

46. Малелеил беше четири стотина и деведесет шест година и седам дана стар када беше заређен руком Адамовом, који га и благослови.

47. Јаред беше две стотине година стар када је заређен под руком Адамовом, који га и благослови.

48. Енох беше двадесет пет година стар када је заређен под руком Адамовом; и беше му шездесет пет и Адам га благослови.

49. И он виде Господа, и ходаше са Њим, и беше пред лицем Његовим непрестано; и ходаше са Богом три стотине и шездесет пет година, што значи да беше стар четири стотине и тридесет година када беше пренесен.

50. Матусал беше стотину година стар када је заређен под руком Адамовом.

51. Ламех беше тридесет две године стар када је заређен под руком Ситовом.

52. Ноје беше десет година стар када је заређен под руком Матусаловом.

53. Три године пре своје смрти, Адам позва Сита, Еноса, Кајинана, Малелеила, Јареда, Еноха, и Матусала, који беху сви високи свештеници, са осталима од свог потомства који беху праведни, у долину Адам-онди-Ахман, и тамо им подари свој последњи благослов.

54. И Господ им се појави, а они усташе и благословише Адама, и назваше га Михајло, кнез, арханђео.

55. И Господ удели утеху Адаму, и рече му: Поставих те да будеш глава, мноштво народа ће доћи по теби, и ти си кнез над њима заувек.

56. И Адам стајаше посред скупа; и, упркос томе што беше повијен због старости, јер беше испуњен Светим Духом, предвиђаше шта ће све задесити потомство његово до последњег поколења.

57. Све ово беше записано у књизи Еноховој, и о томе ће се посведочити у одређено време.

58. Дужност Дванаесторице је и да заређују и доводе у ред све друге службенике цркве, сходно откривењу које каже:

59. Цркви Христовој у земљи Сион, као додатак законима цркве у вези са црквеним пословима –

60. Заиста, кажем вам, говори Господ над војскама, свакако је неопходно да постоје председавајуће старешине да председавају над онима који су у служби старешине;

61. И такође свештеници, да председавају над онима који су у служби свештеника;

62. А такође и учитељи, да председавају над онима који су у служби учитеља, на исти начин, а такође и ђакони –

63. Стога, од ђакона до учитеља, и од учитеља до свештеника, и од свештеника до старешине, појединачно како су одређени, према заветима и заповестима цркве.

64. Онда долази високо свештенство, које је највеће од свих.

65. Стога, свакако је неопходно да неко од високих свештеника буде одређен да председава над свештенством, и треба да се назива председником високог свештенства цркве;

66. Или другим речима, председавајући високи свештеник над високим свештенством цркве.

67. Од истога долази служење обреда и благослова цркви, полагањем руку.

68. Стога, служба бискупа није њој једнака; јер је служба бискупа у служењу у свему што је временско;

69. Ипак, бискуп мора да се изабере од стране високог свештенства, уколико он није дослован потомак Аронов;

70. Јер уколико није дослован потомак Аронов не може носити кључеве тог свештенства.

71. Ипак, високи свештеник, који је по реду Мелхиседековом, може да се издвоји за служење у ономе што је временско, и имаће знање о томе Духом истине;

72. Такође да буде судија у Израелу, да врши послове цркве, да суди преступницима на основу сведочанства које ће бити положено пред њега према законима, уз помоћ својих саветника, које је изабрао или ће изабрати међу старешинама цркве.

73. Ово је дужност бискупа који није дословни потомак Аронов, али беше заређен у високо свештенство по реду Мелхиседековом.

74. Тако ће он бити судија, и то општи судија међу становницима Сиона, или у кочићу Сиона, или у било ком огранку цркве где ће бити издвојен за ову службу, све док се границе Сиона не прошире и не постане неопходно да постоје други бискупи или судије у Сиону или негде другде.

75. А уколико има других бискупа који су одређени, и они ће деловати у истој служби.

76. Али дословни потомак Аронов има законито право на председавање овим свештенством, на кључеве ове службе, да делује у служби бискупа независно, без саветника, да седи као судија у Израелу, осим у случају када се председнику високог свештенства, по реду Мелхиседековом, суди.

77. И одлука било ког од ових савета, биће у складу са заповешћу која каже:

78. Опет, заиста, кажем вам, најважнији посао цркве, и најтежи случајеви цркве, уколико нема слагања са одлуком бискупа или судије, треба да се пренесу и однесу на савет цркве, пред председништво високог свештенства.

79. И председништво савета високог свештенства имаће власт да позове друге високе свештенике, чак и Дванаесторицу, да помогну као саветници; и тако ће председништво високог свештенства и његови саветници имати власт да одлуче на основу сведочанства и према законима цркве.

80. И након ове одлуке то неће више остати у сећању пред Господом; јер је ово највиши савет цркве Божје, и коначна одлука по питању расправа о ономе што је духовно.

81. Не постоји нико ко припада цркви ко је изузет од овог савета цркве.

82. И уколико председник високог свештенства преступи, биће поменут пред општим саветом цркве, коме треба да помажу дванаест саветника који носе високо свештенство.

83. И њихова одлука над главом његовом биће крај расправе о њему.

84. Тако, нико неће бити изузет од правде и закона Божјег, како би се све чинило у реду и озбиљности пред Њим, у истини и праведности.

85. И опет, заиста, кажем вам, дужност председника службе ђакона је да председава над дванаесторицом ђакона, да седи у савету са њима, да их поучава њиховим дужностима, просветљујући један другога, како је дато у складу са заветима.

86. И такође, дужност председника над службом учитеља је да председава над двадесет четири учитеља, и да седи у савету са њима, поучавајући их дужностима њихове службе, како је дато у складу са заветима.

87. Исто тако, дужност је председника Ароновог свештенства да председава над четрдесет осаморицом свештеника, и седи у савету са њима, да их поучава њиховим дужностима у служби, како је дато у складу са заветима –

88. Овај председник треба да буде бискуп; јер је ово једна од дужности овог свештенства.

89. Опет, дужност председника над службом старешина је да председава над деведесет шесторицом старешина, и да седи у савету са њима, и поучава их у складу са заветима.

90. Ово председништво је различито од онога од седамдесеторице, и намењено је онима који не путују по свом свету.

91. И опет, дужност председника службе високог свештенства је да председавада над целом црквом, и да буде налик Мојсију –

92. Гле, овде је мудрост; да, да буде виделац, откровитељ, преводилац, и пророк, имајући све дарове Божје које Он дарује поглавару цркве.

93. И ово је у складу са виђењем у коме је представљен ред Седамдесеторице, да они треба да имају седам председника који председавају над њима, изабраних из седамдесеторице;

94. А седми председник међу овим председницима треба да председава над шесторицом;

95. И ових седам председника треба да изаберу другу седамдесеторицу, поред прве седамдесеторице којој припадају и да председавају над њима;

96. А и следећу седамдесеторицу, све до седам пута седамдесет, ако по потреби рад у винограду то захтева.

97. А ова седамдесеторица треба да буду путујући служитељи, прво нејеврејима а и Јеврејима.

98. Док други службеници у цркви, који не припадају Дванаесторици, нити Седамдесеторици, немају одговорност да путују по свим народима, већ треба да путују како им њихове околности налажу, упркос томе што могу држати високе и одговорне службе у цркви.

99. Стога, нека свако научи своју дужност, и делује у служби која му је одређена, у свој марљивости.

100. Онај који је немаран неће се рачунати достојним да стоји, и онај који не научи своју дужност и покаже се неприхватљивим неће се рачунати достојним да стоји. Баш тако. Амен.