Порука обласних вођа
Лични пут обраћења Спаситељу
У Новом завету у књизи Матејевој, када Спаситељ позива Петра да хода по води, Петар се, у силној жељи да Га следи, одриче сваке заштите коју му је чамац пружао и брзо се спушта у воду. Неколико тренутака, на чудесан начин, иде ка Спаситељу по води, али како јаки олујни ветар бесни, његова вера слаби, почиње да тоне и вапи ка Господу: „Господе, помагај!” Спаситељ у том тренутку пружа руку и држећи га, каже: „Маловерни! Зашто се посумња?”1.
Ова велика поука коју смо добили од Петра нас поучава да обраћење не произилази из самог догађаја, већ из процеса који траје током нашег земаљског путовања. Процес обраћења укључује испољавање вере у Исуса Христа, свакодневно покајање, крштење, примање Светог Духа и истрајавање до краја. Заветни пут је део тог путовања истрајавања до краја. Када наставимо овим путем, трудимо се да постанемо сличнији Христу и да се одрекнемо свог „природног човека”. Цар Венијамин у Мормоновој књизи савршено је описао део овог процеса када нас је позвао да одложимо природног човека, поучавајући тако јасно учење о обраћењу:
„Јер природан човек је непријатељ Богу и тако је од пада Адамовог, и биће у веке векова, не одазове ли се позивима Светог Духа, и не остави природног човека и не постане светац кроз Помирење Христа Господа, и не постане попут детета, послушан, кротак, понизан, стрпљив, пун љубави, вољан да се покори свему што Господ сматра прикладним да му наметне, као што се дете покорава оцу своме”2.
Овај стих из Светих писама даје јасан опис процеса обраћења: због нашег палог стања, наша природна тежња је да идемо против онога од Духа, тако да истинско обраћење почиње када се потчинимо подстицајима Светог Духа; затим долази процес посвећења кроз Христово помирење. Особине које је описао пророк Венијамин, као што су покорност, кротост, понизност, стрпљење и испуњеност љубављу, плодови су истинског обраћења.
Старешина Беднар је поучио о кротости: „Кротост је дефинишућа особина Откупитеља и одликује се праведним одговором, вољном покорношћу и јаком суздржаношћу”3.
Када се истински преобратимо, брзо се предајемо вршењу воље нашег Небеског Оца. Иако то често може значити да се баците у непознато и узбуркано море, искушења и изазови живота нам помажу да повећамо веру у Исуса Христа када смо на заветном путу. Одржавање завета и увећање нашег знања кроз проучавање и примање личног откривења су кључни за овај процес.
Председник Расел М. Нелсон нас је поучио да ће „наш Спаситељ и Откупитељ, Исус Христ, извршити нека од својих најмоћнијих дела од сада па до времена када поново дође. Видећемо чудесне назнаке да Бог Отац и Његов Син, Исус Христ, председавају овом Црквом величанствено и славно. Али у наредним данима неће бити могуће духовно опстати без вођења, усмеравања, утехе и сталног утицаја Светог Духа”4.
Баш попут искуства Петра и других апостола на лађи, можемо искусити моћ слеђења Исуса Христа са вером бацајући се у Његове воде без страха, без икаквог страха од потонућа, јер су Његове воде извор вечног живота. Као што је псалмиста рекао: „[…] [Он] води ме на тиху воду”5.
Позивам вас да свој лични живот учините свакодневним процесом обраћења Спаситељу и Нашем Небеском Оцу.