Порука обласних вођа
Љубав према свој деци Божјој
Повремено се може чинити да је тешко волети сву децу Божју, и то кроз различите ситуације у свету. Упознајемо нове људе и нове културе који долазе у наше друштвене заједнице. Већина долази у потрази за бољим и сигурнијим животним околностима. Оваква кретања међу људима су се дешавала током људске историје.
Да ли смо бољи у прихватању људи који долазе из другачијих животних околности од људи који су били пре нас?
Да ли данас више волимо сву децу Божју, упркос томе ко су, и какву разлику могу да уносе у наше животе?
„Јер је ово заповест, коју чусте испочетка, да љубимо један другога.”1. Заповест је да „љубимо један другога”,2. а за оне који успеју у томе, ту је обећани благослов: „И који држи заповести Његове у Њему стоји… И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао.”3.
Пошто волимо сву децу Божју, без обзира из којих животних околности долазе, које слабости или способности поседују, без обзира на националност, веру, боју и пол, имамо обећање да ће дух Господњи пребивати у нама. Другим речима, дар који нам помаже да постанемо христоликији и помаже нам да чинимо добро људима око себе на исти начин на који би Он то чинио. Тежња ка томе помоћи ће не само онима које волимо, већ ћемо и сами себе благословити срећнијим, испуњенијим животима. Након што смо учинили све што смо могли, и покушали да волимо све што можемо, и свакога кога можемо, Он ће ускочити и помоћи нам да постигнемо остало4., чак до те мере да волимо оне који би могли бити наши непријатељи.
Из Светих писама знамо да савршена љубав изгони сваки страх. Иста референца у Светом писму нас учи да ако волимо друге као што то чини Спаситељ, ми смо „испуњен[и] милосрђем, које је вечна љубав…”, и „сва деца су иста (њему)”, и Он нас све воли „савршеном љубављу”.5.
Оно што можемо осећати у погледу разлика између себе и друге деце Божје је ситуација са којом се суочавамо само током нашег земаљског живота. Из вечне перспективе, ствари ће бити другачије. „Човек, …је рођен од небеских родитеља,”6. и сви смо били једнаки, и они имају једнаку љубав према нама, прошлости, садашњости и будућности.
Кроз помирење Исуса Христа, можемо постати попут нашег Небеског Оца. Он нас све воли, као што очекује од нас да волимо једни друге.
„Када је Исус био на земљи, стално је помагао онима који су били напуштени, занемарени или малтретирани. Као Његови следбеници морамо чинити то исто! Верујемо у слободу, доброту и праведност према свој Божјој деци.
Сви смо браћа и сестре, свако од нас је дете Небеског Оца пуног љубави. Његов Син, Господ Исус Христ, позива све да дођу к Њему – „[црнца и белца, роба и слободног, мушко и женско]” (2 Нефи 26:33). Сваки син и ћерка Божја заслужују поштовање, без обзира на њихову боју или уверења. Покажимо љубав према свој Божјој деци”.7.
„Бог воли сву своју децу; познаје их по имену.
У целом свету, Његова љубав је иста.
Благосиља своју децу светлим и поштеним даровима.
Природне лепоте су знаци да Он брине.
Бог воли сву своју децу; велике благослове шаље.
Део смо Његове породице, и можемо бити пријатељи.
Његова доброта и брига ми помогоше да видим
Како да волим друге као што је Он волео мене.”8.