Порука обласних вођа

Господе, коме ћемо ићи?

Старешина Рубен В. Алиауд, из Седамдесеторице

Други саветник у председништву Европске области

Након што је чудесно нахранио пет хиљада људи, Исус је дао дивну беседу о Хлебу живота. Истакао је да Га многи нису следили због поруке: „него што једо[ше] хлеба и насити[ше]се”. ¹ Из тог разлога је објаснио да је Он прави Хлеб живота и да их привремени благослови примљени у овом животу, чак и на чудесан начин, неће спасити: „Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.” ²

Утицај Његове поруке је био такав да „од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим”. ³

Видевши то, Исус је погледао Дванаесторицу, који су били с њим, и упитао: „Да нећете и ви отићи?” Петар је одмах преузео одговорност, иступио и изражавајући оно што су сви осећали, узвикнуо: „Господе, коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.” ⁴

Сви смо пролазили и још ћемо пролазити кроз тешке ситуације у својим животима, у којима се наша очекивања неће слагати са нашом тренутном стварношћу.

Постојаће тренуци када се можете осећати уморно, обесхрабрено или празно. Штавише, можда ће доћи време када ћемо можда размишљати као они из давнина: „Залуду је служити Богу, и каква ће бити корист да држимо шта је наредио, и да ходимо жалосни пред Господом над војскама?” ⁵

То су тренуци када клечимо и вапимо:

„Где могу потражити мир?

Где је утеха моја

Кад ме ништа не испуњава?

Када се рањеног срца, у гневу или пакости,

одвајам,

Испитујем душу своју?” ⁶

Дозволите ми да поделим са вама нека начела која ће нам, ако их разумемо, помоћи да истрајемо док гледамо напред ка бољим временима.

Сврха овог живота. Председник Расел М. Нелсон нас је подсетио да „радост коју осећамо нема много везе са околностима нашег живота, него итекако има везе са усредсређеношћу наших живота”. ⁷

Никада немојте губити из вида да је ова земља, на којој живимо, створена и припремљена за нас да бисмо извршили План спасења: „И искушаћемо их тиме, да бисмо видели хоће ли они чинити све оно што им Господ Бог њихов буде заповедио” ⁸ упркос изазовним околностима у животу. С друге стране, пророку Џозефу Смиту је објашњено „да ће [му] ово искуство дати, и биће за добро [његово]”. ⁹ Искушења су по природи тешка. Разумевањем тога, схватамо да то не значи да нешто није у реду са нама, већ да испуњавамо саму сврху због које смо овде.

Никада не искачимо из брода усред олује. Замислите на тренутак да се налазите на броду који плови океаном усред веома јаке олује. Замислите да, „бура бесни! Таласи су високи! Небо је прекривено тамом. Нема скровишта, ни помоћи на видику.” ¹⁰ Сигуран сам да бисте на уму имали много слика и осећања, али искакање из брода не би било једно од њих. Брод Јеванђеља ће нам увек нудити заштиту и уточиште усред животних олуја.

Држите се вере и знања које већ имате. Цар Венијамин нас је подстицао да верујемо у Бога, да верујемо да Он има сву мудрост и сву моћ, и да верујемо да „човек не може да схвати све оно што Господ може да схвати”. ¹¹ На неки начин, разумевање нашег незнања требало би да буде део нашег сведочанства.

Као део овог смртног искуства, немамо непосредне одговоре на питања за све околности у животу. Стога, „чврсто се држите онога што већ знате и останите јаки све док не дође додатно знање”. ¹²

Оно што знамо је важније и моћније од онога што можда још увек не разумемо.

Моја је молитва да прихватањем ових начела, можемо више пута рећи попут Петра: „Господе, коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.” ¹³