Порука Првог председништва за фебруар 2016. год.
Beзбедно се приземљити током турбуленције
Моја супруга Харијет и ја смо недавно на једном аеродрому посматрали слетање величанствених авиона. Дан је био ветровит и жестоки ветар дувао је према авиону који се приближавао, узрокујући љуљање и подрхтавање.
Док смо посматрали борбу природе и машине, сетио сам се своје летачке обуке и начела која сам на њој научио и касније поучавао друге пилоте на обуци.
“Током турбуленције не дирајте контролне полуге,” говорио сам им. Останите мирни; не поступајте нерационално. Останите фокусирани на централну линију писте. Ако одступите од жељеног пута, хитро aли пажљиво се исправите. Ослоните се на потенцијал свог авиона. Летите кроз турбуленцију.”
Искусни пилоти схватају да не могу увек контролисати оно што се дешава око њих. Не могу једноставно искључити турбуленцију. Не могу зауставити кишу или снег. Не могу зауставити ветар нити променити његов правац.
Међутим, такође схватају да је погрешно плашити се турбуленције или јаког ветра – а нарочито допустити да их ти страхови паралишу. Начин за безбедно слетање када услови нису најбољи је остати на исправном путу и летети савршено колико је то могуће.
Док сам посматрао авионе како се спуштају и размишљао о начелима која сам као пилот научио током година, питао сам се да ли је то можда лекција за наше свакодневне животе.
Не можемо увек контролисати олује које нам живот нанесе на пут. Понекад нам једноставно не иде онако како смо замислили. Можда нас уздрма турбуленција разочарања, сумње, страха, туге, или стреса.
У тим тренуцима лако се усредређујемо на све оно што иде наопако и проблеми нам заокупљају мисли. У искушењу смо да се фокусирамо на проблеме са којима се суочавамо уместо на Спаситеља и наше сведочанство о истини.
Али, то није најбољи начин за кретање кроз животне изазове.
Као што искусан пилот није усредсређен на олују него на средину писте и место приземљења, тако и ми треба да одржимо фокус на средишту наше вере – нашег Спаситеља, Његово Јеванђеље, као и план нашег Небеског Оца – и наш крајњи циљ – да се безбедно вратимо на своје небеско одредиште. Морамо имати поверење у Бога и пут следбеништва учинити средиштем својих напора. Очи, срце и ум треба да усредсредимо на то да живимо онако како знамо да треба.
Исказивање наше вере и поверења у Небеског Оца радосним држањем Његових заповести донеће нам срећу и блаженство. И ако останемо на путу, изаћи ћемо из сваке турбуленције – без обзира на то колико је јака – и безбедно се вратити у свој небески дом.
Било да је небо око нас ведро или пуно претећих облака, као следбеници Исуса Христа најпре тражимо царство Божје и правдност Његову, знајући да ако то будемо чинили, све друго ће нам се на крају надодати (видети Maтеј 6:33).
То је веома важна животна лекција!
Што смо више опседнути својим тешкоћама, борбама, сумњама, и страховима, све нам је теже. Међутим, што се више фокусирамо на своје небеско одредиште и на радост због пута следбеништва – љубав према Богу, служење ближњима – вероватније је да ћемо се успешно кретати кроз невоље и турбуленцију.
Драги пријатељи, без обзира на јачину ветрова нашег смртничког постојања који се ковитлају око нас, Јеванђеље Исуса Христа ће увек понудити најбољи пут до безбедног приземљења у царство нашег Небеског Оца.
© 2016 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Штампано у Немачкој. Одобрење за енглески језик: 6/15. Превод одобрен: 6/15. Наслов оригинала: First Presidency Message, February 2016. Serbian. 12862 202
Поука из ове поруке
Председник Ухдорф нас саветује да морамо “имати поверење у Бога и пут следбеништва учинити средиштем својих напора.” Размислите о томе да упитате оне које поучавате како су остали фокусирани “на своје коначно небеско одредиште и радост због пута следбеништва” у време када су се суочавали са искушењима. Можете их замолити да размисле о начинима на које се могу фокусирати на своје сведочанство и на Христа у тешким тренуцима и уз молитву одлучити како да примене једну или више тих идеја у својим животима.