2016.
Срећа коју желимо онима које волимо
јануар 2016


Порука Првог председништва за јануар 2016. год.

Срећа коју желимо онима које волимо

Сви ми желимо срећу онима које волимо и желимо им да доживе што мање бола. Када у Мормоновој књизи читамо записе о срећи и болу, срца нам затрепере када помислимо на своје вољене. Ово је истинити запис о периоду среће:

“И догоди се да не беше сукоба у земљи, због љубави Божје која пребиваше у срцима људи.

И не беше зависти, ни препирки, ни буна, ни курварстава, ни лажи, ни убистава, нити било каквих пожуда. И сигурно не могаше бити срећнијег народа међу свим народима које беше створила рука Божја.”

Читамо даље:

“И како беху благословени! Јер Господ их благосиљаше у свим делима њиховим, да, штавише, беху благословени и напредни све док не прође сто и десет година. И тако прође прво поколење од Христа, и не беше сукоба у целој земљи” (4. Нефи 1:15–16, 18).

Христови ученици пуни љубави моле се и делују у циљу прибављања таквог благослова за друге и за себе. Из записа у Мормоновој књизи и, за многе од нас, из сопственог искуства, знамо да је дар среће достижан. Знамо да је пут до среће јасно обележен. Такође знамо да одржавање срећу није лако, осим ако, као што је случај са Нефијцима након Спаситељеве посете, “љубав према Богу” пребива у нашим срцима.

Та љубав је пребивала у срцима Нефијаца јер су се држали закона који је то омогућио. Резиме тог закона нлази се у причесним молитвама које почињу искреном молбом упућеном нашем Небеском Оцу пуном љубави. Ми се молимо са срцем пуним вере у нашег личног Спаситеља, и са дубоком љубављу према Њему. Заветујемо се са правом намером да преузимамо на себе Његово име, да Га се сећамо и да ћемо држати све Његове заповести. На крају, исказујемо веру да Свети Дух, трећи члан Божанства, може увек бити са нама, сведочећи нашим срцима о Оцу и Његовом Љубљеном Сину. (Видети УИЗ 20:77, 79.)

Захваљујући сарадништву Светог Духа, наша срца се могу променити, тако да желимо и радо прихватамо љубав нашег Небеског Оца и Господа Исуса Христа. Начин на који се љубав према Богу може настанити у нашим срцима једноставан је колико и начин на који можемо изгубити тај осећај љубави у нашим срцима. На пример, неко може изабрати да се ређе моли Небеском Оцу или да не плаћа пуну десетину или да престане да се гости речју Божјом или да игнорише сиромашне и угрожене.

Сваки избор да не држимо Господње заповести може учинити да се Дух повуче из наших срца. Са тим губитком смањује се и срећа.

Срећа коју желимо својим вољенима зависи од њихових избора. Колико год да волимо дете, истраживача, или наше пријатеље, не можемо их натерати да држе заповести како би омогућили Светом Духу да дотакне и промени њихова срца.

Зато је најбоља помоћ коју можемо пружити све оно што наводи оне које волимо да сами пазе на своје изборе. Алма је то учинио позивом који и ви можете упутити:

“Понизите се пред Господом и призовете свето име Његово и бдијете и молите се без престанка, да не будете искушавани више него што можете поднети, и да тако будете вођени Светим Духом, постајући понизни, кротки, покорни, стрпљиви, пуни љубави и трпељивости;

Имајући веру у Господа, имајући наду да ћете добити вечни живот, имајући увек љубав Божју у срцима својим, да бисте били подигнути у последњи дан и ушли у покој Његов” (Aлма 13:28–29).

Молим се да они које волите прихвате надахнут позив да изаберу пут трајне среће.

Поука из ове поруке

Председник Ајринг поучава да срећа коју осећамо у животу зависи од одлука које доносимо. Док будете разговарали о овој поруци, фокусирајте се на оно што председник Ајринг помиње да можемо одлучити да чинимо (као што је молити се, радити, исказивати веру и заветовати се са правом намером) а што нас води ка том путу среће. Можете позвати оне које поучавате да запишу два или три поступка која би желели да предузму који ће их боље усмерити на “пут трајне среће.”