Порука Првог председништва за јануар 2014. год.
Најбоље време да засадите дрво
У древном Риму Јанус је био бог почетака. Често је приказиван са два лица—једним које гледа уназад према прошлости, другим које гледа напред у будућност. У неким језицима по њему је назван месец јануар због тога што је почетак године било време за размишљање, као и планирање.
Хиљадама година касније, многе културе широм света настављају традицију доношења одлука за нову годину. Наравно, донети одлуке је лако — спровести их у дело је нешто сасвим друго.
Један човек, који је саставио дугачак списак одлука за Нову годину, сматрао је да веома добро напредује. Помислио је: „За сада се држим дијете, контролишем своју нарав, живим у складу са својим могућностима и ниједном се нисам пожалио на комшијског пса. Али данас је 2. јануар, аларм се једноставно искључио и време је да устанем из кревета. Биће потребно чудо да бих наставио тако.”
Нови почетак
Постоји нешто невероватно оптимистично у вези са новим почетком. Претпостављам да смо у неком тренутку сви желели да поново кренемо од нуле.
Волим да добијем рачунар са чистим хард диском. Неко време савршено функционише. Али, како дани и недеље пролазе и све више и више програма се инсталира (неки намерно, неки ненамерно), на крају рачунар почне да успорава, и оно што је обављао брзо и ефикасно сада је спорије. Понекад уопште не ради. Чак и само покретање може постати задатак када хард диск постане оптерећен хаосом и разним електронским отпадом. Постоје тренуци када је једини излаз поново форматирати рачунар и кренути испочетка.
Исто тако, људска бића се могу оптеретити страховима, сумњама и тешком кривицом. Грешке које смо направили (и намерно и ненамерно) могу нас притискати све док не помислимо да је тешко учинити оно што знамо да треба.
У случају греха, постоји диван процес поновног форматирања који се назива покајање, које нам омогућава да обришемо наше унутрашње хард дискове од збрке која тишти наша срца. Јеванђеље, кроз чудесно и саосећајно помирење Исуса Христа, показује нам пут да очистимо своје душе од мрља греха и поново постанемо нови, чисти и невини попут детета.
Али понекад нас успорава и задржава нешто друго, изазивајући непродуктивне мисли и дела која нам отежавају почетак.
Истицање онога што је најбоље у нама
Постављање циљева је вредан подухват. Знамо да наш Небески Отац има циљеве, јер Он нам је рекао да је његово дело и слава „остваривати бесмртност и живот вечни за човека” (Moјсије 1:39).
Наши лични циљеви могу истаћи оно најбоље у нама. Међутим, једна од ствари које ремете наше напоре у доношењу и истрајавању у одлукама је одлагање. Понекад одлажемо покретање чекајући прави тренутак да почнемо—први дан нове године, почетак лета, када будемо позвани за бискупа или председницу Потпорног друшва, након што деца крену у школу, када одемо у пензију.
Није вам потребан позив да бисте почели да се крећете у правцу својих праведних циљева. Не морате да чекате на дозволу да бисте постали особа каква сте предвиђени да будете. Не морате да чекате да бисте били позвани да служите у Цркви.
Понекад можемо протраћити године нашег живота чекајући да нас изаберу (видети УИЗ 121:34–36). Али то је погрешна претпоставка. Ви сте већ изабрани!
Повремено сам у свом животу проводио бесане ноћи покушавајући да се изборим са проблемима, бригама, или личним тегобама. Али, без обзира на то колико је мрачна ноћ, увек ме охрабрује ова мисао: ујутру ће сунце изаћи.
Са сваким новим даном, нова зора свиће—не само земљи, већ и нама. А са новим даном долази нови почетак—шанса да се крене испочетка.
Али шта ако не успемо?
Понекад је страх оно што нас задржава. Можда се плашимо да нећемо успети, да ћемо успети, да ћемо се можда осрамотити, да нас успех може променити, или да може променити људе које волимо.
И тако чекамо. Или одустајемо.
Још нешто што треба запамтити када је у питању постављање циљева је следеће: Скоро сигурно нећемо успети—барем краткорочно. Али, уместо да се обесхрабримо, можемо бити оснажени јер то сазнање уклања притисак са нас да морамо бити савршени сада. Оно од самог почетка прихвата да у неком тренутку можемо подбацити. Ово сазнање од самог почетка уклања многа изненађење и обесхрабреност због неуспеха.
Када имамо овакав приступ својим циљевима, неуспех не мора да нас ограничава. Упамтите, чак и ако не постигнемо свој крајњи жељени циљ одмах, током тог процеса остварићемо напредак који ће нас довести до њега.
И што је битно—то много значи.
Иако можда не успемо да дођемо до нашег циља, само настављање путовања учиниће нас бољима него што смо били раније.
Најбоље време за почетак је сада
Стара пословица каже: „Најбоље време да се посади дрво је пре 20 година. Друго најбоље време је сада.”
Постоји нешто дивно и што пружа наду у вези са речју сада. Постоји нешто оснажујуће у томе да ако изаберемо одлучимо, можемо одмах истог тренутка кренути даље.
Сада је најбоље време да почнемо да личимо на особу каква желимо да будемо—не само за 20 година, већ и за целу вечност.
© 2014 by Intellectual Reserve, Inc. All rights reserved. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/13. Превод одобрен: 6/13. Превод First Presidency Message, January 2014. Serbian. 10861 202
Поука из ове поруке
Председник Ухдорф је објаснио да када не успемо да постигнемо наше циљеве, „можемо бити оснажени. … Иако можда не успемо да дођемо до нашег циља, само настављање путовања учиниће нас бољима него што смо били раније.” Замолите чланове породице да поделе искуства у којима су више научили из самог процеса него што су научили од исхода, као што су завршетак школе или примање награде.