Порука Првог председништва за jун 2012. год.
Позвани од Бога и подржани од људи
Као чланове Цркве често нас позивају да подржимо људе у позивима у којима служе. Пре много година, један 18-огодишњи студент показао ми је шта то значи подржавати Господње слуге. Још увек сам благословен његовим понизним примером.
Тек је започео прву годину на факултету. Крстио се непуну годину пре одласка од куће због студија на великом универзитету. Тамо сам служио као његов бискуп.
Када је почела школска година, имао сам кратак интервју са њим у бискуповој канцеларији. Не сећам се пуно тога из тог првог разговора, осим да је говорио о својим изазовима на новом месту, међутим никада нећу заборавити наш други разговор.
Замолио ме је да се видимо у мојој канцеларији. Био сам изненађен када је рекао: „Можемо ли заједно да се помолимо, и могу ли ја то учинити?” Управо сам хтео да кажем да сам се већ помолио, а очекујем да и он то учини. Уместо тога сам се сложио.
Започео је своју молитву сведочанством да зна да је бискуп позван од Бога. Замолио је Бога да ми каже шта он треба да чини у ситуацији која може имати велике духовне последице. Младић је рекао Богу да је сигуран да бискуп већ зна његове потребе и да ће му дати савет који треба да чује.
Док је говорио, на памет су ми пале одређене опасности са којима би могао да се суочи. Савет је био једноставан али веома јасан: увек се моли, буди послушан заповестима и не бој се.
Тај младић, тек годину дана у Цркви, поучио је примером шта Бог може да учини са вођом који је подржан вером и молитвама оних које је позван да води. Тај младић ми је показао моћ закона заједничке сагласности у Цркви (видети УИЗ 26:2). Мада Господ позива своје слуге откривењем, они могу деловати само пошто их подрже они за које су позвани да им служе.
Својим гласом подршке дајемо свечана обећања. Обећавамо да ћемо се молити за Господње слуге и да ће их Он водити и јачати (видети УИЗ 93:51). Заветујемо се да ћемо тражити и очекивати осећај надахнућа од Бога у њиховим саветима, и кад год делују у свом позиву (видети УИЗ 1:38).
То обећање треба често да обнављамо у свом срцу. Ваш учитељ у Недељној школи трудиће се да поучава Духом, али као и ви, ваш учитељ би могао да прави грешке испред разреда. Међутим, ви можете одлучити да слушате и чекате када можете осетити долазак надахнућа. Временом ћете примећивати мање грешака и чешће доказе да Бог подржава тог учитеља.
Када подигнемо руку да подржимо неку особу, заветујемо се да ћемо помагати сваку Господњу сврху коју је та особа позвана да оствари. Када су наша деца била мала, моја супруга је позвана да поучава децу у нашем одељењу. Не само да сам подигао своју руку да бих је подржао, него сам се и молио за њу а затим затражио одобрење да јој помогнем. Лекције које сам научио о уважавању онога што жене чине и о Господњој љубави према деци, још увек благосиљају моју породицу и мој живот.
Недавно сам разговарао са оним младићем који је пре много година подржао свог бискупа. Сазнао сам да су га Господ и људи подржали у његовом позиву мисионара, председника кочића и оца. По завршетку нашег разговора је рекао: „Још увек се свакодневно молим за вас.”
Можемо одлучити да се свакодневно молимо за некога кога је Бог позвао да нам служи. Можемо се захвалити некоме ко нас је благословио својом службом. Можемо одлучити да иступимо када неко кога смо подржали затражи добровољце.1
Они који подрже Господње слуге у Његовом царству биће подржани Његовом неупоредивом моћу. Свима нама је потребан тај благослов.
© 2012 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/11. Превод одобрен: 6/11. Наслов оригинала: First Presidency Message, June 2012. Serbian. 10366 202
Поука из ове поруке
Пошто поделите ову поруку, размислите о томе да прочитате следећи цитат: „Господ ће вас учинити оруђем у својим рукама ако сте понизни, верни и марљиви. … Примићете додатну снагу када вас подрже чланови одељења и будете заређени” (Teaching, No Greater Call [1999. год], стр. 20). Окупите породицу око неког тешког предмета и замолите једну особу да покуша да га подигне. Позивајући једну по једну особу, нека чланови породице помогну да се предмет подигне. Поразговарајте о томе шта се догађа када сви помажу. Размотрите важност савета председника Ајринга о практичним начинима на које можемо подржати друге у њиховим позивима.