Пoрука Првог председништва за април 2011. год
Није овде, него устаде
Данас постоје још само рушевине Капернаума, тог града на обали језера, срцa Спаситељеве галилејске службе. Ту је проповедао у синагоги, поучавао поред мора и исцељивао по кућама.
На почетку своје службе Исус је узео текст из Књиге пророка Исаије: „Дух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јављам добре гласе кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити тамница” (Књ. пророка Исаије 61:1; такође видети Јев. по Луци 4:18)—јасна најава божанског плана за спасавање синова и кћери Божјих.
Али Исусово проповедање у Галилеји било је само увод. Сину човечјем су тек предстојали ужаси на брду званом Голгота.
Ухапшен у Гетсеманском врту после Последње вечере, напуштен од стране својих апостола, ударан, осуђен и понижен, Исус се тетурао под својим великом крстом према Калварији. Напредовао је од победе ка издаји, мучењу и смрти на крсту.
По речима песме „Свети град”:
За нас је Небески Отац дао свог Сина. За нас је наш старији брат дао свој живот.
Учитељ је у последњем тренутку могао да одустане. Али није. Спустио се испод свих ствари, да би могао да спасе све: људски род, земљу, и сав живот који је икада постојао на њој.
У хришћанском свету нема речи које значе више од оних које је изговорио анђео уплаканој Марији Магдалени и другој Марији, када су се приближиле гробници да би збринуле тело њиховог Господа: „Што тражите живога међу мртвима? Није овде, него устаде” (Јев. по Луци 24:5–6).
Са том најавом, они који су живели и умрли, они који сада живе и једнога дана ће умрети, и они који ће тек бити рођени и умрети, управо у том тренутку су били спашени.
Као резултат Христове победе над гробом, сви ћемо васкрснути. То је откупљење душа. Павле је написао:
„И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небескима, а друга земаљскима.
Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује по слави.
Тако и васкрсеније мртвих” (1. посл. Коринћанима 15:40–42).
Ми тражимо небеску славу. Желимо да боравимо у Божјем присуству. Желимо место у вечној породици.
Сведочим о Њему који је свакога од нас избавио од бескрајне смрти, сведочим да је Он учитељ истине—али је више од учитеља. Он је пример савршеног живота—али је више од примера. Он је велики лекар—али је више од лекара. Он је дословно Спаситељ света, Син Божји, Кнез мира, Светац Израелов, сам васкрсли Господ, који је објавио: „Ја сам први и последњи, ја сам онај који живи, ја сам онај који беше убијен, ја сам заступник ваш код Оца” (УИЗ 110:4).
„О, слатка радост речи те: ʻОткупитељ мој живи гле!’”2
О томе сведочим.
© 2011 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/10. Превод одобрен: 6/10. Наслов оригинала: First Presidency Message, April 2011. Serbian. 09764 202
Поука из ове поруке
Добри учитељи подстичу јединство међу онима које поучавају. Када људи деле своја запажања и са поштовањем слушају једни друге, не само да уживају у позитивној атмосфери учења него постају и уједињенији (видети Teaching, No Greater Call [1999. год.], стр. 63). То јединство може помоћи породицама да следе савет председника Монсона да постану „породица заувек.”