Исус Христ је олакшање
Можемо бити сарадници са Спаситељем како бисмо помогли да се обезбеди временско и духовно олакшање онима у потреби – и да у том процесу пронађемо сопствено олакшање.
Са вером у Исуса Христа и надом у оно што су чули о Његовим чудима, неговатељи одузетог човека довели су га Исусу. Били су промућурни у томе како да га доведу тамо – открили су кров и спустили га на кревет, тамо где је Исус поучавао. Када је Исус „виде[о] веру њихову, рече [одузетом човеку], опраштају ти се греси твоји.”1 А затим: „устани и узми одар свој и иди дома.”2 И одмах одузети устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући „хвалећи Бога.”3
Шта још знамо о пријатељима који су бринули о одузетом? Знамо да је Спаситељ препознао њихову веру. А видевши и чувши Спаситеља и као сведоци Његових чуда, они се „запрепастише” и „хва[лише] Бога.”4
Исус Христ је обезбедио исцељење ком су се надали – физичко олакшање од бола и последица сакатости услед хроничне болест. Значајно је да је Спаситељ, такође, пружио духовно олакшање у чишћењу човека од греха.
А пријатељи – у својим напорима да се брину за некога коме је потребна помоћ, пронашли су извор олакшања; нашли су Исуса Христа.
Сведочим да Исус Христ јесте олакшање. Кроз помирење Исуса Христа, можемо бити ослобођени терета и последица греха и добити помоћ у нашим слабостима.
И пошто волимо Бога и заветовали смо се да ћемо Му служити, можемо да будемо сарадници са Спаситељем како бисмо помогли да се обезбеди временско и духовно олакшање за оне у потреби – и да у том процесу пронађемо сопствено олакшање у Исусу Христу.5
Наш вољени пророк, председник Расел М. Нелсон, позвао нас је да надвладамо свет и пронађемо одмор.6 Он је дефинисао „прави одмор” као „олакшање и мир”. Председник Нелсон је рекао: „Зато што је Спаситељ, кроз своје бесконачно помирење, откупио сваког од нас од слабости, грешака и греха, и зато што је искусио сваки бол, бригу и терет који сте икада имали, онда када се заиста покајете и тражите Његову помоћ, можете се уздићи изнад овог садашњег несигурног света.”7 То је олакшање које нам нуди Исус Христ!
Свако од нас носи ранац у метафоричком смислу. То може бити корпа на глави или торба или завежљај ствари умотаних у тканину и бачених преко рамена. Али у нашем случају, назовимо га ранац.
Овај ранац у метафоричком смислу је место где носимо терет живота у палом свету. Наши терети су као камење у ранцу. По правилу, постоје три врсте:
-
Камење наших сопствених дела због греха.
-
Камење у нашем ранцу због лоших одлука, лошег понашања и нељубазности других.
-
И камење које носимо јер живимо у палом стању. Оно укључује камење болести, бола, хроничне болести, туге, разочарење, усамљености и последица природних катастрофа.
Са радошћу изјављујем да наша смртна бремена, ово камење у нашем ранцу у фигуративном смислу, не мора да буде тешко.
Исус Христ може олакшати наш терет.
Исус Христ може подићи наше бреме.
Исус Христ нам обезбеђује начин да се ослободимо тежине греха.
Исус Христ је наше олакшање.
Рекао је:
„Ходите к мени сви коjи сте уморни и натоварени, и jа ћу вас одморити [то је, олакшање и мир].
Узмите jарам моj на себе, и научите се од мене; jер сам jа кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
Јер jе jарам моj благ, и бреме jе моjе лако.”8
Да је јарам лак, а бреме лагано, претпоставка је да смо у јарму са Спаситељем, да делимо своја бреме са Њим, да смо Му допустили да подигне наш терет. То значи улазак у заветни однос са Богом и држање тог завета, који, како је председник Нелсон објаснио „чини све лакшим у животу.” Рекао је: „бити ујармљен са Спаситељем значи имати приступ Његовој снази и откупитељској моћи.”9
Па зашто смо шкрти са својим камењем? Зашто би уморни бацач у бејзболу одбио да напусти место када је опомоћни бацач спреман да заврши игру? Зашто бих инсистирао на томе да своје место задржим сам када је „Помоћник” спреман да буде са мном?
Председник Нелсон је поучио: „Исус Христ… стоји раширених руку, надајући се и желећи да нас исцели, опрости, очисти, ојача, прочисти и посвети.”10
Зашто онда инсистирамо да сами носимо своје камење?
Замишљено је као лично питање за сваког од вас да размотрите.
За мене је то вековни порок поноса. „Успећу”, кажем. „Без бриге; Урадићу то.” То је велики обмањивач који жели да се сакријем од Бога, да се окренем од Њега, да идем сама.
Браћо и сестре, не могу сама, и не треба ми то, и нећу. Одабравши да будем везана за свог Спаситеља, Исуса Христа, кроз завете које сам склопила с Богом: „Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје.”11
Чувари завета су благословени олакшањем од Спаситеља.
Размотримо овај пример у Мормоновој књизи: Алмин народ је био прогањан тако што „наметну им послове и постави надзорнике над њима.”12 Како им је забрањено да се моле гласно, они „изливаху срца своја [Богу], а Он знаше мисли срца њихових.”13
И „глас Господњи допре до њих у невољама њиховим, говорећи: Уздигните главе своје и утешите се, јер знам за завет који ми учинисте и ја ћу учинити завет са својим народом и избавити га из ропства.
„И уз то ћу олакшати бремена која су натоварена на плећа ваша, толико да их ни осетити нећете на леђима својим.”14
И њихова бремена „посташе лака”, и „Господ их оснажи да са лакоћом могу носити бремена своја и они се весело и са стрпљењем покорише свој вољи Господњој.”15
Ти чувари завета су добили олакшање у виду утехе, повећаног стрпљења и ведрине, олакшања својих терета, тако да су се осећали лако, и на крају били ослобођени.16
Вратимо се сада нашем ранцу у метафоричком смислу.
Покајање, кроз помирење Исуса Христа, је оно што нас ослобађа тежине камења греха. A овим изузетним даром, Божја милост нас ослобађа тешких и иначе непремостивих захтева правде.17
Помирење Исуса Христа нам, такође, чини могућим да добијемо снагу да праштамо, што нам омогућава да уклонимо тежину коју носимо лошим односом према другима.18
Дакле, како нас Спаситељ ослобађа бремена живота у палом свету са смртним телима која су подложна тузи и болу?
Често, Он врши такву врсту олакшања преко нас! Као заветни чланови Његове Цркве, обећавамо „да [ћемо] туг[овати] са онима који тугују” и „тешит[и] оне којима је утеха потребна.”19 Пошто смо „приступи[ли] стаду Божјем” и „наз[вани] смо Његовим народом”, „вољни с[мо] да носи[мо] бремена један другом, да могу бити лака.”20
Наш заветни благослов је да сарађујемо са Исусом Христом у пружању олакшања, и временског и духовног, свој Божјој деци. Ми смо канал кроз који Он пружа олакшање.21
И тако, попут пријатеља одузетог, „помаж[емо] слабима, подиж[емо] руке обешене и јача[мо] колена нејака.”22 Ми „носи[мо] бремена један другом и тако… испуњ[авамо] закон Христов.”23 Док то радимо, упознајемо Га, постајемо слични Њему и налазимо Његово олакшање.24
Шта је олакшање?
То је уклањање или ослобађање од бола, узнемирујућег или оптерећујућег, или снага да се издржи. Односи се на особу која преузима терет другога. То је званична исправка неправде.25 Англо-француска реч потиче од старе француске речи relever, или „подићи” и од латинске релеваре, или “поново подићи.”26
Браћо и сестре, Исус Христ је олакшање. Сведочим да је Он устао трећег дана и, пошто је испунио брижно и бесконачно помирење, стоји раширених руку, нудећи нам прилику да поново ускрснемо, будемо спасени, и узвишени и постанемо попут Њега. Олакшање које Он нуди је вечно.
Попут жена које је анђео посетио тог првог васкршњег јутра, желим да „ид[ем] брже” и са „радости великом” донесем реч да је Он васкрсао.27 У име нашег Спаситеља, Исуса Христа, амен.