Захваљујући Њему можемо чинити оно што је тешко
Ми напредујемо у свом учеништву када показујемо веру у Господа у тешким временима.
Током своје земаљске службе, Спаситељ је приметио човека који је био слеп. Исусови ученици су питали: „Рави! Ко сагреши, или овај или родитељи његови, те се роди слеп?”
Спаситељев одлучан, пун љубави и искрен одговор нас уверава да је свестан наших борби: „Ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему.”1
Иако неки изазови могу доћи због намерне непослушности, знамо да многи животни изазови долазе из других разлога. Који год да је извор наших изазова, они могу бити златна прилика за напредовање.
Наша породица није била поштеђена животних недаћа. Током одрастања, дивио сам се великим породицама. Такве породице су ми се допадале, посебно када сам Цркву пронашао у тинејџерским годинама преко свог ујака, Сарфа, и његове жене у Такорадију, у Гани.
Када смо се Хана и ја венчали, желели смо да се испуне наши патријаршки благослови, који су наговестили да ћемо бити благословени са много деце. Међутим, пре рођења нашег трећег дечака, постало је медицински јасно да Хана неће моћи да има још једну бебу. На срећу, иако је Кенет рођен у животној опасности и за њега и за његову мајку, родио се безбедно, а његова мајка се опоравила. Могао је да почне да у потпуности учествује у нашем породичном животу – укључујући одлазак у Цркву, свакодневне породичне молитве, проучавање Светих писама, кућно вече и корисне рекреативне активности.
Иако смо морали прилагодити своја очекивања у вези са великом породицом, било је задовољство примењивати учења из прогласа „Породица: Проглас свету“ са наше троје вољене деце. Слеђење тих учења било је веома значајно за моју све већу веру.
Како се у прогласу наводи: „Брак између мушкарца и жене има суштинску улогу у Његовом вечном плану. Деца имају право да буду рођена у оквиру брака, и да их подижу отац и мајка који поштују брачне завете са потпуном оданошћу.”2 Док смо се придржавали ових начела у пракси, били смо благословени.
Међутим, једног викенда током своје службе као председник кочића, доживели смо можда најгоре искушење са којим се родитељи могу суочити. Наша породица се вратила са црквене активности и окупила се на ручку. Онда су наша тројица дечака изашла напоље да се играју у оквиру нашег комплекса.
Моја жена је све време осећала да нешто није у реду. Замолила ме је да проверим како су деца док смо прали судове. Осећао сам да су безбедни јер смо могли да чујемо њихове узбуђене гласове док су се играли.
Када смо обоје коначно отишли да проверимо како су наши синови, на наш ужас, нашли смо малог 18-месечног Кенета беспомоћног у канти воде, којег његова браћа нису видела. Хитно смо га превезли у болницу, али су сви покушаји оживљавања били узалудни.
Били смо скрхани што нећемо имати прилику да одгајамо наше драгоцено дете током овог смртног живота. Иако смо знали да ће Кенет заувек бити део наше породице, питао сам се зашто је Бог дозволио да ми се догоди ова трагедија када сам чинио све што сам могао да увеличам свој позив. Управо сам се вратио кући са испуњавања једне од својих дужности у послуживању свецима. Зашто Бог није погледао моју службу и спасао нашег сина и нашу породицу од ове трагедије? Што сам више размишљао о томе, постајао сам огорченији.
Моја жена ме никада није кривила што нисам реаговао на њене наговоре, али сам научио животну лекцију и успоставио два правила, која никада не смеју да се крше.
Правило 1: Слушајте и усвојајте савете своје жене.
Правило 2: Ако из било ког разлога нисте сигурни, погледајте правило број 1.
Иако је ово искуство било потресно, и ми и даље тугујемо, наш огромни терет је на крају олакшан.3. Моја супруга и ја смо научили конкретне лекције из свог губитка. Осећали смо се уједињени и везани нашим храмским заветима; знамо да је Кенет наш у следећем свету јер је рођен у завету. Такође смо стекли искуство неопходно да служимо другима и саосећамо са њиховим болом. Сведочим да се наша горчина од тада распршила јер смо показали веру у Господа. Наше искуство је и даље тешко, али смо са апостолом Павлом научили да „све можемо кроз Христа који [нас јача]” ако се усредсредимо на Њега.4
Председник Расел М. Нелсон је поучио: „Када је фокус нашег живота на Божјем плану спасења… и Исусу Христу и Његовом Јеванђељу, можемо осетити радост без обзира на оно што се догађа или не догађа у нашим животима. Даље је рекао: „Радост долази од Њега и због Њега.”5
Можемо бити расположени и испуњени миром у нашим тешким тренуцима. Љубав коју осећамо због Спаситеља и Његовог помирења постаје моћан извор у нашим тешким тренуцима. „Све што је неправедно [и тешко] у животу може се исправити управо кроз Помирење Исуса Христа.”6 Он је заповедио: „У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.”7 Он нам може помоћи да издржимо било кojу бол, болест и искушења са којима се суочавамо у смртности.
Налазимо многе библијске приче о великим и племенитим вођама, као што су Јеремија, Јов, Џозеф Смит и Нефи, који нису били поштеђени борби и изазова смртног живота. Они су били смртници који су научили да слушају Господа чак и у тешким условима.8
Током страшних дана у затвору у Либертију, Џозеф Смит је завапио: „О Боже, где си? И где је шатор што прекрива скровиште твоје”?9 Господ је поучио Џозефа да добро издржи10 и обећао да ће му, ако то учини, све то дати искуство и бити за његово добро.11
Размишљајући о сопственим искуствима, схватам да сам научио неке од својих најбољих лекција у најтежим временима, тренуцима који су ме извели из зоне удобности. Потешкоће са којима сам се сусрео као младић, док сам учио о Цркви на семинару, као нови обраћеник и као пуновремени мисионар и изазови са којима сам се суочавао у свом образовању, у настојању да увеличам своје позиве и у подизању породице, припремили су ме за будућност. Што радосније одговарам на тешке околности са вером у Господа, то више напредујем у свом учеништву.
Тешкоће у нашим животима не би требало да буду изненађење када уђемо на тесан и узан пут.12 Исус Христ „од оног што пострада научи се послушању”.13 Док Га следимо, посебно у нашим тешким временима, можемо напредовати да бисмо постали сличнији Њему.
Један од завета које се склапамо са Господом у храму је да живимо по закону жртве. Жртвовање је одувек било део Јеванђеља Исуса Христа. Оно је подсетник на велику помирујућу жртву Исуса Христа за све који су живели или ће живети на земљи.
Знам да Господ увек надокнађује наше праведне жеље. Сећате се много деце која су ми обећана у мом патријаршком благослову? Тај се благослов испуњава. Моја супруга и ја смо служили са неколико стотина мисионара, из више од 25 земаља, у мисији Гана Кејп Коуст. Они су нам драги као да су буквално наша сопствена деца.
Сведочим да напредујемо у свом учеништву када показујемо веру у Господа у тешким временима. Док то чинимо, Он ће нас милостиво јачати и помагати нам да носимо своја бремена. У име Исуса Христа, амен.