Гласови младих

Одабрати храм

Ирис Р, 18 година, Сал, Зеленортска Острва

Воли краснопис, стварање уметничких дела и кување.

Храм који ми је најближи налази се на другом острву. Да бисмо стигли тамо, морамо узети 45-минутни лет или 12-часовну вожњу бродом. Никада раније нисам била у храму, а у мојој последњој години школе, моја мама је испланирала да одемо. Штедела је новац годину дана како би моја породица могла да иде заједно.

Нажалост, вратили бисмо се кући након почетка школе, што ме је бринуло. Увек ми је било важно да имам добар просек оцена (GPA) у школи како бих могла добити стипендију за факултет. Размишљала сам да не идем у храм, јер би изостанци могли нашкодити мом коначном просеку оцена. Онда је моја мама рекла: „Зашто се не помолиш и затражиш Господњу помоћ?”

Била сам мало неодлучна јер сам се плашила, али сам одлучила да се молим. Небески Отац ме је усмеравао, и одабрала сам да идем у храм. Тамо смо били целу седмицу, ишли смо у храм сваки дан. Било је задивљујуће! Обављање крштења било је невероватно искуство; могла сам да осетим Духа веома снажно.

На крају, успела сам да завршим школу са добрим просеком оцена. Одржавање блиског односа са Спаситељем помогло ми је да имам наду током тог времена. Знала сам да је са мном и да ми даје снагу. Господ зна за наше напоре, и када све препустимо Њему, можемо веровати да ће све бити у реду.

Тако сам захвална што је моја сестра имала храбрости да позове мисионаре у наш дом. Она и ја смо били први у нашој породици који су се крстили – ја сам имала 13, а она 15 година. Знам да сам вољено дете нашег Небеског Оца. Мој земаљски отац никада није био присутан у мом животу, али ми је од помоћи што знам да имамо Небеског Оца и да сам створена по Његовом лику. Осећам Његову љубав према мени; знам да је у најтежим тренуцима Он уз мене.