1. Заиста, овако говори Господ вама који се скуписте да примите Његову вољу за вас:

2. Гле, ово је угодно Господу вашем, и анђели се радују над вама; приноси молитава ваших досегоше до ушију Господа Саваота, и забележени су у књизи са именима посвећених, и то оних из целестијалног света.

3. Стога, шаљем вам другог Утешитеља, и то вама, пријатељи моји, да може да борави у вашим срцима, и то Светог Духа обећања; који је исти Утешитељ кога обећах ученицима својим, како је забележено у сведочанству Јовановом.

4. Овај Утешитељ је обећање о вечном животу које вам дајем, и то о слави целестијалног царства;

5. Та слава је од цркве Прворођенога, и то од Бога, најсветијег од свих, преко Исуса Христа сина Његовог –

6. Онај који се успе на висину, и такође се спусти испод свега, тако да све схвата, како би могао бити у свему и кроз све, светлост истине.

7. А та истина обасјава. То је светлост Христова. Као што је Он у сунцу, и светлост је сунца, Он је и моћ којом беше створено.

8. Као што је и у месецу, и светлост је месеца, и моћ је којом беше створен;

9. Као што је и светлост звезда, и моћ је којом беху створене;

10. И земља такође, и моћ њена, и то земље на којој стојите.

11. И светлост која сија, која вас обасјава, преко Њега је који просветљава очи ваше, и иста је светлост која оживљава разумевање ваше;

12. Светлост која се шири из присуства Божјег да испуни бескрајност простора –

13. Светлост која је у свему, која даје живот свему, која је закон по коме се све управља, и то моћ Бога који седи на свом престолу, који је у грудима вечности, који је посред свега.

14. Сада, заиста вам кажем да се преко откупљења које је учињено за вас остварује васкрсење из мртвих.

15. И дух и тело су душа човечја.

16. И васкрсење из мртвих је откупљење душе.

17. И откупљење душе је преко Њега који све оживљава, у чијим је грудима одлучено да ће сиромашни и кротки са земље њу и баштинити.

18. Дакле, свакако је неопходно да буде посвећена од сваке неправедности, како би била припремљена за целестијалну славу.

19. Јер након што испуни меру свог стварања, биће крунисана славом, чак и присуством Бога Оца;

20. Како би је тела која су из целестијалног царства могла поседовати у веке векова; јер, у ту сврху беше начињена и створена, и у ту сврху су они посвећени.

21. А они који нису посвећени преко закона који вам дадох, и то закона Христовог, морају баштинити друго царство, и то терестријално царство или телестијално царство.

22. Јер онај који не може да се придржава закона целестијалног царства не може поднети целестијалну славу.

23. И онај који не може да се придржава закона терестријалног царства не може поднети терестријалну славу.

24. А онај који не може да се придржава закона телестијалног царства не може поднети телестијалну славу; зато он није вредан царства славе. Зато мора подносити царство које није царство славе.

25. И опет, заиста вам кажем, земља се придржава закона целестијалног царства, јер испуњава меру свог стварања, и не преступа закон –

26. Стога, биће посвећена; да, упркос томе што ће умрети, биће оживљена поново, и поднеће моћ којом је оживљена, а праведни ће је баштинити.

27. Јер упркос томе што ће умрети, устаће поново, као духовно тело.

28. Они који су од целестијалног духа ће примити исто тело као што беше природно тело; чак ћете и ви примити своја тела, а ваша слава биће она којом су ваша тела оживљена.

29. Ви који сте оживљени делом целестијалне славе примићете онда од ње саме, и то пунину.

30. И они који су оживљени делом терестријалне славе примиће онда од ње саме, и то пунину.

31. А такође и они који су оживљени делом телестијалне славе, примиће онда од ње саме, и то пунину.

32. И они који остају ће такође бити оживљени; ипак, вратиће се поново на своје место, да уживају у ономе што су вољни да приме, јер не беху вољни да уживају у ономе што су могли да приме.

33. Јер каква је корист човеку ако му је дар подарен, а он га не прими? Гле, он се не радује ономе што му је дато, нити се радује ономе ко је дародавац.

34. И опет, заиста вам кажем да је оно што подлеже закону исто тако заштићено законом и усавршено и посвећено њим самим.

35. Оно што крши закон, и не влада се по њему, него настоји да постане закон само себи, и жели да пребива у греху, и све у свему пребива у греху, не може бити посвећено законом, нити милошћу, правдом или судом. Зато, мора остати и надаље прљаво.

36. Свим царствима је дат закон;

37. И има пуно царстава; јер не постоји место на коме нема царства; и не постоји царство у коме нема места, било да је више или ниже царство.

38. А сваком царству је дат закон; такође у оквиру сваког закона постоје одређена ограничења и услови.

39. Свако биће које не живи по овим условима није оправдано.

40. Јер разум приања уз разум; мудрост прима мудрост, истина прихвата истину, честитост љуби честитост, светлост приања уз светлост, милост саосећа са милошћу и тражи своје; правда наставља својим путем и тражи своје; суд иде пред лицем онога који седи на престолу, свиме управља и све извршава.

41. Он све схвата, и све је пред Њим, и све је око Њега; и Он је изнад свега, и у свему, и кроз све, и око свега; и све је по Њему, и од Њега, и то од Бога, у веке векова.

42. И опет, заиста, кажем вам, Он даде закон за све, по коме се све то креће у своје време и своје доба;

43. А њихови путеви су зацртани, и то путеви неба и земље, и укључују земљу и све планете.

44. И они дају светлост један другоме у своје време и своје доба, у својим минутима, у својим часовима, у својим данима, у својим недељама, у својим месецима, у својим годинама – а код Бога је све ово једна година, али не и код човека.

45. Земља се котрља на крилима својим, и сунце даје своју светлост дању, а месец даје своју светлост ноћу, и звезде дају своју светлост док се котрљају на крилима својим у слави својој, усред моћи Божје.

46. Са чим ћу упоредити ова царства како бисте разумели?

47. Гле, све су ово царства, и ко год је видео било које или најмање од ових, видео је Бога како се креће у свом величанству и моћи.

48. Кажем вам, видео га је; ипак, онај који дође својима не беше схваћен.

49. Светлост светли у тами, а тама је не схвата; ипак, доћи ће дан када ћете схватити, и то Бога, јер сте оживљени у Њему и по Њему.

50. Онда ћете знати да сте ме видели, да ја јесам, и да сам истинита светлост која је у вама, и да сте у мени; у супротном не бисте могли имати успеха.

51. Гле, упоредићу ова царства са човеком који има њиву, и посла своје слуге на њиву да на њој копају.

52. И рече првоме: Иди и ради на њиви, и првога часа доћи ћу к теби, и видећеш радост на лицу моме.

53. И рече другоме: Иди и ради на њиви, и другога часа посетићу те са радошћу на лицу своме.

54. Обратио се и трећем говорећи: Посетићу те;

55. И четвртом, и тако даље све до дванаестог.

56. А господар њиве у првом часу оде првоме, и оста са њим читав тај час, и њему беше драго због светла на лицу свог господара.

57. А онда он оде од првог како би могао да посети и другог, и трећег, и четвртог, и тако даље све до дванаестог.

58. И тако сви они примише светло лица свог господара, свако у свој час, и у своје време, и у своје доба –

59. Почевши са првим, и тако даље до последњег, и од последњег до првог, и од првог до последњег;

60. Свако својим редом, док му се час не заврши, и то по томе како му је господар заповедио, како би господар његов био прослављен по њему, и он по свом господару, да би сви били прослављени.

61. Дакле, с овом параболом ћу упоредити сва ова царства, и становнике њихове – свако царство у свом часу, и у своје време, и у своје доба, и то према прогласу који је Бог сачинио.

62. И опет, заиста, кажем вам, пријатељи моји, остављам вам ово казивање да промишљате у својим срцима, са овом заповешћу коју вам дајем, да ме призивате док сам близу –

63. Приближите се к мени и ја ћу се приближити к вама; тражите ме марљиво и наћи ћете ме; иштите и примићете; куцајте, и отвориће вам се.

64. Шта год заиштете од Оца у име моје, што вам је потребно, даће вам се;

65. А ако заиштете било шта што вам није потребно, окренуће се то на осуду вашу.

66. Гле, то што чујете је налик гласу онога који виче у пустињи – у пустињи, јер га не можете видети – гласу моме, јер је глас мој Дух; мој Дух је истина; истина траје и нема краја; и ако је у вама, биће је у обиљу.

67. А ако је око ваше упрто на славу моју, цела тела ваша ће бити испуњена светлошћу, и у вама неће бити таме; а оно тело које је испуњено светлошћу све схвата.

68. Дакле, посвећујте се како би вам умови били предани Богу, и дани ће доћи када ћете Га видети; јер ће вам разоткрити лице своје, а то ће се догодити у време које Он одреди, и на Његов начин, и према вољи Његовој.

69. Сетите се великог и последњег обећања које вам дадох; одбаците доконе мисли своје и претерани смех ваш далеко од вас.

70. Задржите се, задржите на овом месту, и сазовите свечани скуп, и то оних који су први радници у овом последњем царству.

71. А они које су упозорили на свом путу нека призивају Господа, и промишљају на кратко у својим срцима о ономе што су примили.

72. Гле, и ево, бринућу се о стадима вашим, и подићи ћу старешине и послаћу их к њима.

73. Гле, убрзаћу дело своје у право време.

74. И дајем вама, који сте први радници у овом последњем царству, заповест да се скупите, и организујете се, и припремите се, и посветите се; да, прочистите своја срца, и очистите руке своје и ноге своје преда мном, како бих вас учинио чистим;

75. Да могу посведочити Оцу вашем, и Богу вашем, и Богу мом, да сте чисти од крви овог опаког поколења; како бих испунио ово обећање, ово велико и последње обећање, које сам вам дао, када зажелим.

76. Такође, дајем вам заповест да наставите у молитви и посту од сада па надаље.

77. И дајем вам заповест да поучавате један другога учењима царства.

78. Поучавајте марљиво и моја благодат ће бити на вама, како бисте били савршеније упућени у теорију, у начело, у учење, у закон јеванђеља, у све што се односи на царство Божје, што је за вас потребно да разумете;

79. О ономе и на небу и на земљи, и под земљом, ономе што је било, што јесте, ономе што ће се ускоро догодити; о ономе што је код куће, ономе што је у туђини; ратовима и неприликама народа, и судовима који су над земљом; такође и о сазнањима о земљама и царствима –

80. Како бисте били у свему припремљени када вас поново пошаљем да величате позив на који вас позвах, и мисију коју вам поверих.

81. Гле, послах вас да сведочите и упозоравате људе, и неопходно је да свако ко је био упозорен упозорава свог ближњег.

82. Зато, они остају без оправдања, и њихови греси су на њиховим сопственим главама.

83. Онај који ме помно тражи, наћи ће ме, и неће бити остављен.

84. Дакле, задржите се, и радите марљиво, како бисте били усавршени у вашој служби одласка међу нејевреје по последњи пут, сви ви које уста Господња именују, да свежете закон и запечатите сведочанство, и да припремите свеце за дан суда који ће доћи;

85. Како би њихове душе избегле гнев Божји, пустошење одвратности која чека опаке, и у овом свету и у свету који ће доћи. Заиста, кажем вам, нека они који нису прве старешине остану у винограду док их уста Господња не позову, јер њихово време још увек није дошло; одећа њихова није чиста од крви овог поколења.

86. Останите на слободи којом сте ослобођени, не петљајте се са грехом, него нека ваше руке буду чисте, док Господ не дође.

87. Неће много дана проћи а земља ће задрхтати и тетураће се тамо и амо као пијанац; и сунце ће скрити лице своје, и одбиће да засветли; и месец ће се окупати у крви; и звезде ће постати веома гневне, и бациће се доле као смоква која пада са смоквиног дрвета.

88. А након вашег сведочанства гнев и негодовање долазе људима.

89. Јер након вашег сведочанства долази сведочанство путем земљотреса, који ће изазвати јецање посред земље, а људи ће падати на њу и неће моћи да стоје.

90. А долази и сведочанство путем гласа громова, и гласа муња, и гласа бура, и гласа таласа морских који се уздижу преко сваке мере.

91. И све ће се узбуркати; и засигурно, срца ће људска премрети; јер ће страх завладати свим људима.

92. И анђели ће летети посред неба, узвикујући гласом гласним, док трубе у трубу Божју, говорећи: Припремите се, припремите, о становници земаљски, јер суд Бога нашега дође. Гле, и ено, Младожења долази, изађите Му у сусрет.

93. И убрзо ће се појавити велики знак на небу, и сви ће га заједно видети.

94. И други анђео ће затрубити у трубу своју, говорећи: Та велика црква, мајка одвратности, која учини да сви народи пију вино гнева блуда њеног, која прогања свеце Божје, која проли крв њихову – она која седи на многим водама, и на острвима морским – гле, она је кукољ земље; свезана је у снопље, повези њени су ојачани, нико их не може одрешити; стога, спремна је да се спали. И он ће затрубити у трубу своју и дуго и гласно, и сви ће је народи чути.

95. И биће тишине на небу око пола сата; а убрзо након тога ће се завеса небеска размотати, као што се свитак размотава након што је смотан, и лице Господње ће се разоткрити;

96. А свеци који су на земљи, који су живи, биће оживљени и узнесени да се сретну са Њим.

97. И они који су спавали у својим гробовима ће изаћи, јер ће им се гробови отворити; и биће такође узнесени да Га сретну у сред стуба небеског –

98. Они су Христови, првенци, они који ће први сићи са Њим, и они који су на земљи и у гробовима својим, који су први узнесени да се сретну са Њим; и све ово помоћу гласа трубе анђела Божјег.

99. А након овога други ће анђео затрубити, и то је друга труба; и онда долази откупљење оних који су Христови при Његовом доласку; који примише свој део у тој тамници која је за њих припремљена, како би примили јеванђеље, и како би им било суђено као људима у телу.

100. И опет, још једна труба ће затрубити, и то је трећа труба; а онда долазе духови оних којима треба да се суди, а нашли су се под осудом;

101. А то су остали мртви; и они не оживљавају све док се хиљаду година не заврши, нити све до краја земље.

102. И још једна труба ће затрубити, а то је четврта труба, говорећи: Има неких међу онима који ће остати све до тог великог и последњег дана, и то до краја, који ће остати и на даље прљави.

103. И још једна труба ће затрубити, а то је пета труба, и пети анђео који поверава вечно јеванђеље – летећи посред неба, свим народима, коленима, језицима и људима;

104. А овако ће звучати труба његова, говорећи свима, и на небу и на земљи, и онима који су под земљом – јер ће свако ухо то чути, и свако колено се поклонити, и сваки језик ће признати, док чују звук трубе, говорећи: Бојте се Бога, и дајте славу ономе који седи на престолу, у веке векова; јер час суда Његовог дође.

105. И опет, још један ће анђео затрубити трубом својом, а то је шести анђео, говорећи: Паде она која учини да сви народи пију вино гнева блуда њеног; она паде, паде!

106. И опет, још један анђео ће затрубити трубом својом, а то је седми анђео говорећи: Готово је, готово је! Јагње Божје само надвлада и изгази кацу, и то кацу жестине гнева свемогућег Бога.

107. И онда ће анђели бити крунисани славом моћи Његове, а свеци ће бити испуњени славом Његовом, и примити своју баштину и бити изједначени са Њим.

108. И онда ће први анђео поново затрубити трубом својом у уши свих живих, и открити тајна дела људска, и моћна дела Божја из првих хиљаду година.

109. А онда ће други анђео затрубити трубом својом, и открити тајна дела људска, и мисли и намере срца њихових, и моћна дела Божја из других хиљаду година –

110. И тако даље, све док седми анђео не затруби трубом својом; и он ће стајати на земљи и на мору, и заклињати се у име онога који седи на престолу, да неће бити више времена; и Сотона ће бити свезан, та стара змија, који је назван ђаво, и неће се одвезати током хиљаду година.

111. А онда ће бити одрешен на кратко, како би сакупио своју војску.

112. И Михајло, седми анђео, и то арханђео, скупиће своју војску, и то војску небеску.

113. А ђаво ће сакупити своју војску, и то војску пакленску, и поћи ће у битку против Михајла и његове војске.

114. А онда долази битка великога Бога, а ђаво и његова војска ће бити бачени на место коме припадају, како више уопште не би имали моћ над свецима.

115. Јер ће Михајло војевати њихове битке, и надвладаће онога који тражи престо онога који седи на престолу, и то Јагњета.

116. Ово је слава Божја, и оних који су посвећени, и они неће више видети смрти.

117. Зато, заиста вам кажем, пријатељи моји, сазовите свечани скуп ваш, како вам заповедих.

118. И пошто немају сви веру, тражите марљиво и поучавајте једни друге речима мудрости; тражите у најбољим књигама речи мудрости, настојте да учите, и то проучавањем а и вером.

119. Организујте се, припремите све што је потребно, и успоставите дом, и то дом молитве, дом поста, дом вере, дом поучавања, дом славе, дом реда, дом Божји;

120. Како би ваши доласци били у име Господње, и ваши одласци у име Господње, како би сви поздрави ваши били у име Господње, са рукама подигнутим ка Свевишњем.

121. Дакле, оканите се свих празних прича ваших, свакаквог смеха, свих ваших пожудних жеља, сваке охолости и лакомислености, и свих ваших опаких дела.

122. Одредите међу собом учитеља, и не говорите сви одједном, него нека свако говори у своје време, а сви други нека слушају његово казивање, да би након што сви буду говорили, свако просветлио свакога, и како би свако имао подједнаку повластицу.

123. Гледајте да љубите један другога, оканите се похлепе, учите се да удељујете један другоме како јеванђеље налаже.

124. Оканите се доконости, оканите се нечистоће, оканите се проналажења грешака један код другога, оканите се спавања више него што је потребно, одлазите у своје постеље рано, да не бисте били уморни, устајте рано, како би тела ваша и умови ваши били окрепљени.

125. И изнад свега, огрните се свезом милосрђа, као огртачем, а то је свеза савршености и мира.

126. Молите се увек, како не бисте клонули, док не дођем. Гле, и ево, долазим брзо, и примам вас к себи. Амен.

127. И опет, ред припремљен за дом председништва пророчке школе, установљен да би их упутио у свему што им је потребно, и то за све службенике цркве, или другим речима, оне који су позвани на службу у цркви, од високих свештеника па све до ђакона.

128. А ово ће бити ред дома председништва школе. Онај који је одређен да буде председник, или учитељ, треба да се налази на свом месту, у дому који ће бити припремљен за њега.

129. Дакле, он треба да буде први у дому Божјем, на месту на коме окупљени у дому могу да чују његове речи пажљиво и разговетно, не уз гласан говор.

130. А када дође у дом Божји, јер треба да буде први у дому – гле, то је дивно, како би био пример –

131. Нека себе принесе у молитви на коленима својим пред Богом, у знак сећања на вечни завет.

132. А када било ко уђе после њега, нека учитељ устане, и подигнутих руку према небу, да, и то усправно, поздрави свога брата или браћу овим речима:

133. Јеси ли то ти брате или браћо? Поздрављам те у име Господа Исуса Христа, у знак или сећање на вечни завет, по коме те примам у заједништво, са одлучношћу која је чврста, непоколебљива и непроменљива, да будем твој пријатељ и брат по благодати Божјој везан љубављу, да ходам без кривице са свим заповестима Божјим, са захвалношћу, у веке векова. Амен.

134. А онај ко се не нађе вредан овог поздрава не треба да има места међу вама, јер не треба да дозволите да мој дом буде њиме упрљан.

135. А онај који улази и веран је преда мном, и брат је, или су браћа, поздравиће председника или учитеља подигнутим рукама према небу, истом овом молитвом и заветом, или говорећи амен, као потврду истог.

136. Гле, заиста, кажем вам, ово вам је пример узајамног поздрављања у дому Господњем, у школи пророчкој.

137. И позвани сте да то чините с молитвом и захваљивањем, како вас дух подстакне у свему што чините у дому Господњем, у школи пророчкој, како би постала светиња, табернакул Светог Духа за ваше просвећење.

138. И не примајте никога међу вама у ову школу осим ако није чист од крви овог поколења;

139. И треба да буде примљен обредом прања ногу, јер је у ову сврху обред прања ногу установљен.

140. И опет, обред прања ногу треба да служи председник, или председавајући старешина цркве.

141. Треба га почети молитвом, а након узимања хлеба и вина, треба да се опаше по узорку датом у тринаестом поглављу Јовановог сведочанства о мени. Амен.