Речи које Алма, високи свештеник по светом реду Божјем, проповедаше народу у градовима њиховим и селима њиховим широм земље.
Почиње са поглављем 5.
Поглавље 5.
Да би добили спасење, људи се морају покајати и држати заповести, поново се родити, очистити одећу своју крвљу Христовом, бити понизни и лишити се охолости и зависти, и чинити дела праведности – Добри Пастир дозива свој народ – Они који чине зла дела деца су ђаволова – Алма сведочи о истинитости свог учења и заповеда људима да се покају – Имена праведних биће записана у књизи живота. Око 83. год. пре Христа.
1. Ево, догоди се да Алма поче проглашавати народу реч Божју, најпре у земљи Зарахемли, а затим широм целе земље.
2. А ово су речи које изговори народу цркве која беше успостављена у граду Зарахемли, према његовом сопственом запису, које гласе:
3. Ја, Алма, бејах посвећен од оца свог Алме да будем високи свештеник над црквом Божјом, јер он имаше моћ и власт од Бога да то учини, гле, кажем вам да он поче успостављати цркву у земљи која беше у границама Нефијевим, да, земљи која беше названа земљом Мормоновом; да, и крштаваше браћу своју у водама Мормоновим.
4. И гле, кажем вам, беху они избављени, милошћу и моћу Божјом, из руку народа цара Ноје.
5. И гле, после тога беху одведени у ропство рукама ламанским у пустињу. Да, кажем вам, беху у сужањству и опет их Господ избави из ропства моћу речи своје, а ми бејасмо доведени у ову земљу и почесмо и овде да успостављамо цркву Божју широм ове земље.
6. И ево, гле, кажем вам, браћо моја, ви који припадате цркви овој, сачувасте ли довољно у сећању сужањство очева својих? Да, сачувасте ли довољно у сећању Његову милост и трпељивост према њима? А уз то, сачувасте ли довољно у сећању да Он избави душе њихове од пакла?
7. Гле, промени Он срца њихова, да, пробуди их из дубоког сна, и они се пробудише у погледу на Бога. Гле, беху усред таме, ипак, душе њихове беху обасјане светлошћу вечне речи, да, беху опасани оковима смрти и ланцима пакла и очекиваше их вечно уништење.
8. А сад, питам вас, браћо моја, беху ли уништени? Гле, кажем вам, не, не беху.
9. И опет питам, беху ли окови смрти сломљени, и ланци пакла који их опасиваху беху ли одрешени? Кажем вам, да, беху одрешени и душе се њихове проширише, и они певаху љубав откупљујућу. И кажем вам да су спашени.
10. А ево, питам вас, под којим условима су спашени? На основу чега се спасењу надаху? Шта је узрок ослобођења њиховог од окова смрти, да, а и ланаца пакла?
11. Гле, могу вам рећи – не поверова ли отац мој Алма речима које беху изговорене устима Абинадијевим? И не беше ли он свети пророк? Не говораше ли речи Божје и отац мој Алма им поверова?
12. А по вери његовој снажна промена обузе срце његово. Гле, кажем вам да је све то истинито.
13. И гле, он проповедаше реч очевима вашим и снажна промена обузе и њихова срца и они се понизише и ослонише уздање своје на правог и живог Бога. И гле, беху верни до краја. Стога беху спашени.
14. А ево, гле, питам вас, браћо моја из цркве, родисте ли се духовно од Бога? Примисте ли обличје Његово на лица своја? Доживесте ли ту снажну промену у срцима својим?
15. Испољисте ли веру у откупљење Онога који вас створи? Надате ли се оком вере и видите ли ово смртно тело подигнуто у бесмртности, и ову распадљивост подигнуту у нераспадљивост, да стане пред Бога да му се суди по делима која беху учињена у смртном телу?
16. Кажем вам, можете ли замислити да чујете глас Господњи који вам говори у тај дан: Дођите к мени, ви благословени, јер гле, дела ваша беху дела праведности на лицу земаљском?
17. Или, замишљате ли да ћете моћи лагати Господу у тај дан и рећи – Господе, дела наша беху дела праведна на лицу земаљском – и да ће вас Он спасти?
18. Или, ако не, можете ли замислити себе доведене пред суд Божји са душама својим испуњеним кривицом и грижом савести, имајући сећање на сву кривицу своју, да, савршено сећање на сву опакост своју, да, сећање да се не обазирасте на заповести Божје?
19. Кажем вам, можете ли гледати Бога у тај дан чистог срца и неукаљаних руку? Кажем вам, можете ли погледати горе имајући обличје Божје урезано на лицима својим?
20. Кажем вам, можете ли мислити да ћете бити спашени кад допустисте себи да постанете поданици ђаволови?
21. Кажем вам, у тај дан сазнаћете да не можете бити спашени, јер ниједан се човек не може спасти уколико му одећа није избељена, да, одећа његова мора бити очишћена док не буде ослобођена сваке љаге, крвљу Онога о коме говораху очеви наши, који ће доћи да откупи свој народ од греха њихових.
22. А сад, питам вас, браћо моја, како ће се осећати свако од вас ако станете пред суд Божји имајући одећу укаљану крвљу и свакојаком прљавштином? Гле, како ће то сведочити против вас?
23. Гле, неће ли то сведочити да сте убице, да, и да сте уз то криви за свакојаку опакост?
24. Гле, браћо моја, мислите ли да неко такав може имати место да борави у царству Божјем, са Аврамом, са Исаком и са Јаковом, а и са свим светим пророцима чија је одећа избељена и неукаљана, чиста и бела?
25. Кажем вам, не, осим ако Створитеља нашег не учините лажљивцем од почетка. Или мислите да је Он лажљивац од почетка; не можете мислити да такав може имати место у небеском царству, него ће они бити одбачени јер су деца царства ђаволовог.
26. А сад гле, кажем вам, браћо моја, ако доживесте промену срца и ако осетисте да певате песму о откупљујућој љубави, упитао бих вас, можете ли сада то осетити?
27. Ходасте ли држећи себе без кривице пред Богом? Да ли бисте могли рећи себи кад бисте били позвани да сада умрете, да сте били довољно понизни? Да ваша одећа беше очишћена и избељена крвљу Христа, који ће доћи да откупи свој народ од греха њихових?
28. Гле, јесте ли се лишили охолости? Кажем вам, ако нисте, нисте спремни да Бога сретнете. Гле, морате се брзо припремити; јер царство небеско је близу, а нико такав нема вечни живот.
29. Гле, кажем, има ли међу вама неко ко није лишен зависти? Гле кажем вам да такав није спреман и ја бих да се такав припреми брзо, јер час је близу, надохват, и он не зна када ће време доћи, јер такав се не сматра недужним.
30. И опет, кажем вам, има ли међу вама ко да исмева брата свога, или га прогонима засипа?
31. Јао таквоме, јер није спреман, а време је близу када се мора покајати или не може бити спашен!
32. Да, јао дакле свима вама починитељима безакоња. Покајте се, покајте се, јер Господ Бог то рече!
33. Гле, шаље Он позив свим људима, јер руке милости су испружене према њима и каже: Покајте се, и примићу вас.
34. Да, Он каже: Дођите к мени и јешћете плод са дрвета живота, да, јешћете и пити хлеб и воде живота, слободно;
35. Да, дођите к мени и рађајте дела праведности и нећете бити посечени и у огањ бачени –
36. Јер гле, време је близу да ко год не рађа добрим плодом, или ко год не чини дела праведности, тај има разлог да јадикује и тугује.
37. О, ви, починитељи безакоња, ви који сте надути ништавним стварима овог света, ви који тврдите да познасте путеве праведности, а ипак застранисте као овце које немају пастира, упркос томе што вас пастир дозиваше и још увек вас дозива, али ви нећете да послушате глас Његов.
38. Гле, кажем вам, добри пастир вас дозива, да, у своје вас име дозива, које је име Христово и не послушате ли глас доброг пастира именом којим се називате, гле нисте овце доброг пастира.
39. А ево, ако нисте овце доброг пастира, из ког сте стада? Гле, кажем вам да је ђаво пастир ваш и ви сте из стада његовог, а ево, ко то може порећи? Гле, кажем вам, ко год то пориче лажљивац је и дете ђаволово.
40. Јер кажем вам, шта год је добро од Бога долази, а шта год је зло од ђавола долази.
41. Стога, рађа ли човек добрим делима, слуша глас доброг пастира и следи га, али ко год рађа злим делима, постаје дете ђаволово, јер слуша глас његов и следи га.
42. И ко год то чини, мора од њега примити плату своју. Стога, за плату своју прима смрт у погледу на оно што се односи на праведност, јер мртав је у погледу на сва добра дела.
43. А сад, браћо моја, ја бих да ме слушате, јер вам говорах свом снагом душе своје, јер гле, говорах вам јасно да не можете погрешити, то јест, говорах у складу са заповестима Божјим.
44. Јер позван сам да тако говорим, у складу са светим редом Божјим који је у Христу Исусу. Да, заповеђено ми је да устанем и сведочим овом народу о стварима које изговорише очеви наши, које се тичу онога што ће доћи.
45. А то није све. Мислите ли да ја сам то не знам? Гле, сведочим вам да знам да су те ствари, о којима вам говорах, истините. А како мислите да ја знам за њихову извесност?
46. Гле, кажем вам да ме Свети Дух Божји с њима упозна. Гле, постих и мољах се много дана, да и сам то могу знати. И сад и сам знам да је то истинито, јер ми Господ Бог то објави Светим Духом својим. А то је дух откривења који је у мени.
47. А сем тога, кажем вам да ми тако беше откривено, да су речи које изговорише очеви наши истините, и то у складу са духом пророштва који је у мени, који је такође према објави Духа Божјег.
48. Кажем вам да и сам знам да што год вам будем рекао у погледу онога што ће доћи, јесте истинито. И кажем вам да знам да ће Исус Христ доћи, да, Син, Јединорођени од Оца, пун благодати, и милости, и истине. И гле, то је онај који долази да однесе грехе света, да, грехе сваког човека који постојано верује у име Његово.
49. И ево, кажем вам да је то ред према ком сам позван. Да, да проповедам љубљеној браћи својој, да, и сваком који пребива у овој земљи. Да, да проповедам свима, и младима и старима, и робовима и слободнима. Да, кажем вам, старима, а и средовечнима, и поколењу које расте. Да, да им вапим да се морају покајати и поново родити.
50. Да, тако Дух каже: Покајте се, сви ви крајеви земаљски, јер царство небеско је сасвим близу, да, Син Божји долази у слави својој и снази својој, величанству, моћи и власти. Да, љубљена браћо моја, кажем вам, да Дух каже: Гле, слава цара целе земље, а и цар небески врло скоро ће засјати међу свом децом човечјом.
51. А уз то Дух ми говори, да, виче ми гласом јаким, говорећи: Иди и кажи овом народу – Покајте се, јер уколико се не покајете, нипошто не можете баштинити царство небеско.
52. И опет, кажем вам, Дух говори: Гле, секира је положена на корен стабла, стога свако стабло које не доноси плод добар биће посечено и у огањ бачено, да, огањ који не може сагорети, и то неугасив огањ. Погледајте и сетите се да Светац то рече.
53. А ево, љубљена браћо моја, кажем вам, можете ли се успротивити овим речима; да, можете ли то одбацити и Свеца погазити ногом својом; да, можете ли бити надути у охолости срца својих; да, хоћете ли и поред тога истрајати у ношењу скупоцене одеће и ослањати срца своја на ништавне ствари овог света, на богатство своје?
54. Да, хоћете ли истрајати у мишљењу да сте бољи од других; да, хоћете ли истрајати у прогону браће своје који сами себе понизним чине и ходају према светом реду Божјем којим беху доведени у ову цркву и беху посвећени Светим Духом, и рађају делима која доликују покајању –
55. Да, и хоћете ли истрајати у окретању леђа својих сиромашнима и онима у потреби, и у задржавању иметка свога од њих?
56. И коначно, сви ви који истрајете у опакости својој, кажем вам да су то они који ће бити посечени и у огањ бачени уколико се журно не покају.
57. А ево, кажем вам, свима вама који сте жељни да следите глас доброг пастира, изађите од опаких и будите издвојени, и не дотичите се нечистоће њихове. И гле, имена њихова биће избрисана; да, имена опаких неће бити убројана међу имена праведних, да се испуни реч Божја, која каже: Имена опаких неће бити помешана са именима мога народа.
58. Јер имена праведних биће уписана у књигу живота, и њима ћу подарити баштину себи здесна. А ево, браћо моја, шта имате да кажете против тога? Кажем вам, кажете ли нешто против тога, није важно, јер се реч Божја мора испунити.
59. Јер који пастир међу вама, који има много оваца, не бди над њима да вукови не дођу и не прождеру стадо његово? А гле, уђе ли вук у стадо његово, не тера ли га он напоље? Да, и најзад, ако може, уништиће га.
60. А ево, кажем вам да вас добри пастир дозива и послушате ли глас његов увешће вас у стадо своје, и ви сте овце његове и он вам заповеда да не пуштате да вук прождрљив уђе међу вас, да не бисте били уништени.
61. И ево, ја, Алма, заповедам вам језиком Онога који мени заповеди, да настојите да чините речи које вам рекох.
62. Вама, који припадате цркви говорим путем наредбе, а онима који не припадају цркви говорим путем позива, говорећи: Дођите и крстите се на покајање, да и ви можете јести плод са дрвета живота.