Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
Желимо да видимо Исуса какав Он јесте и да осетимо Његову љубав.
Слепило за препознавање лица
Једног дана у пролеће 1945. младић се пробудио у војној болници. Имао је срећу да је жив – погођен је баш иза уха, али су га лекари оперисали и сада је могао нормално да хода и прича.
На несрећу, метак му је оштетио део мозга који је препознавао лица. Сада је без трунке препознавања погледао своју жену. Није могао да препозна сопствену мајку. Чак му је и лице у огледалу било страно – није могао да каже да ли је у питању мушкарац или жена.1
Постао је слеп за препознавање лица – стање које погађа милионе људи.2
Људи који су озбиљно слепи за препознавање лица покушавају да препознају друге памтећи правила – правило да препознају ћерку по шарама њених пега или пријатељицу по њеном ходу.
Одрастање
Ево друге приче, мени ближе: Као дечак, често сам виђао своју маму као творца правила. Она је одлучивала када могу да се играм, а када да легнем или, још горе, да чупам коров у дворишту.
Очигледно ме је волела. Али пречесто и на моју срамоту, видео сам је само као „Ону која се мора послушати”.
Тек годинама касније почео сам да је гледам као стварну особу. Срамота ме је да кажем да никада нисам приметио њену жртву нити сам се питао зашто је годинама носила само исте две старе сукње (док сам ја имао нову школску одећу) или зашто је, као мајка седморо деце, тако рано легала.
Можда смо слепи за препознавање лица
Можда сте приметили да су ове две приче у ствари једна прича – превише година сам, у ствари, био слеп за препознавање лица. Пропустио сам да своју маму посматрам као стварну особу. Видео сам њена правила, али нисам видео у њима њену љубав.
Причам вам ове две приче да бих истакао поенту: претпостављам да познајете некога (можда ви јесте неко) ко пати од неке врсте духовног слепила за препознавање лица.
Можда се мучите да видите Бога као брижног Оца. Можда гледате у небо и видите, не лице љубави и милости, већ листу правила кроз која морате крчити свој пут. Можда верујете да Бог влада на својим небесима, говори кроз своје пророке и воли вашу сестру, али се потајно питате да ли воли вас.3 Можда сте осетили гвоздену шипку у својој руци, али још нисте окусили Божју љубав до које она води.4
Претпостављам да познајете овакве људе јер сам дуго времена био неко такав – био сам духовно слеп за препознавање лица.
Мислио сам да се мој живот састоји од поштовања правила и мерења према апстрактним нормама. Знао сам да вас Бог савршено воли, али је сам нисам осећао. Бојим се да сам више размишљао о томе да одем на небо него да будем са својим Небеским Оцем.
Ако ви, попут мене, понекад можете само да померате усне, али не и да „певате песму откупитељске љубави”,5 шта да радимо?
Одговор је, као што нас председник Расел М. Нелсон подсећа, увек Исус. И то је веома добра вест.
Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса
Постоји кратак стих у Јеванђељу по Јовану који волим. Говори о групи странаца који се пробијају до ученика са важним захтевом. „Господине!”, кажу они, „Ми бисмо [волели] да видимо Исуса.”
То је оно што сви желимо – да видимо Исуса какав Он јесте и осетимо Његову љубав. Ово би требало да буде разлог за већину онога што радимо у цркви – и свакако за сваки причесни састанак. Ако се икада питате какву лекцију да поучавате, какав састанак да испланирате и да ли да једноставно одустанете од дужности ђакона и играте између две ватре, можете узети овај стих као водич: да ли ће ово помоћи људима да виде и заволе Исуса Христа? Ако не, можда да покушате нешто друго.
Када сам схватио да сам духовно слеп за препознавање лица, да сам видео правила, али не и лице Очеве милости, знао сам да то није кривица Цркве. Није била Божја, и није значило да је све изгубљено. То је нешто што сви морамо да научимо. Чак су се и рани сведоци Васкрсења често суочавали са васкрслим Господом али Га нису препознали. Од гробнице у врту до обала Галилеје, Његови први следбеници „видеше Исуса како стоји, а не знадоше да је то Исус”.8 Морали су да науче да Га препознају, па морамо и ми.9
Милосрђе
Када сам схватио да сам духовно слеп за препознавање почео сам да следим Мормонов савет да се молим „свом снагом срца” да будем испуњен љубављу која је обећана Његовим ученицима – својом љубављу према Њему и Његовом љубављу према мени – и да га „вид[им] онаквим какав јесте… и имам ту наду”.10 Годинама сам се молио да будем у стању да следим прву велику заповест да волим Бога и да осетим ту „прву велику истину … да Бог воли нас свим својим срцем, моћу, умом и снагом.”11
Јеванђеља
Такође, читао сам изнова четири Јеванђеља – овог пута не да бих извукао Његова правила, већ да бих видео ко је Он и шта воли. И, временом, био сам понесен реком љубави која је текла из Њега.
Исус је на почетку објавио је да је дошао „да исцели скрушене у срцу; да [прогласи слободу] заробљенима, и [обнови] вид слепима”.12
То није била само листа обавеза или добар говор. То је облик Његове љубави.
Отворите насумце Јеванђеља. На скоро свакој страници видимо Га како брине о људима који пате – друштвено, духовно и физички. Додирује људе које сматрају загађеним и нечистим 13 и храни гладне.14
Која вам је омиљена прича о Исусу Христу? Претпостављам да она приказује Сина Божјег како пружа руку да загрли некога са дна – губавца,15 омраженог Самарјанина,16 оптуженог и саблажљивог грешника,20 или државног непријатеља.18 Таква благодат је невероватна.
Покушајте да запишете сваки пут када Он хвали странца, лечи или једе са њим, и понестаће вам мастила пре него што завршите са Јеванђељем по Луки.
Када сам то видео, срце ми је поскочило у брижном признању, и почео сам да осећам да ме Он можда воли. Као што је председник Нелсон поучио: „Што више научите о Спаситељу, то ће вам бити лакше да верујете у Његову милост, Његову бескрајну љубав.19 И више ћете веровати свом Небеском Оцу и волети Га.
Старешина Џефри Р. Холанд нас је поучио да је Исус дошао да покаже „нама ко је и какав је Бог, наш Вечни Отац, колико је потпуно одан својој деци у сваком добу и народу”.21
Апостол Павле каже да је Бог „Отац [сваке] милости и Бог сваке утехе”.21
Ако Га видите другачије, наставите да покушавате.
Завети и Божји загрљај
Пророци нас позивају да тражимо лице Његово.22 Ово схватам као подсетник да се клањамо нашем Оцу, а не правилима, и да нисмо потпуни док не видимо Исуса као лице љубави нашег Оца 23 и да следимо Њега, а не само Његова правила.24
Када пророци и апостоли говоре о заветима, они нису као тренери који вичу из (ложе) трибина, говорећи нам да се „трудимо више!” Они желе да видимо да се наши завети у основи о односима25 и могу бити лек за духовно слепило за лица.26 То нису правила да би се заслужила Његова љубав. Он вас већ савршено воли. Наш изазов је да разумемо и обликујемо свој живот према тој љубави.27
Покушавамо да кроз наше завете, као кроз прозор, видимо лице Очеве милости иза себе.
Завети су облик Божјег загрљаја.
Река Божје љубави
На крају, можемо научити да Га видимо служећи Му. „Јер како да човек позна господара коме не служи?28
Пре неколико година, добио сам нови позив за који нисам био спреман. Пробудио сам се рано, нервозан – али са изразом у мислима који раније нисам чуо: да служити у овој Цркви значи стајати у реци Божје љубави према Његовој деци. Ова Црква је радна бригада људи са крамповима и лопатама, који покушавају да помогну у чишћењу канала како би река Божје љубави дошла до Његове деце на крају реда.
Ко год да сте, каква год била ваша прошлост, за вас има места у овој Цркви.29
Узмите крамп и лопату и придружите се тиму. Помозите у преношењу Његове љубави до Његове деце и нешто од ње ће запљуснути вас.30
Потражимо Његово љубазно лице, Његов заветни загрљај а затим се спојимо руку под руку са Његовом децом, и заједно ћемо певати „Откупитељ Израелов”:
,О Спаситељу врати ми,
сјај лица твог;
И утеху души мојој дај
Нек чежња слатка
к двору твојем светом,
наду пустом срцу донесе сад.31
Потражимо Његово брижно лице и онда будимо посуде Његове милости Његовој деци.32 у име Исуса Христа, амен.