Света писма
Мојсије 6


Поглавље 6.

(од новембра до децембра 1830. год.)

Адамово семе води књигу сећања – Његово праведно потомство проповеда покајање – Бог се објављује Еноху – Енох проповеда јеванђеље – План спасења је откривен Адаму – Он се крстио и примио свештенство.

1. И аАдам послуша глас Господњи, и позва своје синове да се покају.

2. И Адам опет позна жену своју, и она роди сина, а он му надену име аСит. И Адам прослави име Божје; јер рече: Бог ми даде друго семе, уместо Авеља, кога Кајин погуби.

3. И Бог се откри Ситу, и он се не побуни, већ понуди прихватљиву ажртву, као и његов брат Авељ. А и њему се роди син, и надену му име Енос.

4. А онда они почеше да апризивају име Господње, а Господ их благослови;

5. И вођена је акњига сећања, у којој је бележено, на језику Адамовом, јер онима који призиваше Бога беше дато да пишу по духу бнадахнућа.

6. И они су поучавали своју децу да читају и пишу, и имали су језик који је чист и неукаљан.

7. А сад, ово исто асвештенство, које беше од почетка, биће и на крају света.

8. Сада, ово пророштво је Адам изрекао, како беше подстакнут аСветим Духом, и вођено је бродословље о вдеци Божјој. И ово беше гкњига поколења Адамових, која говори: У дану када Бог створи човека, на слику Божју га начини;

9. По аобличју сопственог тела свог, мушко и женско, створи бих, и благослови их, и надену им виме Адам, у дану када беху створени и беху постали живе гдуше у земљи, у дподножју Божјем.

10. И аАдам поживе сто тридесет година, и роди му се син на слику његову, по сопственом бобличју његовом, и надену му име Сит.

11. А дана Адамових, након што му се роди Сит, беше осам стотина година, и родише му се многи синови и кћери;

12. А сви дани које је Адам проживео беху девет стотина и тридесет година, и он умре.

13. Сит поживе сто пет година, и роди му се Енос, и прорицаше у свим данима својим, и поучаваше сина свога Еноса путевима Божјим; стога Енос прорицаше такође.

14. А Сит поживе, након што му се роди Енос, осам стотина и седам година, и родише му се многи синови и кћери.

15. И деца човечја беху бројна на свом лицу земље. А у тим данима Сотона имаше велику авласт над људима, и бесњаше у њиховим срцима; и од тада па надаље стигоше ратови и крвопролића; а рука човечја беше против сопственог брата, сејући смрт, због бтајних дела, тражећи моћ.

16. Сви дани Ситови беху девет стотина и дванаест година, и он умре.

17. И Енос поживе деведесет година, и роди му се аКајинан. А Енос и остатак народа Божјег изађе из земље која се звала Шулон, и борављаху у земљи обећања, коју он назваше по свом сину, коме је наденуо име Кајинан.

18. И Енос поживе, након што му се роди Кајинан, осам стотина и петнаест година, и роди му се много синова и кћери. И сви дани Еносови беху девет стотина и пет година, и он умре.

19. И Кајинан поживе седамдесет година, и роди му се Малелеил; а Кајинан поживе након што му се роди Малелеил осам стотина и четрдесет година, и родише му се синови и кћери. И сви дани Кајинанови беху девет стотина и десет година, и он умре.

20. И Малелеил поживе шездесет и пет година, и роди му се Јаред; а Малелеил поживе, након што му се роди Јаред, осам стотина и тридесет година, и родише му се синови и кћери. И сви дани Малелеилови беху осам стотина и деведесет пет година, и он умре.

21. И Јаред поживе стотину и шездесет две године, и роди му се аЕнох; а Јаред поживе, након што му се роди Енох, осам стотина година, и родише му се синови и кћери. И Јаред поучаваше Еноха свим путевима Божјим.

22. И ово је родословље синова Адамових, а он беше асин Божји, са ким Бог, лично, разговараше.

23. И они беху апроповедници праведности, и говораху и бпрорицаху, и позиваху све људе, свугде, да се впокају; и гвери су се поучавала деца човечја.

24. И догоди се да сви дани Јаредови беху девет стотина и шездесет две године, и он умре.

25. И Енох поживе шездесет пет година, и роди му се аМатусал.

26. И догоди се да Енох путоваше по земљи, међу народом; и док путоваше, Дух Божји сиђе с неба, и остаде на њему.

27. И зачу глас са неба, како говори: Еноше, сине мој, проричи овом народу, и реци им – Покајте се, јер овако говори Господ: аСрдит сам на овај народ, и жестока срџба моја се распали против њих; јер срца њихова отврднуше, а буши њихове отупеше да чују и очи њихове вне могу подаље да виде;

28. И сва ова поколења, чак од дана када их створих, аходаше странпутицом, и порицаше ме, и тражаху сопствене савете у тами; и у својој одвратности смислише убиство, и не држаху заповести, које дадох оцу њиховом, Адаму.

29. Стога, они се заклеше и по својим азаклетвама навукоше на себе смрт; и припремих бпакао за њих, ако се не покају;

30. И ово је проглас, који послах устима својим на почетку света, од постанка његовог, и устима слугу својих, очева ваших, то прогласих, баш као што ће се послати у свет, све до крајева његових.

31. И када Енох чу ове речи, пови се до земље пред Господом, и прозбори с Господом говорећи: Зашто нађох наклоност у очима твојим, а ипак сам младић, и сви ме људи мрзе; јер сам аспор у говору; зашто сам слуга твој?

32. И Господ рече Еноху: Пођи и чини оно што сам ти заповедио, и нико те неће избости. Отвори ауста своја, и испуниће се, и даћу ти оно што ћеш изустити, јер је свако тело у рукама мојим, и учинићу како будем сматрао да је добро.

33. Реци овом народу: аОдаберите овај дан да служите Господу Богу који вас створи.

34. Гле, Дух мој је на теби, стога ћу све речи твоје оправдати; и агоре ће побећи пред тобом, и бреке ће скренути са свог пута; и остаћеш у мени, и ја у теби; зато входај са мном.

35. И Господ говораше Еноху, и рече му: Намажи очи своје глином, и опери их, и видећеш. И он учини тако.

36. И он виде адухове које Бог створи; а виде и све оно што није било видљиво бприродним оком; и од тада па надаље раширило се казивање по земљи: Бог је подигао ввидеоца свом народу.

37. И догоди се да Енох пође по земљи, међу народом, стојећи на брежуљцима и узвишењима, и викаше снажним гласом, сведочећи против дела њихових; и сви беху аувређени због њега.

38. И они дођоше да га чују, на узвишењима, говорећи чуварима шатора: Останите овде и чувајте шаторе, док ми одемо тамо да видимо видеоца, јер он прориче, и нешто је чудно у земљи; дивљи човек дође међу нас.

39. И догоди се да када га чуше, нико не положи руке на њега; јер се страх усади у све оне који га чуше; јер он ходаше с Богом.

40. И дође тамо к њему човек, чије име беше Махија, и рече му: Реци нам јасно ко си ти, и одакле долазиш?

41. А он му рече: Изађох из земље Кајинан, земље очева мојих, земље праведности све до данас. И мој отац ме поучи свим путевима Божјим.

42. И догоди се, док путовах из земље Кајинан, источном обалом, имадох виђење; и гле, видех небо, и Господ говораше са мном, и даде ми заповест; стога, у ту сврху, да бих одржао заповест, износим ове речи.

43. И Енох настави свој говор, говорећи: Господ који са мном говораше, управо је Он Бог неба, и Он је Бог мој, и Бог ваш, а ви сте браћа моја, и зашто сами себе асаветујете, а поричете Бога небеског?

44. Небеса Он створи; аземља је бподножје Његово; и темељ њен је Његов. Гле, Он га положи, и војску човечју Он доведе на лице њено.

45. И смрт дође очевима нашим; ипак, познајемо их, и не можемо их порећи, а чак и првога од свих познајемо, и то Адама.

46. Јер књигу асећања водисмо међу нама, према узорку датом прстом Божјим; а дата је на нашем језику.

47. И како Енох говораше речи Божје, народ дрхташе, и ни не могаше стајати у присуству његовом.

48. И рече им: Зато што Адам ападе, ми јесмо; и падом његовим дође бсмрт; а ми смо постали судеоници беде и јада.

49. Гле, Сотона дође међу децу човечју, и аискушаваше их да му се клањају; и људи посташе бтелесни, вчулни и ђаволски, и гуклоњени из присуства Божјег.

50. Али Бог обзнани очевима нашим да сви људи морају да се покају.

51. И позва оца нашега Адама сопственим гласом, говорећи: Ја сам Бог; ја створих свет, и аљуде бпре него што беху у телу.

52. А такође му рече: Ако се окренеш мени, и послушаш глас мој, и поверујеш, и покајеш се за све преступе своје, и акрстиш се, и то водом, у име Јединородног Сина мога, који је пун бблагодати и истине, који је вИсус Христ, једино гиме које ће бити дато под небом, по коме ће дспасење доћи деци човечјој, примићеш дар Светога Духа, иштући све у Његово име, и што год будеш искао, даће ти се.

53. И отац наш Адам прозбори Господу, и рече: Зашто се људи морају покајати и крстити у води? А Господ рече Адаму: Гле, аопростих ти преступ твој у Еденском врту.

54. Одатле пође казивање међу народом, да је аСин Божји извршио бпомирење за изворну кривицу, при чему греси родитеља не могу да падну на главе вдеце, јер су чиста од постанка света.

55. А Господ прозбори Адаму, говорећи: С обзиром да су деца твоја зачета у свету греха, када крену да одрастају, агрех се зачиње у њиховим срцима, и они кушају бгорчину, како би знали да цене добро.

56. И дато им је да разликују добро од зла; стога они аделују сами по себи, и дадох ти још један закон и заповест.

57. Стога поучавај томе децу своју, да се сви људи, свугде, морају апокајати, јер никако другачије не би могли да баштине царство Божје, јер ништа бнечисто не може вборавити тамо, или боравити у Његовом присуству; јер, по језику Адамовом, гЧовек Светости је име Његово, и име Јединорођенца Његовог је дСин Човечји, и то Исус Христ, праведни ђСудија, који ће доћи у зениту времена.

58. Зато, дајем ти заповест, да поучаваш о овоме адецу своју слободно, говорећи:

59. Да због преступа долази пад, а тај пад доноси смрт, и како се родисте у свету водом, и крвљу, и адухом, које ја створих, и тако од бпраха поста жива душа, баш тако морате се вродити поново у царству небеском, гводом, и Духом, и очистити се крвљу, и то крвљу Јединорођенца мога; да бисте били посвећени од свакога греха, и дуживали у ђречима вечног живота у овом свету, и у вечном животу у свету који ће доћи, и то у бесмртној еслави;

60. Јер аводом ви извршавате заповест; Духом сте боправдани, а вкрвљу сте гпосвећени;

61. Зато вам је дато да остане с вама запис с неба, аУтешитељ, оно што је мирољубиво у бесмртној слави, истина у свему, оно што све оживљава, што све чини живим, оно што све познаје и има сву моћ према мудрости, милости, истини, правди и суду.

62. А сада, гле, кажем ти: Ово је аплан спасења за све људе, преко крви бЈединорођенца мога, који ће доћи у зениту времена.

63. И гле, све има себи слично, и све је створено и начињено да асведочи о мени, и оно што је временско, и оно што је духовно; оно што је на небесима горе, и оно што је на земљи, и оно што је у земљи, и оно што је под земљом, и горе и доле: све сведочи о мени.

64. И догоди се, да када Бог говораше с Адамом, оцем нашим, Адам завапи Господу, и беше понешен аДухом Господњим, и беше спуштен у воду, и беше положен под бводу, и беше изнешен из воде.

65. И тако он беше крштен, и Дух Божји сиђе на њега, и тако беше арођен Духом, и постаде оживљен у бунутрашњем човеку.

66. И он чу глас са неба, како говори: аКрштен си огњем, и Светим Духом. Ово је бзапис о Оцу, и Сину, од сада па надаље и заувек;

67. И ти си по ареду онога који је без почетка дана и краја година, од све вечности до све вечности.

68. Гле, ти си аједно у мени, син Божји; и тако сви могу постати бсинови моји. Амен.