Избор из
књиге Мојсијеве

1. Речи Божје, које Он ^аговораше ^бМојсију у време када Мојсије беше узнесен на веома високу гору,

2. И ^авиде он Бога ^блицем у лице, и говораше с Њим, а ^вслава Божја беше на Мојсију; зато Мојсије могаше да ^гистраје у Његовом присуству.

3. И Бог прозбори Мојсију, говорећи: Гле, ја сам Господ Бог ^аСвемогући, и ^бБескрајни је име моје; јер сам без почетка дана или краја година; и није ли то бескрајно?

4. И гле, ти си син мој; стога ^апогледај, и показаћу ти дело ^бруку својих; али не сва, јер су ^вдела моја без ^гкраја, а и ^дречи моје, јер никада не престају.

5. Стога, нико не може видети сва моја дела, сем ако не види сву славу моју; а нико не може видети сву славу моју, и после тога остати у телу на земљи.

6. И имам дело за тебе, Мојсије, сине мој, и ти си на ^аслику ^бЈединорођенца мога, а Јединорођенац мој јесте и биће ^вСпаситељ, јер је пун ^гблагодати и ^дистине; али ^ђнема другог Бога сем мене, и све је присутно преда мном, јер све то ^епознајем.

7. А сада, гле, ову једну ствар показујем теби, Мојсије, сине мој, јер си ти у свету, и сада ти је показујем.

8. И догоди се да Мојсије погледа, и проматраше ^асвет на коме је створен; и Мојсије ^бугледа свет и крајеве његове, и сву децу човечју која јесу, и која беху створена; чему се веома ^вдивио и чудио.

9. И присутност Божја се повуче од Мојсија, тако да слава Његова не беше на Мојсију; и Мојсије беше препуштен сам себи. А како беше препуштен сам себи, паде на земљу.

10. И догоди се да прође много часова пре него што Мојсије не задоби своју природну ^аснагу попут човека; и рече себи: Сада, због овога знам да је човек ^бништа, што никада нисам могао да претпоставим.

11. Али сада моје сопствене очи видеше ^аБога; али не ^бприродне, већ моје духовне очи, јер моје природне очи не би могле да виде; јер бих ^вкопнио и ^гумро у присуству Његовом; али слава Његова беше на мени; и видех ^длице Његово, јер се ^ђпреобразих пред Њим.

12. И догоди се да када Мојсије рече ове речи, гле, ^аСотона дође да га ^бискуша, говорећи: Мојсије, сине човечји, поклони ми се.

13. И догоди се да Мојсије погледа Сотону и рече: Ко си ти? Јер гле, ја сам ^асин Божји, на слику Јединорођенца Његовог; а где је слава твоја, да бих ти се клањао?

14. Јер гле, не бих могао гледати у Бога, да слава Његова не дође на мене, и да се не ^апреобразих пред Њим. Али тебе могу гледати као природан човек. Није ли засигурно тако?

15. Благословено да је име Бога мога, јер се дух Његов не повуче сасвим од мене, сем тога, где је слава твоја, јер она је тама за мене? И могу просудити између тебе и Бога; јер ми Бог рече: ^аКлањај се Богу, јер ћеш само Њему ^бслужити.

16. Одлази одавде, Сотоно, не обмањуј ме; јер ми Бог рече: Ти си на ^аслику Јединорођенца мога.

17. И такође ми даде заповести када ме позва из огњеног ^агрма, говорећи: ^бПризивај Бога у име Јединорођенца мога, и клањај ми се.

18. И опет Мојсије рече: Нећу престати да призивам Бога, имам још штошта да Га упитам: јер слава Његова беше на мени, стога могу просудити између Њега и тебе. Одлази одавде, Сотоно.

19. А сада, када Мојсије изрече ове речи, Сотона повика снажним гласом, и бесњаше на земљи, и заповеди, говорећи: ја сам ^аЈединорођенац, клањај ми се.

20. И догоди се да се Мојсије веома уплаши; и како се уплаши, виде горчину ^апакла. Ипак, ^бпризивајући Бога, прими снагу, и заповеди, говорећи: Одлази од мене Сотоно, јер ћу се само овом једином Богу клањати, који је Бог славе.

21. И ево ^аСотона поче да дрхти, и земља се протресе; а Мојсије задоби снагу, и призва Бога говорећи: У име Јединорођенца, одлази одавде, Сотоно.

22. И догоди се да Сотона повика снажним гласом, уз плач, и јаук и ^ашкргут зуба; и отиде одатле, и то из присуства Мојсијевог, и он га више није видео.

23. А сада Мојсије посведочи о овоме; али због опакости то се није задржало међу децом човечјом.

24. И догоди се да када Сотона отиде из присуства Мојсијевог, Мојсије подиже своје очи ка небу, испуњен ^аСветим Духом, који сведочи о Оцу и Сину;

25. И призивајући име Божје, виде славу Његову поново, јер она беше на њему, и чу глас, који говори: Благословен си, Мојсије, јер те ја, Свемогући, изабрах, и бићеш учињен јачим од многих ^авода; јер ће оне слушати твоју ^бзаповест као да си ти ^вБог.

26. И гле, с тобом сам, и то до краја дана твојих; јер ћеш ти ^аизбавити народ мој из ^бропства, и то мој ^визабрани ^гИзраел.

27. И догоди се, док глас говораше, Мојсије баци поглед и ^авиде земљу, да, и то целу, и не беше ниједног дела који није видео, распознавајући то Духом Божјим.

28. А виде и становнике њене, и не беше душе коју није видео; и распозна их Духом Божјим; а број њихов беше велики, и то беху безбројни као песак на обали морској.

29. И виде многа копна; и свако копно је названо ^аземљом, и беше становника на лицу њиховом.

30. И догоди се да Мојсије призва Бога, говорећи: Реци ми, молим ти се, зашто је све то такво, и чиме си све то створио?

31. И гле, слава Господња беше на Мојсију, тако да Мојсије стајаше у присуству Божјем, и говораше с Њим ^алицем у лице. А Господ Бог рече Мојсију: У своју ^бсврху начиних ово. Она остаје у мени и ту је мудрост.

32. И по ^аречи моћи своје, то створих, а она је Јединородни Син мој, који је пун ^бблагодати и ^вистине.

33. И ^асветове безбројне ^бстворих, а створих их у сврху своју; и по Сину их створих, који је мој ^вЈединорођенац.

34. А ^апрвог човека од свих људи назвах ^бАдам, а њих је ^вмного.

35. Али само извештај о овој земљи, и о становницима њеним, дајем теби. Јер гле, много је светова који прођоше по речи моћи моје. И много је оних који сада стоје, и безбројни су за човека; али је за мене све избројиво, јер су моји и ја их ^апознајем.

36. И догоди се да Мојсије прозбори Господу, говорећи: Буди милостив слузи своме, о Боже, и причај ми о овој земљи, и о становницима њеним, а и о небесима, а онда ће слуга твој бити задовољан.

37. А Господ прозбори Мојсију, говорећи: ^аНебеса, њих је пуно, и не могу се набројати за човека; али су мени избројива, јер су моја.

38. И као што ће једна земља проћи, и небеса њена, баш тако ће друга доћи; и нема ^акраја делима мојим, нити речима мојим.

39. Јер гле, ово је ^адело моје и ^бслава моја – да остварујем ^вбесмртност и ^гвечни живот човека.

40. А сада, Мојсије, сине мој, говорићу ти о земљи овој на којој стојиш; и ^азаписиваћеш оно што ћу ти говорити.

41. И у дан када деца човечја буду држала речи моје ништавним и ^ауклонила многе од њих из књиге коју ћеш написати, гле, подићи ћу још једнога ^бпопут тебе; и ^воне ће поново бити међу децом човечјом – међу свима онима који верују.

42. (Ове речи су ^аизговорене Мојсију на гори, а име њено неће бити познато међу децом човечјом. А сада су изговорене теби. Не показуј их никоме осим онима који верују. Баш тако. Амен.)