1. Ево, Господ Бог учини да настане тешка глад у земљи Уру, да ^аХаран, мој брат, умре, али ^бТара, отац мој, још увек живеше у земљи Уру, халдејском.

2. И догоди се да ја, Аврам, узех ^аСару за жену, а ^бНахор, брат мој, узе Мелху за жену, а она беше кћер Харанова.

3. И ево, Господ ми беше ^арекао: Авраме, иди из земље своје, и рода свога, и дома очевог, у земљу коју ћу ти показати.

4. Стога напустих земљу ^аУр, халдејски, да бих отишао у земљу Ханан; и поведох Лота, сина мога брата, и жену његову, и Сару, жену своју; а и ^ботац мој ме слеђаше, у земљу коју назвасмо Харан.

5. А глад се смањила; и отац мој оста у Харану и борављаше тамо, јер беше много стада у Харану; и отац мој се опет окрену ^аидолопоклонству своме, зато остаде у Харану.

6. Али се ја, Аврам, и ^аЛот, син брата мога, мољасмо Господу, и Господ ми се ^буказа, и рече ми: Устани, и поведи Лота са собом; јер наумих да те изведем из земље Харан, и да те начиним служитељем да проносиш ^виме моје у страној ^гземљи коју ћу дати семену твоме након тебе на вечни посед, када послушају глас мој.

7. Јер ја сам Господ Бог твој; пребивам на небу; земља је ^аподножје моје; пружам руку своју преко мора, и оно слуша глас мој; чиним да ветар и огањ буду ^бкочије моје; говорим горама – Одлазите одавде – и гле, однесе их вихор, у трену, изненада.

8. Име моје је ^аЈахве, и од почетка ^бзнадох крај; зато ће рука моја бити над тобом.

9. И начинићу од тебе велики народ, и ^аблагословићу те преко сваке мере, и начинићу име твоје великим међу свим народима, и бићеш благослов семену твоме након тебе, да ће оно својим рукама проносити ову службу и ^бсвештенство свим народима;

10. И благословићу их преко имена твога; јер ће сви они који буду примили ово ^ајеванђеље бити названи по имену твоме, и биће сматрани ^бсеменом твојим, и устаће и благосиљати тебе, ^воца свога;

11. И ^аблагосиљаћу оне који тебе благосиљају, и проклињаћу оне који тебе проклињу; и по теби (то јест, по свештенству твом) и по ^бсемену твом (то јест, свештенству твом), зато ти дајем обећање да ће ово ^впрâво остати с тобом, и свим семеном твојим (такорећи, дословним семеном, или семеном по телу) све ће породице земаљске бити благословене, и то благословима јеванђеља, што су благослови спасења, и то вечног живота.

12. Дакле, након што Господ престаде да ми говори, и склони лице своје од мене, рекох у свом срцу: Слуга твој те је искрено ^атражио; сада те нађох;

13. Ти посла анђела свога да ме ^аизбави од богова Елкене, и било би добро да послушам глас твој, стога нека слуга твој устане и оде у миру.

14. Тако ја, Аврам, одох како ми Господ рече, и Лот са мном; и ја, Аврам, бејах ^ашездесет две година стар када напустих Харан.

15. И поведох ^аСару, коју узех за жену када бејах у ^бУру, у Халдеји, и Лота, сина брата мога, и сав иметак који сакуписмо, и све душе које ^впридобисмо у Харану, и кренусмо путем који води у земљу ^гХанан, и пребивасмо у шаторима док бејасмо на свом путу;

16. Стога, вечност беше плашт наш и ^астена наша и спасење наше, док путовасмо од Харана путем ка Јершону, да бисмо дошли у земљу Ханан.

17. Тада ја, Аврам, саградих ^аолтар у земљи Јершону, и принесох принос Господу, и мољах се како би се ^бглад одвратила од дома оца мога, како не би изгинули.

18. А онда из Јершона прођосмо земљу све до места Сихема, што се налази у равницама морешким, и већ стигосмо до граница земље ^ахананске, и принесох ^бжртву тамо у равницама морешким, и усрдно призвах Господа, јер већ стигосмо у земљу овог идолопоклоничког народа.

19. И Господ ми се указа као одговор на моје молитве, и рече ми: Семену твоме даћу ову ^аземљу.

20. И ја, Аврам, устадох са олтара који сам саградио Господу, и склоних се одатле на гору источно од Ветиља, и разапех шатор тамо, с ^аВетиљем на западу, и ^бГајем на истоку; и тамо саградих још један олтар Господу, и ^впризвах поново име Господње.

21. И ја, Аврам, путовах, идући још увек даље према југу; а тамо беше и даље глади у земљи; и ја, Аврам, одлучих да пођем доле у Египат, да боравим тамо, јер глад постаде веома тешка.

22. И догоди се да када бејах близу уласка у Египат, Господ ми рече: Гле, ^аСара, жена твоја, веома је лепа изгледом;

23. Зато, догодиће се, када је Египћани буду видели, рећи ће – Она је жена његова; и убиће те, али ће њу сачувати живом; зато гледај да у овоме поступиш мудро:

24. Нека каже Египћанима да је твоја сестра, и душа ће твоја остати жива.

25. И догоди се да ја, Аврам, рекох Сари, жени својој, све што ми Господ рече – Зато им реци, молим те, да си ми сестра, како би са мном било добро тебе ради, и душа ће моја остати жива захваљујући теби.