1. Заиста, овако говори Господ вама који се скуписте да примите Његову вољу за вас:

2. Гле, ово је угодно Господу вашем, и анђели се ^арадују над вама; ^бприноси молитава ваших досегоше до ушију Господа ^вСаваота, и забележени су у ^гкњизи са именима посвећених, и то оних из целестијалног света.

3. Стога, шаљем вам другог ^аУтешитеља, и то вама, пријатељи моји, да може да борави у вашим срцима, и то ^бСветог Духа обећања; који је исти Утешитељ кога обећах ученицима својим, како је забележено у сведочанству Јовановом.

4. Овај Утешитељ је обећање о ^авечном животу које вам дајем, и то о ^бслави целестијалног царства;

5. Та слава је од цркве ^аПрворођенога, и то од Бога, најсветијег од свих, преко Исуса Христа сина Његовог –

6. ^аОнај који се успе на висину, и такође се ^бспусти испод свега, тако да све ^всхвата, како би могао бити у свему и кроз све, ^гсветлост истине.

7. А та истина обасјава. То је ^асветлост Христова. Као што је Он у сунцу, и светлост је сунца, Он је и моћ којом беше ^бстворено.

8. Као што је и у месецу, и светлост је месеца, и моћ је којом беше створен;

9. Као што је и светлост звезда, и моћ је којом беху створене;

10. И земља такође, и моћ њена, и то земље на којој ^астојите.

11. И светлост која сија, која вас обасјава, преко Њега је који просветљава очи ваше, и иста је светлост која оживљава ^аразумевање ваше;

12. ^аСветлост која се шири из присуства Божјег да ^биспуни бескрајност простора –

13. Светлост која је у ^асвему, која даје ^бживот свему, која је ^взакон по коме се све управља, и то моћ Бога који седи на свом престолу, који је у грудима вечности, који је посред свега.

14. Сада, заиста вам кажем да се преко ^аоткупљења које је учињено за вас остварује васкрсење из мртвих.

15. И ^адух и ^бтело су ^вдуша човечја.

16. И ^аваскрсење из мртвих је откупљење душе.

17. И откупљење душе је преко Њега који све оживљава, у чијим је грудима одлучено да ће ^асиромашни и ^бкротки са ^вземље њу и баштинити.

18. Дакле, свакако је неопходно да буде посвећена од сваке неправедности, како би била припремљена за ^ацелестијалну славу.

19. Јер након што испуни меру свог стварања, биће крунисана ^аславом, чак и присуством Бога Оца;

20. Како би је тела која су из целестијалног царства могла ^апоседовати у веке векова; јер, у ту ^бсврху беше начињена и створена, и у ту сврху су они ^впосвећени.

21. А они који нису посвећени преко закона који вам дадох, и то закона Христовог, морају баштинити друго царство, и то терестријално царство или телестијално царство.

22. Јер онај који не може да се придржава ^азакона целестијалног царства не може поднети целестијалну славу.

23. И онај који не може да се придржава закона терестријалног царства не може поднети ^атерестријалну славу.

24. А онај који не може да се придржава закона ^ателестијалног царства не може поднети телестијалну славу; зато он није вредан царства славе. Зато мора подносити царство које није царство славе.

25. И опет, заиста вам кажем, ^аземља се придржава закона целестијалног царства, јер испуњава меру свог стварања, и не преступа закон –

26. Стога, биће ^апосвећена; да, упркос томе што ће ^бумрети, биће оживљена поново, и поднеће моћ којом је оживљена, а ^вправедни ће је ^гбаштинити.

27. Јер упркос томе што ће умрети, ^аустаће поново, као ^бдуховно тело.

28. Они који су од целестијалног духа ће примити исто тело као што беше природно тело; чак ћете и ви примити своја тела, а ваша ^аслава биће она којом су ваша тела ^боживљена.

29. Ви који сте оживљени делом ^ацелестијалне славе примићете онда од ње саме, и то пунину.

30. И они који су оживљени делом ^атерестријалне славе примиће онда од ње саме, и то пунину.

31. А такође и они који су оживљени делом ^ателестијалне славе, примиће онда од ње саме, и то пунину.

32. И они који остају ће такође бити ^аоживљени; ипак, вратиће се поново на своје место, да уживају у ономе што су ^бвољни да приме, јер не беху вољни да уживају у ономе што су могли да приме.

33. Јер каква је корист човеку ако му је дар подарен, а он га не прими? Гле, он се не радује ономе што му је дато, нити се радује ономе ко је дародавац.

34. И опет, заиста вам кажем да је оно што подлеже закону исто тако заштићено законом и усавршено и ^апосвећено њим самим.

35. Оно што ^акрши закон, и не влада се по њему, него настоји да постане закон само себи, и жели да пребива у греху, и све у свему пребива у греху, не може бити посвећено законом, нити ^бмилошћу, ^вправдом или судом. Зато, мора остати и надаље ^гпрљаво.

36. Свим царствима је дат закон;

37. И има пуно ^ацарстава; јер не постоји место на коме нема царства; и не постоји царство у коме нема места, било да је више или ниже царство.

38. А сваком царству је дат ^азакон; такође у оквиру сваког закона постоје одређена ограничења и услови.

39. Свако биће које не живи по овим ^аусловима није ^боправдано.

40. Јер ^аразум приања уз разум; ^бмудрост прима мудрост, ^вистина прихвата истину, ^гчеститост љуби честитост, ^дсветлост приања уз светлост, милост ^ђсаосећа са милошћу и тражи своје; правда наставља својим путем и тражи своје; суд иде пред лицем онога који седи на престолу, свиме управља и све извршава.

41. Он све ^асхвата, и све је пред Њим, и све је око Њега; и Он је изнад свега, и у свему, и кроз све, и око свега; и све је по Њему, и од Њега, и то од Бога, у веке векова.

42. И опет, заиста, кажем вам, Он даде закон за све, по коме се све то креће у своје ^авреме и своје доба;

43. А њихови путеви су зацртани, и то путеви неба и земље, и укључују земљу и све планете.

44. И они дају ^асветлост један другоме у своје време и своје доба, у својим минутима, у својим часовима, у својим данима, у својим недељама, у својим месецима, у својим годинама – а код Бога је све ово ^бједна година, али не и код човека.

45. Земља се котрља на крилима својим, и ^асунце даје своју светлост дању, а месец даје своју светлост ноћу, и звезде дају своју светлост док се котрљају на крилима својим у слави својој, усред ^бмоћи Божје.

46. Са чим ћу упоредити ова царства како бисте разумели?

47. Гле, све су ово царства, и ко год је видео било које или најмање од ових, ^авидео је Бога како се креће у свом величанству и моћи.

48. Кажем вам, видео га је; ипак, онај који дође ^асвојима не беше схваћен.

49. ^аСветлост светли у тами, а тама је не схвата; ипак, доћи ће дан када ћете ^бсхватити, и то Бога, јер сте оживљени у Њему и по Њему.

50. Онда ћете знати да сте ме видели, да ја јесам, и да сам истинита светлост која је у вама, и да сте у мени; у супротном не бисте могли имати успеха.

51. Гле, упоредићу ова царства са човеком који има њиву, и посла своје слуге на њиву да на њој копају.

52. И рече првоме: Иди и ради на њиви, и првога часа доћи ћу к теби, и видећеш радост на лицу моме.

53. И рече другоме: Иди и ради на њиви, и другога часа посетићу те са радошћу на лицу своме.

54. Обратио се и трећем говорећи: Посетићу те;

55. И четвртом, и тако даље све до дванаестог.

56. А господар њиве у првом часу оде првоме, и оста са њим читав тај час, и њему беше драго због светла на лицу свог господара.

57. А онда он оде од првог како би могао да посети и другог, и трећег, и четвртог, и тако даље све до дванаестог.

58. И тако сви они примише светло лица свог господара, свако у свој час, и у своје време, и у своје доба –

59. Почевши са првим, и тако даље до ^апоследњег, и од последњег до првог, и од првог до последњег;

60. Свако својим редом, док му се час не заврши, и то по томе како му је господар заповедио, како би господар његов био прослављен по њему, и он по свом господару, да би сви били прослављени.

61. Дакле, с овом параболом ћу упоредити сва ова царства, и ^астановнике њихове – свако царство у свом часу, и у своје време, и у своје доба, и то према прогласу који је Бог сачинио.

62. И опет, заиста, кажем вам, ^апријатељи моји, остављам вам ово казивање да ^бпромишљате у својим срцима, са овом заповешћу коју вам дајем, да ме ^впризивате док сам близу –

63. ^аПриближите се к мени и ја ћу се приближити к вама; ^бтражите ме марљиво и ^внаћи ћете ме; иштите и примићете; куцајте, и отвориће вам се.

64. Шта год ^азаиштете од Оца у име моје, што вам је ^бпотребно, даће вам се;

65. А ако заиштете било шта што вам није ^апотребно, окренуће се то на ^босуду вашу.

66. Гле, то што чујете је налик ^агласу онога који виче у пустињи – у пустињи, јер га не можете видети – гласу моме, јер је глас мој ^бДух; мој Дух је истина; ^вистина траје и нема краја; и ако је у вама, биће је у обиљу.

67. А ако је око ваше ^аупрто на ^бславу моју, цела тела ваша ће бити испуњена светлошћу, и у вама неће бити таме; а оно тело које је испуњено светлошћу све ^всхвата.

68. Дакле, ^апосвећујте се како би вам ^бумови били предани Богу, и дани ће доћи када ћете Га ^ввидети; јер ће вам разоткрити лице своје, а то ће се догодити у време које Он одреди, и на Његов начин, и према вољи Његовој.

69. Сетите се великог и последњег обећања које вам дадох; одбаците ^адоконе мисли своје и претерани ^бсмех ваш далеко од вас.

70. Задржите се, задржите на овом месту, и сазовите свечани скуп, и то оних који су први радници у овом последњем царству.

71. А они које су ^аупозорили на свом путу нека призивају Господа, и промишљају на кратко у својим срцима о ономе што су примили.

72. Гле, и ево, бринућу се о стадима вашим, и подићи ћу старешине и послаћу их к њима.

73. Гле, убрзаћу дело своје у право време.

74. И дајем вама, који сте први ^арадници у овом последњем царству, заповест да се скупите, и организујете се, и припремите се, и ^бпосветите се; да, прочистите своја срца, и ^вочистите руке своје и ноге своје преда мном, како бих вас учинио ^гчистим;

75. Да могу посведочити ^аОцу вашем, и Богу вашем, и Богу мом, да сте чисти од крви овог опаког поколења; како бих испунио ово обећање, ово велико и последње обећање, које сам вам дао, када зажелим.

76. Такође, дајем вам заповест да наставите у ^амолитви и ^бпосту од сада па надаље.

77. И дајем вам заповест да ^апоучавате један другога ^бучењима царства.

78. Поучавајте марљиво и моја ^аблагодат ће бити на вама, како бисте били савршеније ^бупућени у теорију, у начело, у учење, у закон јеванђеља, у све што се односи на царство Божје, што је за вас потребно да разумете;

79. О ономе и на ^анебу и на земљи, и под земљом, ономе што је било, што јесте, ономе што ће се ускоро догодити; о ономе што је код куће, ономе што је у туђини; ^братовима и неприликама народа, и судовима који су над земљом; такође и о сазнањима о земљама и царствима –

80. Како бисте били у свему припремљени када вас поново пошаљем да величате позив на који вас позвах, и мисију коју вам поверих.

81. Гле, послах вас да ^асведочите и упозоравате људе, и неопходно је да свако ко је био упозорен ^бупозорава свог ближњег.

82. Зато, они остају без оправдања, и њихови греси су на њиховим сопственим главама.

83. Онај који ме ^апомно ^бтражи, наћи ће ме, и неће бити остављен.

84. Дакле, задржите се, и радите марљиво, како бисте били усавршени у вашој служби одласка међу ^анејевреје по последњи пут, сви ви које уста Господња именују, да ^бсвежете закон и запечатите сведочанство, и да припремите свеце за дан суда који ће доћи;

85. Како би њихове душе избегле гнев Божји, ^апустошење одвратности која чека опаке, и у овом свету и у свету који ће доћи. Заиста, кажем вам, нека они који нису прве старешине остану у винограду док их уста Господња не ^бпозову, јер њихово време још увек није дошло; одећа њихова није ^вчиста од крви овог поколења.

86. Останите на ^аслободи којом сте ^бослобођени, не ^впетљајте се са ^ггрехом, него нека ваше руке буду ^дчисте, док Господ не дође.

87. Неће много дана проћи а ^аземља ће ^бзадрхтати и тетураће се тамо и амо као пијанац; и ^всунце ће скрити лице своје, и одбиће да засветли; и месец ће се окупати у ^гкрви; и ^дзвезде ће постати веома гневне, и бациће се доле као смоква која пада са смоквиног дрвета.

88. А након вашег сведочанства гнев и негодовање долазе људима.

89. Јер након вашег сведочанства долази сведочанство путем ^аземљотреса, који ће изазвати јецање посред земље, а људи ће падати на њу и неће моћи да стоје.

90. А долази и сведочанство путем ^агласа громова, и гласа муња, и гласа бура, и гласа таласа морских који се уздижу преко сваке мере.

91. И све ће се ^аузбуркати; и засигурно, срца ће људска премрети; јер ће страх завладати свим људима.

92. И ^аанђели ће летети посред неба, узвикујући гласом гласним, док трубе у трубу Божју, говорећи: Припремите се, припремите, о становници земаљски, јер суд Бога нашега дође. Гле, и ено, ^бМладожења долази, изађите Му у сусрет.

93. И убрзо ће се појавити ^авелики знак на небу, и сви ће га заједно видети.

94. И други анђео ће затрубити у трубу своју, говорећи: Та ^авелика ^бцрква, ^вмајка одвратности, која учини да сви народи пију вино гнева ^гблуда њеног, која прогања свеце Божје, која проли крв њихову – она која седи на многим водама, и на острвима морским – гле, она је ^дкукољ земље; свезана је у снопље, повези њени су ојачани, нико их не може одрешити; стога, спремна је да се ^ђспали. И он ће затрубити у трубу своју и дуго и гласно, и сви ће је народи чути.

95. И биће ^атишине на небу око пола сата; а убрзо након тога ће се завеса небеска размотати, као што се ^бсвитак размотава након што је смотан, и ^влице Господње ће се разоткрити;

96. А свеци који су на земљи, који су живи, биће оживљени и ^аузнесени да се сретну са Њим.

97. И они који су спавали у својим гробовима ће ^аизаћи, јер ће им се гробови отворити; и биће такође узнесени да Га сретну у сред стуба небеског –

98. Они су Христови, ^апрвенци, они који ће први сићи са Њим, и они који су на земљи и у гробовима својим, који су први узнесени да се сретну са Њим; и све ово помоћу гласа трубе анђела Божјег.

99. А након овога други ће анђео затрубити, и то је друга труба; и онда долази откупљење оних који су Христови при Његовом доласку; који примише свој део у тој ^атамници која је за њих припремљена, како би примили јеванђеље, и како би им било ^бсуђено као људима у телу.

100. И опет, још једна труба ће затрубити, и то је трећа труба; а онда долазе ^адухови оних којима треба да се суди, а нашли су се под ^босудом;

101. А то су остали ^амртви; и они не оживљавају све док се ^бхиљаду година не заврши, нити све до краја земље.

102. И још једна труба ће затрубити, а то је четврта труба, говорећи: Има неких међу онима који ће остати све до тог великог и последњег дана, и то до краја, који ће остати и на даље ^апрљави.

103. И још једна труба ће затрубити, а то је пета труба, и пети анђео који поверава ^авечно јеванђеље – летећи посред неба, свим народима, коленима, језицима и људима;

104. А овако ће звучати труба његова, говорећи свима, и на небу и на земљи, и онима који су под земљом – јер ће ^асвако ухо то чути, и свако колено се ^бпоклонити, и сваки језик ће признати, док чују звук трубе, говорећи: ^вБојте се Бога, и дајте славу ономе који седи на престолу, у веке векова; јер час суда Његовог дође.

105. И опет, још један ће анђео затрубити трубом својом, а то је шести анђео, говорећи: ^аПаде она која учини да сви народи пију вино гнева блуда њеног; она паде, паде!

106. И опет, још један анђео ће затрубити трубом својом, а то је седми анђео говорећи: Готово је, готово је! ^аЈагње Божје само ^бнадвлада и ^визгази кацу, и то кацу жестине гнева свемогућег Бога.

107. И онда ће анђели бити крунисани славом моћи Његове, а ^асвеци ће бити испуњени ^бславом Његовом, и примити своју ^вбаштину и бити ^гизједначени са Њим.

108. И онда ће први анђео поново затрубити трубом својом у уши свих живих, и ^аоткрити тајна дела људска, и моћна дела Божја из ^бпрвих хиљаду година.

109. А онда ће други анђео затрубити трубом својом, и открити тајна дела људска, и мисли и намере срца њихових, и моћна дела Божја из других хиљаду година –

110. И тако даље, све док седми анђео не затруби трубом својом; и он ће стајати на земљи и на мору, и заклињати се у име онога који седи на престолу, да неће бити више ^авремена; и ^бСотона ће бити свезан, та стара змија, који је назван ђаво, и неће се одвезати током ^вхиљаду година.

111. А онда ће бити ^аодрешен на кратко, како би сакупио своју војску.

112. И ^аМихајло, седми анђео, и то арханђео, скупиће своју војску, и то војску небеску.

113. А ђаво ће сакупити своју војску, и то војску пакленску, и поћи ће у битку против Михајла и његове војске.

114. А онда долази ^абитка великога Бога, а ђаво и његова војска ће бити бачени на место коме припадају, како више уопште не би имали моћ над свецима.

115. Јер ће Михајло војевати њихове битке, и надвладаће онога који ^атражи престо онога који седи на престолу, и то Јагњета.

116. Ово је слава Божја, и оних који су ^апосвећени, и они неће више видети ^бсмрти.

117. Зато, заиста вам кажем, ^апријатељи моји, сазовите свечани скуп ваш, како вам заповедих.

118. И пошто немају сви веру, тражите марљиво и ^апоучавајте једни друге речима ^бмудрости; тражите у најбољим ^вкњигама речи мудрости, настојте да учите, и то проучавањем а и вером.

119. Организујте се, припремите све што је потребно, и успоставите ^адом, и то дом молитве, дом поста, дом вере, дом поучавања, дом славе, дом реда, дом Божји;

120. Како би ваши доласци били у име Господње, и ваши одласци у име Господње, како би сви поздрави ваши били у име Господње, са рукама подигнутим ка Свевишњем.

121. Дакле, ^аоканите се свих празних прича ваших, свакаквог ^бсмеха, свих ваших ^впожудних жеља, сваке ^гохолости и лакомислености, и свих ваших опаких дела.

122. Одредите међу собом учитеља, и не говорите сви одједном, него нека свако говори у своје време, а сви други нека слушају његово казивање, да би након што сви буду говорили, свако просветлио свакога, и како би свако имао подједнаку повластицу.

123. Гледајте да ^аљубите један другога, оканите се ^бпохлепе, учите се да удељујете један другоме како јеванђеље налаже.

124. Оканите се ^адоконости, оканите се нечистоће, оканите се ^бпроналажења грешака један код другога, оканите се спавања више него што је потребно, одлазите у своје постеље рано, да не бисте били уморни, устајте рано, како би тела ваша и умови ваши били окрепљени.

125. И изнад свега, огрните се свезом ^амилосрђа, као огртачем, а то је свеза савршености и ^бмира.

126. ^аМолите се увек, како не бисте клонули, док не ^бдођем. Гле, и ево, долазим брзо, и примам вас к себи. Амен.

127. И опет, ред припремљен за дом председништва пророчке ^ашколе, установљен да би их упутио у свему што им је потребно, и то за све ^бслужбенике цркве, или другим речима, оне који су позвани на службу у цркви, од високих свештеника па све до ђакона.

128. А ово ће бити ред дома председништва школе. Онај који је одређен да буде председник, или учитељ, треба да се налази на свом месту, у дому који ће бити припремљен за њега.

129. Дакле, он треба да буде први у дому Божјем, на месту на коме окупљени у дому могу да чују његове речи пажљиво и разговетно, не уз гласан говор.

130. А када дође у дом Божји, јер треба да буде први у дому – гле, то је дивно, како би био пример –

131. Нека себе ^апринесе у молитви на коленима својим пред Богом, у знак сећања на вечни завет.

132. А када било ко уђе после њега, нека учитељ устане, и подигнутих руку према небу, да, и то усправно, поздрави свога брата или браћу овим речима:

133. Јеси ли то ти брате или браћо? Поздрављам те у име Господа Исуса Христа, у знак или сећање на вечни завет, по коме те примам у ^азаједништво, са одлучношћу која је чврста, непоколебљива и непроменљива, да будем твој пријатељ и ^ббрат по благодати Божјој везан љубављу, да ходам без кривице са свим заповестима Божјим, са захвалношћу, у веке векова. Амен.

134. А онај ко се не нађе вредан овог поздрава не треба да има места међу вама, јер не треба да дозволите да мој дом буде њиме ^аупрљан.

135. А онај који улази и веран је преда мном, и брат је, или су браћа, поздравиће председника или учитеља подигнутим рукама према небу, истом овом молитвом и заветом, или говорећи амен, као потврду истог.

136. Гле, заиста, кажем вам, ово вам је пример узајамног поздрављања у дому Господњем, у школи пророчкој.

137. И позвани сте да то чините с молитвом и захваљивањем, како вас дух подстакне у свему што чините у дому Господњем, у школи пророчкој, како би постала светиња, табернакул Светог Духа за ваше ^апросвећење.

138. И не примајте никога међу вама у ову школу осим ако није чист од ^акрви овог поколења;

139. И треба да буде примљен обредом ^апрања ногу, јер је у ову сврху обред прања ногу установљен.

140. И опет, обред прања ногу треба да служи председник, или председавајући старешина цркве.

141. Треба га почети молитвом, а након ^аузимања хлеба и вина, треба да се опаше по ^бузорку датом у тринаестом поглављу Јовановог сведочанства о мени. Амен.