Света писма
Учење и завети 42


42. одсек

Откривење из два дела дато преко пророка Џозефа Смита, у Киртланду, у Охају, 9. и 23. фебруара 1831. год. Први део који садржи стихове од 1. до 72, примљен је у присуству дванаесторице старешина и као испуњење Господњег обећања датог претходно да ће се дати „закон“ у Охају (видети одсек 38:32). Други део садржи стихове од 73. до 93. Пророк истиче да ово откривење „садржи закон цркве.“

1–10 Старешине су позване да проповедају јеванђеље, крсте обраћенике, и изграђују цркву.11–12 Они морају бити позвани и заређени и да поучавају начелима јеванђеља која се налазе у Светим писмима. 13–17 Требало би да поучавају и проричу моћу Духа. 18–29 Свецима је заповеђено да не убијају, не краду, не лажу, не буду пожудни, не чине прељубу и не говоре зло о другима. 30–39 Изложени су закони којима се регулише посвећивање имовина. 40–42 Осуђују се охолост и доколица. 43–52 Болесни треба да буду исцељени преко служења и помоћу вере. 53–60 Света писма управљају црквом и треба да се проглашавају свету. 61–69 Место Новог Јерусалима и тајне царства ће бити откривени.70–73 Посвећене имовине треба да се користе за издржавање црквених службеника. 74–93 Изложени су закони који се тичу блуда, прељубе, убијања, крађе, и признавања греха.

1. Послушајте, о ви, старешине цркве моје, који се скуписте у име моје, и то Исуса Христа, Сина Бога живога, Спаситеља света; јер верујете у име моје и држите заповести моје.

2. Поново вам кажем, послушајте и чујте и извршавајте азакон који ћу вам дати.

3. Јер заиста кажем, пошто се скуписте заједно према азаповести коју вам дадох, и сложисте се по овом бпитању, и заискасте од Оца у име моје, баш тако ћете примити.

4. Гле, заиста, кажем вам, дајем вам ову прву заповест, да пођете у име моје, сви ви, осим слугу мојих Џозефа Смита мл. и Сиднија Ригдона.

5. А њима дајем заповест да пођу на кратко, и биће им дато моћу аДуха када ће се вратити.

6. И поћи ћете у моћи Духа мога, проповедајући јеванђеље моје, адвојица по двојица, у име моје, уздижући глас свој као с призвуком трубе, проглашавајући реч моју као анђели Божји.

7. И поћи ћете крстећи водом, говорећи: Покајте се, покајте се, јер је царство небеско близу.

8. И одавде ћете поћи у крајеве ка западу; а у оној мери у којој нађете оне који ће вас примити, изградићете цркву моју у сваком крају –

9. Све док не дође време када ће вам се објавити са висина, када ће аград бНови Јерусалим бити припремљен, да бисте се вскупили у једно, да будете мој гнарод, а ја ћу бити ваш Бог.

10. И опет, кажем вам, да слуга мој аЕдвард Партриџ делује у служби коју му одредих. И догодиће се да ће ако преступи бдруги бити постављен на његово место. Баш тако. Амен.

11. Поново вам кажем да се неће никоме дати да пође да апроповеда јеванђеље моје или да изграђује цркву моју, осим ономе који је бзаређен од онога који има ввласт, а познато је цркви да он има власт и да је исправно заређен од црквених поглавара.

12. И опет, астарешине, свештеници и учитељи цркве ове бпоучаваће начелима јеванђеља мога, која су у вБиблији и гМормоновој књизи, у којој је пунина дјеванђеља.

13. И гледаће они да се придржавају азавета и црквених чланака, и то ће бити њихова учења, како буду били вођени Духом.

14. И Дух ће вам се дати амолитвом вере; а ако не примите бДуха, нећете моћи да поучавате.

15. И настојаћете да све ово чините како вам заповедих у складу са поучавањима вашим, све док пунина аСветих писама мојих не буде дата.

16. И док будете подизали гласове своје помоћу аУтешитеља, говорићете и прорицати како будем сматрао да је добро;

17. Јер гле, Утешитељ зна све, и сведочи о Оцу и Сину.

18. А сада, гле, говорим цркви. Не аубиј, а онај који бубије неће имати опроштај у овом свету, нити у свету који ће доћи.

19. И опет, кажем, не убиј, а онај који убије, аумреће.

20. Не акради; а онај који украде и не покаје се, биће избачен.

21. Не алажи; онај који лаже, а не покаје се, биће избачен.

22. аЉуби жену своју свим срцем својим, и бприони уз њу и ни уз једну другу.

23. А онај који са апожудом погледа жену веру пориче, и неће имати Духа, а ако се не покаје биће избачен.

24. Не чини апрељубу; а онај који чини прељубу и не покаје се, биће избачен.

25. Али ономе који почини превару и апокаје се свим срцем својим, окане је се, и не чини је више, бопрости му;

26. Али ако је почини апоново, неће му се опростити, него ће бити избачен.

27. Не аговори зло о ближњему свом, нити му чини штету.

28. Знаш да су закони моји о овоме дати у Светим писмима мојим; онај који згреши а не покаје се, биће аизбачен.

29. Ако ме аљубиш бслужићеш ми и вдржаћеш све заповести моје.

30. И гле, сетићеш се асиромашних, и бпосветићеш део имовине своје за виздржавање њихово, оно што имаш да им уделиш, заветом и уговором који се не може прекршити.

31. А уколико ауделиш од иметка свога бсиромашном, мени ћеш учинити; и биће положено пред вбискупом цркве моје и његових саветника, двојице старешина, или високих свештеника, које ће он одредити, или их је одредио и гиздвојио у ту сврху.

32. И догодиће се, да након што се то положи пред бискупа цркве моје, и након што он прими потврду у вези са апосвећивањем имовине цркви мојој, да се она не може одузети од цркве, сагласно заповестима мојим, свако ће ми бити бодговоран, вуправитељ над сопственом имовином или над оним што је примио посвећењем, у мери у којој је довољно за њега и његову гпородицу.

33. И опет, буде ли имовине у рукама цркве, или било ког појединца њеног, веће него што је потребно за њихово издржавање након овог првог посвећивања, оно што је апреостало, да се посвети бискупу, и држаће се да се служи онима који немају, с времена на време, да би свако коме је потребно могао бити обилно обезбеђен и примио према жељама својим.

34. Стога, остатак да се држи у мом спремишту, да се служи сиромашнима и онима у потреби, како одреди високи савет у цркви, и бискуп и његов савет.

35. И у сврху куповине земљишта за општу корист цркве, и градњу домова службе, и изграђивања аНовог Јерусалима о чему ће касније бити откривено –

36. Да би се мој заветни народ могао скупити у једно тога дана када адођем у свој бхрам. А ово чиним зарад спасења народа мога.

37. И догодиће се да ће онај који згреши и не покаје се бити аизбачен из цркве моје, и неће примити назад оно што је бпосветио сиромашнима и онима у потреби из цркве моје, или другим речима, мени –

38. Јер колико год ачините најмањем међу њима, мени чините.

39. Јер ће се догодити да ће се оно што говорах устима пророка мојих испунити; јер ћу посветити богатства оних који прихвате јеванђеље моје међу нејеврејима, сиромашнима народа мога који су из дома Израеловог.

40. И опет, не буди аохол у срцу свом; нека ти бодећа буде обична, а лепота њена, лепота рада руку твојих;

41. И нека се све чини у чистоти преда мном.

42. Не буди адокон; јер онај који је докон нека не једе хлеб нити носи одећу радникову.

43. И ко год је међу вама аболестан, и нема веру да се исцели, али верује, нека се негује са свом благошћу, биљем и благом храном, и то не руком непријатељском.

44. А старешине цркве, двојица или више њих, треба да се позову, и да се моле и положе своје аруке на њих у име моје; и ако умру у мени ће бумрети, а ако живе у мени ће живети.

45. аЖивите заједно у бљубави, тако да вплачете због губитка оних који умиру, а посебно због оних који немају гнаду у славно васкрсење.

46. А догодиће се да они који умру у мени неће окусити асмрт, јер ће им она бити бслатка;

47. А они који у мени не умру, јао њима, јер је горка смрт њихова.

48. И опет, догодиће се да ће онај који има аверу у мене да ће се бисцелити, а није му водређено да умре, бити исцељен.

49. Онај који веру има да ће видети, видеће.

50. Онај који веру има да ће чути, чуће.

51. Хром који има веру да ће скочити, скочиће.

52. А они који немају веру да то чине, али верују у мене, имају моћ да постану асинови моји; и уколико не прекрше закон мој, бподносићеш слабости њихове.

53. Стој на месту ауправништва свога.

54. Не узимај одећу брата свога; плати за то што примиш од брата свога.

55. А ако астекнеш више од онога што би било за издржавање твоје, даћеш га у бспремиште моје, да би се све могло чинити према ономе како рекох.

56. Ишти, и моја ће ти аСвета писма бити дата као што одредих, и биће бсачувана на сигурном;

57. А потребно је да не говориш о њима, и не поучаваш их све док их не примиш у потпуности.

58. И заповест вам дајем да њима онда поучавате све људе; јер њима треба да буду поучени асви народи, колена, језици и људи.

59. Прихвати оно што си примио, што ти беше дато у мојим Светим писмима као закон, да буде мој закон који ће управљати црквом мојом.

60. И онај који ачини сходно томе спасиће се, а онај који не чини тако биће бпроклет ако тако настави.

61. Будете ли искали, примаћете аоткривење за откривењем, бсазнање за сазнањем, да бисте могли знати втајне и оно што је гмирољубиво – оно што доноси драдост, оно што доноси вечни живот.

62. Иштите, и биће вам откривено у време које ја одредим где ће се аНови Јерусалим изградити.

63. И гле, догодиће се да ће слуге моје бити послате на исток и на запад, на север и на југ.

64. И баш сада, нека онај који иде на исток поучава оне који буду обраћени да беже на азапад, а то као последица онога што долази на земљу, и бтајних савеза.

65. Гле, поштујте све ово, и велика ће бити награда ваша, јер вам је дато да знате тајне царства, али свету није дато да их зна.

66. Поштујте законе које сте примили и будите верни.

67. А примићете касније црквене азавете, који ће бити довољни да вас утемеље, и овде и у Новом Јерусалиму.

68. Зато, онај коме недостаје амудрости, нека иште од мене, и даћу му је обилно и нећу га укорити.

69. Уздигните срца своја и радујте се, јер вам је дато ацарство, или другим речима, бкључеви цркве. Баш тако. Амен.

70. аСвештеници и бучитељи треба да имају своја вуправништва, као и чланови.

71. А породице старешина или високих свештеника који су одређени да помажу бискупу као саветници у свему, треба да се издржавају од имовине која је апосвећена бискупу, зарад добра сиромашних, и у остале сврхе, како је поменуто раније;

72. Или треба да приме праведну надокнаду за сву њихову службу, било управљања или неку другу, како се буде сматрало да је најбоље или како одлуче саветници и бискуп.

73. И бискуп, такође, нека прими подршку, или праведну надокнаду за сву његову службу у цркви.

74. Гле, заиста вам кажем, да све оне међу вама, који су се растали од свог супружника због аблуда, или исто тако, ако вам посведоче у свој смерности срца да је тако, нећете избацити из вашег присуства;

75. Али ако сазнате да су неки напустили своје супружнике због апрељубе, и сами су кривци, а њихови супружници су живи, биће бизбачени из вашег присуства;

76. И опет, кажем вам, треба да будете абудни и пажљиви, и све истражите, да не примите међу вама такве ако су венчани;

77. А ако нису венчани, нека се покају за све грехе своје или их нећете примити.

78. И опет, свако ко припада овој цркви Христовој, нека гледа да држи све заповести и завете у цркви.

79. И догодиће се, ако неко међу вама аубије, биће предат или ће се са њим поступати према законима земље; јер сетите се да за њега нема опроштаја; а то ће се доказивати према законима земље.

80. И ако неко почини прељубу, судиће му се пред двојицом старешина цркве, или више њих, и свака реч ће се установити против њега помоћу два сведока из цркве, а не непријатеља; али боље је ако има више од два сведока.

81. Ипак ће он бити осуђен устима два сведока; а старешине ће тај случај поставити пред цркву, и црква ће подићи руке своје против њега, да би се са њим поступало по законима Божјим.

82. А ако је могуће, потребно је и да бискуп буде присутан.

83. И тако ћете поступати у свим случајевима који се изнесу пред вас.

84. А ако човек или жена пљачкају, треба да се предају закону земље.

85. И ако аукраду, треба да се предају закону земље.

86. И ако аслажу, треба да се предају закону земље.

87. И ако чине неки вид безакоња, треба да се предају закону, и то Божјем.

88. И ако те твој абрат или сестра бувреди, поведи их са собом насамо; и ако они то впризнају, измирите се.

89. А ако не признају предаћеш их цркви, не члановима, већ старешинама. И то треба да се ради на састанку, а не пред светом.

90. А ако твој брат или сестра увреде многе, треба да се аукоре пред многима.

91. И ако ико увреди јавно, треба да се укори јавно, да би се постидео. А ако не призна, треба да се преда закону Божјем.

92. А ако ико увреди тајно, треба да се укори тајно, да би имао прилику да призна тајно ономе кога је увредио, и Богу, да црква не би говорила прекорно о њему.

93. И тако треба да поступате у свему.