Света писма
Учење и завети 121


121. одсек

Молитва и пророштва записани од стране пророка Џозефа Смита у посланици цркви док је био затвореник у затвору у Либертију, у Мисурију, дана 20. марта 1839. год. Пророк и неколико другова беху месецима у затвору. Њихове молбе и обраћања упућене извршним службеницима и суду нису успели да их ослободе.

1–6 Пророк преклиње Господа за свеце који трпе. 7–10 Господ му даје поруку мира. 11–17 Проклети су сви они који проносе лажне гласине о преступима Господњег народа. 18–25 Они неће имати право на свештенство и биће проклети. 26–32 Славна виђења су обећана онима који храбро истрају. 33–40 Зашто је пуно позваних а мало изабраних. 41–46 Свештенство треба да се користи само у праведности.

1. О Боже, где си? И где је шатор што прекрива аскровиште твоје?

2. аКолико дуго ће се рука твоја уздржавати, и око Твоје, да, чисто око Твоје, гледати са вечних небеса неправде према народу твоме и слугама твојим, а ухо Твоје бити изложено вапајима њиховим?

3. Да, о Господе, аколико дуго ће они трпети неправде и незаконита угњетавања, пре него што се срце твоје смекша према њима, и утроба Твоја испуни самилошћу према њима?

4. О Господе Боже асвемогући, творче неба, земље, и мора, и свега што је на њима, који надзиреш и подлажеш себи ђавола, и тамну и мрачну владавину Шеола – испружи руку своју; нека око Твоје провири; нека се шатор Твој склони; нека бскровиште Твоје не буде више прикривено; нека се ухо Твоје приклони, нека се срце Твоје смекша, и утроба Твоја испуни самилошћу према нама.

5. Нека се срџба Твоја распали против непријатеља наших; и у жестини срца свога, мачем својим, аосвети нас за неправде према нама.

6. Сети се светаца својих који пате, о Боже наш; и слуге Твоје ће се радовати имену Твоме заувек.

7. Сине мој, нека је мир у души твојој; твоје анедаће и невоље ће бити само кратког века;

8. А онда, аистрајеш ли у њима ваљано, Бог ће те уздићи на висину; победићеш све непријатеље своје.

9. аПријатељи твоји стоје уз тебе, и поново ће те поздрављати топлим срцима и пријатељским рукама.

10. Ти још увек ниси налик аЈову; пријатељи твоји се не препиру са тобом, нити ти намећу да си преступник, како то чињаху Јову.

11. А онима који ти намећу да си преступник, нада ће се распршити, а очекивања ће се истопити као што се ледено аиње топи пред врелим зрацима излазећег сунца;

12. А Бог такође постави руку своју и печат да промени авремена и доба, и заслепи умове њихове, како не би разумели чудесна деловања Његова; како би их искушао и ухватио у сопственом лукавству њиховом.

13. И зато што су срца њихова искварена, и да би се оно што су вољни да нанесу другима, а воле да други трпе, вратило ањима у потпуној мери;

14. Како би били разочарани, и наде њихове сасечене;

15. И за не пуно година од тада, они и њихово потомство биће збрисани под небом, говори Бог, тако да нико од њих неће стајати крај зида.

16. Проклети су сви они који дижу пету против апомазаника мојих, говори Господ, и вичу да бсагрешише када они не сагрешише преда мном, говори Господ, него учинише оно што је прикладно у очима мојим, и што им ја заповедих.

17. Али они који вичу о преступу чине то јер су слуге греха, и сами адеца непослушности.

18. А они који се лажно куну против слугу мојих, како би их довели до ропства и смрти –

19. Јао њима; зато што аувредише малене моје, биће одвојени од бобреда дома мога.

20. аКорпа њихова се неће напунити, куће њихове и стаје њихове ће пропасти, а они сами биће презрени од стране оних који им се улагују.

21. Неће имати права на асвештенство, нити ће га имати потомство њихово након њих од поколења до поколења.

22. аБоље би им било да им је млински камен био окачен око врата њиховог, и да су се удавили у дубини морској.

23. Јао свима онима који узнемиравају народ мој, и терају их, и убијају, и сведоче против њих, говори Господ над војскама; апоколење аспидино неће избећи проклетство пакла.

24. Гле, моје очи авиде и знају сва дела њихова, и држим у резерви хитар бсуд за прави тренутак, за све њих;

25. Јер постоји авреме одређено за свакога, према томе каква ће бити бдела његова.

26. Бог ће вам дати азнање својим бСветим Духом, да, неописивим вдаром Светог Духа, који до сада не беше откривен од како је света;

27. Које су наши преци чекали жељно ишчекивајући да се открије у последњим данима, према коме су умове њихове усмеравали анђели, како је чувано за пунину славе њихове;

28. У време које ће доћи, у коме аништа неће бити ускраћено, било да има једног Бога или много ббогова, они ће се објавити.

29. Сви престоли и власти, и кнежевства и моћи, биће аоткривени и подарени свима који храбро истрајаше уз јеванђеље Исуса Христа.

30. И такође, ако су агранице постављене небесима и морима, или сувој земљи, или сунцу, месецу, или звездама –

31. Сви ће периоди обртања њиховог, сви одређени дани, месеци, и године, и сви дани њихових дана, месеца, и година, и сва слава њихова, закони, и устаљена времена, бити откривени у данима араздобља пунине времена –

32. Према ономе што је одређено усред аСавета Вечнога бБога свих других богова пре него овога света беше, што треба да се сачува до свршетка и краја његовог, када ће свако ући у вечно вприсуство Његово и у вечни гпокој Његов.

33. Колико дуго текуће воде могу остати нечисте? Која моћ ће задржати небеса? Исто тако, може ли ико да испружи своју слабашну руку да заустави реку Мисури у њеном устаљеном току, или да преокрене ток њезин, као и да спречи Свемогућег да излије азнање са неба на главе светаца последњих дана?

34. Гле, много је азваних, али је мало бизабраних. А зашто они нису изабрани?

35. Јер су срца њихова толико ослоњена на оно што је од овога асвета, и теже ка бпочастима човечјим, да они не уче ову једну поуку –

36. Да су апрâва свештенства нераскидиво повезана са небеским бмоћима, и да се моћима небеским не може управљати нити руковати сем према начелима вправедности.

37. Истина је да нам се она могу поверити, али када настојимо да априкријемо бгрехе своје, или да задовољимо вохолост своју, узалудне амбиције своје, или да применимо надзор или власт или принуду над душама деце човечје, у неправедности у било којој мери, гле, небеса се гповлаче; Дух Господњи се жалости; а када се повуче, амен је тада свештенству или власти тога човека.

38. Гле, пре него што постане свестан, препуштен је сам себи, да се против бодљи арита, да бпрогони свеце, и да се бори против Бога.

39. Поучени смо жалосним искуством да је у априроди и ћуди скоро свих људи, да чим добију мало власти, како умисле, почињу одмах да неправедно владају.

40. Зато је много званих, али мало изабраних.

41. Никаква моћ нити утицај се не могу нити би требало да се одржавају помоћу свештенства, само аубеђивањем, бтрпељивошћу, благошћу и кроткошћу, и истинском љубављу;

42. Добротом, и чистим знањем, који ће пуно увеличати душу без алицемерја, и без бпреваре –

43. аУкоравајући у право време са оштрином, када си подстакнут Светим Духом; а онда показујући након тога пораст бљубави према ономе кога си укорио, да те не би сматрао непријатељем својим;

44. Како би знао да је верност твоја јача од веза смртних.

45. Нека се утроба твоја испуни милосрђем према свим људима, и према домаћима у вери, и нека ачеститост краси бмисли твоје непрестано; онда ће самопоуздање твоје у присуству Божјем ојачати; и учења свештенства росиће душу твоју као вроса са неба.

46. аСвети Дух ће бити стални сапутник твој, а жезло твоје непроменљиво жезло праведности и истине; а бвласт твоја биће вечна власт, и без принудних мера тећи ће ка теби у веке векова.