1. Заиста, кажем вам, о браћи вашој која беху мучена, и ^апрогоњена, и ^бистерана из земље баштине своје –

2. Ја, Господ, дозволих да им дође ^аневоља, којом беху мучени, као резултат ^бпреступа њихових.

3. Ипак, поседоваћу их, и они ће бити ^амоји онога дана када дођем да покупим драгуље своје.

4. Дакле, свакако је неопходно да буду ^аукорени и искушани, баш као ^бАврам, коме беше заповеђено да принесе свог јединца.

5. Јер нико од оних који не поднесу прекор, него ме ^апорекну, не може бити ^бпосвећен.

6. Гле, кажем вам, беше несклада, и ^апрепирки, и ^бзависти, и сукоба, и ^впожудних и похлепних жеља међу њима; дакле тиме они упрљаше своје баштине.

7. Беху спори да ^апослушају глас Господа Бога њиховог; зато је Господ Бог њихов спор да чује молитве њихове, да одговори на њих у дан невоље њихове.

8. У дану мира свог олако гледаху на савет мој; али, у дану ^аневоље своје, из потребе они ме ^бтраже.

9. Заиста вам кажем, упркос гресима њиховим, моја је утроба прожета ^асамилошћу према њима. Нећу их сасвим ^бодбацити; и у дану ^вгнева сетићу се милости.

10. Заклех се, и пропис изађе с претходном заповести коју сам вам дао, да ћу пустити да падне ^амач негодовања мога у корист народа мога; и баш као што рекох, догодиће се.

11. Моје негодовање ће се ускоро немерљиво излити по свим народима; а ово ћу учинити када чаша њиховог безакоња буде ^апуна.

12. И тога дана сви који се нађу на ^астражарској кули, или другим речима, сав мој Израел, биће спашен.

13. И они који беху расејани биће ^асакупљени.

14. И сви они који туговаше биће ^аутешени.

15. И сви они који дадоше ^аживоте своје мога имена ради биће крунисани.

16. Зато, нека се срца ваша утеше по питању Сиона; јер је свако тело у ^арукама мојим; будите мирни и ^бзнајте да сам ја Бог.

17. ^аСион неће бити померен са свог места, упркос томе што су деца његова расејана.

18. Они који остану, а чистог су срца, вратиће се, и доћи својим ^абаштинама, они и деца њихова, с ^бпесмама вечне радости, да ^визграде рушевине сионске –

19. И све ово да би се оно што пророци рекоше могло испунити.

20. И гле, нема другог ^аместа одређеног сем оног које ја одредих; нити ће бити другог места одређеног сем оног које ја одредих, ради дела сакупљања светаца мојих –

21. Док не дође дан када више неће бити простора за њих; а онда ћу нека друга места одредити за њих, и зваће се ^акочићи, за платна или за снагу Сиона.

22. Гле, моја је воља, да се сви они који призивају име моје, и клањају ми се сходно вечном јеванђељу моме, ^асакупе, и ^бстоје на светим местима;

23. И припреме се за откривење које ће доћи, када ^авео који покрива храм мој, у табернакулу моме, који прекрива земљу, буде скинут, и свако тело ће ме ^бвидети у исто време.

24. И све оно што је ^апокварено, и од човека, или од зверади пољских, или од птица небеских, или од риба морских, што пребива на целом лицу земаљском, биће ^бспаљено;

25. А и свака твар ће се од жестоке врелине ^арастопити; и све ће постати ^бново, како би знање и ^вслава моја могли пребивати на целој земљи.

26. И тога дана ће ^анепријатељство човека, и непријатељство животиња, да, непријатељство сваког тела, ^бпрестати пред лицем мојим.

27. И тога дана ко год шта заиште, даће му се.

28. И тога дана ^аСотона неће имати моћ да искушава било кога.

29. И неће бити ^атуге јер смрти бити неће.

30. Тога дана мало ^адете неће умрети док не остари; и његов живот биће као век дрвета;

31. А када умре неће уснути, то јест не у земљи, него ће се ^аизменити у трен ока, и биће ^бузнесен и његов покој биће славан.

32. Да, заиста, кажем вам, тога ^адана када Господ буде дошао, ^боткриће све –

33. Оно што је прошло, и оно ^аскривено што човек не знаде, све о земљи, како је створена, сврху и крај њен –

34. Оно најдрагоценије, оно што је горе, и оно што је доле, оно што је у земљи, и на земљи, и на небу.

35. А сви они који трпе ^апрогон мога имена ради, и истрају у вери, иако су позвани да положе животе своје мене ^бради, ипак ће узети удела у свој слави овој.

36. Стога, не бојте се чак ни ^асмрти; јер у овом свету ваша радост није потпуна, него је у мени ваша ^брадост потпуна.

37. Зато, не брините за тело, нити за живот тела; него брините за ^адушу, и за живот душе.

38. И ^атражите лице Господње увек, како би са ^бстрпљењем могли спасити душе ваше, и имаћете вечни живот.

39. Када је неко позван на ^авечно јеванђеље моје, и заветован вечним заветом, сматра се ^бсољу земље и зачином људима;

40. Они су позвани да буду зачин људима; дакле, ако та со из земље изгуби свој укус, гле, онда није добра низашта осим да се баци и да је људи ногама погазе.

41. Гле, овде је мудрост за децу сионску, јер се многи, али не сви, нађоше као преступници, зато је свакако неопходно да буду ^аукорени –

42. Онај који себе ^аузвисује, биће понижен, а онај који се ^бпонизи биће узвишен.

43. И сада, показаћу вам параболу, како би сазнали моју вољу о откупљењу Сиона.

44. Неки ^аплемић имаше омиљено парче поседа; и рече својим слугама: Идите у мој ^бвиноград, и то на ово одабрано парче поседа, и посадите дванаест маслина;

45. И поставите ^астражаре око њих, и саградите кулу, како би неко могао да надгледа земљу унаоколо и да буде стражар на кули, како моје маслиново дрвеће не би било сломљено када непријатељ дође да отме и узме себи плод винограда мога.

46. Тада, слуге племићеве одоше и учинише како им је господар заповедио, и засадише маслиново дрвеће, и подигоше живу ограду около, и поставише стражаре, и почеше да граде кулу.

47. И док су постављали темељ њен, почели су да говоре међу собом: И коју потребу има мој господар за овом кулом?

48. И саветоваху се дуго, говорећи међу собом: Коју потребу има мој господар за овом кулом, с обзиром да је ово време мира?

49. Зар није требало да овај новац да трговцима? Јер нема потребе за овим.

50. И док су се међусобно препирали посташе веома немарни, и не послушаше заповести господара свога.

51. А непријатељ дође по ноћи, и сломи ^аживу ограду; и слуге племићеве усташе и уплашише се, и побегоше; и непријатељ уништи дела њихова, и поломи маслиново дрвеће.

52. Сада, гле, племић, господар винограда, позва своје слуге, и рече им: Зашто! Шта је узрок овог великог зла?

53. Зар није требало да учините како сам вам заповедио, и – након што сте посадили виноград, и подигли живу ограду унаоколо, и поставили стражаре на зидине његове – да изградите и кулу, и поставите стражара на кули, и чувате мој виноград, и да не спавате, да не би непријатељ насрнуо на вас?

54. И гле, стражар на кули би уочио непријатеља док је још увек подалеко; и онда бисте се припремили и спречили непријатеља да поломи живу ограду, и сачували бисте мој виноград од руку уништитеља.

55. И господар винограда рече једноме од својих слугу: Иди и окупи остале слуге моје, и поведи ^асву снагу дома мога, који су моји ратници, младићи моји, а и они који су средовечни међу свим слугама мојим, који су снага дома мога, осим оних које одредих да остану;

56. И пођите одмах на посед винограда мога, и спасите виноград мој; јер је он мој; ја га новцем купих.

57. Зато, пођите одмах на посед мој; порушите зидине непријатеља мојих; срушите кулу њихову, и растерајте стражаре њихове.

58. И уколико се они окупе против вас, ^аосветите ме на непријатељима мојим, како бих ускоро дошао са осталима из дома мога и запосео посед.

59. И слуга рече свом господару: Када ће се ово догодити?

60. А он рече слузи своме: Када зажелим, пођи одмах, и учини све оно што ти заповедих;

61. И ово ће бити мој печат и благослов на теби – веран и ^амудар управитељ усред дома мога, ^бвладар у царству моме.

62. А његов слуга пође одмах, и учини све оно што му господар његов заповеди; и ^анакон много дана све беше испуњено.

63. Опет, заиста, кажем вам, указаћу вам на мудрост по мени која се тиче свих цркава, у мери у којој су вољне да буду вођене на прави и пригодан начин за њихово спасење –

64. Како би се дело сакупљања светаца мојих могло наставити, како бих их могао изградити имену своме на ^асветим местима; јер је време ^бжетве дошло, и моје се речи свакако морају ^виспунити.

65. Зато, морам скупити свој народ, сходно параболи о пшеници и ^акукољу, како би се пшеница заштитила у амбару да би имала вечни живот, и била крунисана ^бцелестијалном славом, када дођем у царство Оца мога да наградим свакога према делима његовим;

66. Док ће кукољи бити свезани у снопље, и њихови повези ојачани, како би били ^аспаљени неугасивим огњем.

67. Дакле, заповест дајем свим црквама, да наставе да се скупљају на местима која им одредих.

68. Ипак, како вам рекох у претходној заповести, немојте се ^аскупљати у журби, нити у бегу; него нека се све унапред припреми.

69. И да би све било унапред припремљено, придржавајте се заповести коју вам дадох по том питању –

70. Која говори, или поучава, да новцем ^акупујете сва земљишта, која могу бити купљена новцем, у крајевима унаоколо земље коју одредих да буде земља Сион, ради почетка сакупљања светаца мојих;

71. Сву земљу која може да се купи у округу Џексон, и у областима унаоколо, а остало оставите у руке моје.

72. Сада, заиста вам кажем, нека све цркве сакупе сав свој новац; нека се све ово чини у право време, али не у ^ажурби; и гледајте да имате све унапред припремљено.

73. И нека се одреде часни људи, и то мудри људи, и пошаљу да купују ова земљишта.

74. И цркве у источним земљама, када се изграде, ако послушају овај савет могу да купују земљишта и да се сакупљају на њима; и да на овај начин успоставе Сион.

75. Сада већ има довољно у резерви, да, и то у обиљу, да се откупи Сион, и обнови оно што је разрушено у њему, како не би више никада био срушен, уколико су цркве, које се називају именом мојим, ^авољне да слушају глас мој.

76. И опет, кажем вам, за оне које су непријатељи њихови растерали, моја је воља да наставе да траже обештећење, и искупљење, из руку оних који су постављени као владари и имају власт над вама –

77. Према законима и народном ^ауставу, које дозволих да се успоставе, и треба да се очувају ради ^бправа и заштите сваког тела, према праведним и светим начелима;

78. Како би свако деловао према учењу и начелима која се односе на будућност, према моралној ^аслободи избора коју сам му дао, како би свако био ^бодговоран за своје сопствене грехе на дан ^всуда.

79. Зато, није исправно да било ко буде у ропству некоме другом.

80. И у ту сврху успоставих ^аустав ове земље, рукама мудрих људи које подигох у ту посебну сврху, и откупих земљу ^бпроливањем крви.

81. Сада, с чиме ћу упоредити децу сионску? Упоредићу их са женом у ^апараболи о жени и неправедном судији, јер људи треба увек да се ^бмоле и не клону, која каже –

82. Беше у граду судија који се не бојаше Бога, нити ценише икога.

83. И беше удовица у граду, и она дође код њега говорећи: Освети ме над непријатељем мојим.

84. И он не хтеде неко време, али касније рече себи: Мада се не бојим Бога, нити ценим човека, пошто ме ова удовица узнемирава осветићу је, да ме својим сталним доласцима не би замарала.

85. Са овим ћу упоредити децу сионску.

86. Нека наваљују на ноге судије;

87. А ако се на њих не осврне, нека навале на ноге управитеља;

88. А ако се управитељ на њих не осврне, нека навале на ноге председника;

89. А ако се председник на њих не осврне, онда ће Господ устати и изаћи из ^аскровитости своје, и у својој јарости мучити народ;

90. И у љутом незадовољству свом, и у жестокој срџби својој, у време своје, издвојиће ове опаке, неверне и неправедне ^ауправитеље, и одредити им место међу лицемерима и ^бневерницима;

91. И то таму најкрајњу, где је ^аплач, јаук и шкргут зуба.

92. Молите се, зато, да уши њихове буду отворене за вапаје ваше, како бих им био ^амилостив, како их све ово не би снашло.

93. Шта вам ја рекох мора бити, како би свако био остављен без ^аоправдања;

94. Како би мудри људи и владари могли да чују и сазнају оно о чему никад нису ^аразмишљали;

95. Како бих наставио да остварујем дело своје, ^анеобично дело своје, и извршим посао свој, необичан посао свој, како би свако могао да ^браспозна праведног од опаког, говори Господ.

96. И опет, кажем вам, у супротности је са заповешћу мојом и вољом мојом да слуга мој Сидни Гилберт прода ^аспремиште моје, које одредих народу моме, у руке непријатеља мојих.

97. Нека се оно што одредих не прља непријатељима мојим, уз сагласност оних који се ^аназивају именом мојим;

98. Јер ово је веома жесток и тежак грех против мене, и против народа мога, као последица онога што прогласих и онога што ће се ускоро догодити народима.

99. Зато, моја је воља да мој народ захтева, и полаже право на оно што сам им одредио, иако им неће бити допуштено да бораве тамо.

100. Ипак, не кажем да неће боравити тамо; јер уколико уроде плодом и делима вредним царства мога боравиће тамо.

101. Градиће, а други то неће ^абаштинити, садиће винограде, и јешће плодове њихове. Баш тако. Амен.