1. Ево, догоди се да пошто ^асинови Мосијини учинише све то, узеше мањи број са собом и вратише се оцу своме, цару, те затражише од њега да им допусти да са онима које беху одабрали могу да оду у земљу ^бНефи како би проповедали оно што беху чули, и како би могли пренети реч Божју браћи својој, Ламанцима –

2. Да би их можда привели к знању о Господу Богу њиховом, и уверили их у безакоње очева њихових, и да би их можда излечили од ^амржње њихове према Нефијцима, да би и они били наведени да се радују у Господу Богу своме, да постану пријатељи једни другима и да више не буде сукоба у целој земљи коју им даде Господ Бог њихов.

3. Ето, беху жељни да се спасење објави сваком створењу, јер не могаху ^аподнети да страда и једна људска ^бдуша. Да, и сама помисао да и једна душа подноси ^вбескрајно мучење изазиваше код њих стрепњу и дрхтање.

4. И тако Дух Господњи деловаше на њих, јер беху ^анајгрешнији међу грешницима. А Господ у неизмерној ^бмилости својој сматраше прикладним да их поштеди. Ипак, подношаху велики јад душе због безакоња својих, трпећи много и страхујући да ће заувек бити одбачени.

5. И догоди се да много дана мољаху оца свога да могу поћи у земљу Нефи.

6. А цар Мосија пође и упита Господа да допусти синовима његовим да иду међу Ламанце да проповедају реч.

7. И Господ рече Мосији: Нека пођу, јер многи ће поверовати речима њиховим и имаће вечни живот, а ја ћу синове твоје ^аизбавити из руку ламанских.

8. И догоди се да им Мосија допусти да пођу и учине како траже.

9. И они се ^аупутише у пустињу како би се попели да проповедају реч међу Ламанцима, а ја ћу ^бизвештај о њиховим поступцима дати после.

10. Ево, цар Мосија не имаше никога коме би царство поверио, јер не беше ни један од синова његових који би царство примио.

11. Стога, узе записе који беху урезани на ^амесинганим плочама, а и плоче Нефијеве, и све оно што он држаше и чуваше према заповестима Божјим, пошто преведе и нареди да се запишу записи који беху на ^бплочама златним што их пронађе народ Лимхијев, које му беху предате руком Лимхијевом;

12. А то учини због велике бриге свога народа, јер беху преко мере жељни да сазнају о том народу који беше уништен.

13. И ево, он их преведе помоћу она два ^акамена која беху причвршћена за два обруча од рама.

14. Ево, те ствари беху припремљене од почетка и предаваху се с поколења на поколење, ради тумачења језика;

15. И беху одржане и сачуване руком Господњом, да Он сваком створењу које буде поседовало ту земљу открије безакоња и одвратности свога народа;

16. И ко год има ове ствари назива се ^авиделац, како је то обичај од давнина.

17. Ево, пошто Мосија заврши превођење ових записа, гле, даде извештај о народу који беше ^ауништен, од времена када беху уништени уназад до градње ^бвелике куле, у време кад Господ ^впобрка језик људима и кад они беху расејани широм лица земаљског, да, чак од тог времена уназад, све до стварања Адама.

18. Ево, извештај овај учини да народ Мосијин поче силно туговати, да, испунише се они жалошћу. Ипак, то им даде велико знање због кога се радоваху.

19. А овај извештај биће записан после, јер гле, корисно је да сви људи сазнају о ономе што је записано у овом извештају.

20. И ево, као што вам рекох, да пошто цар Мосија то учини, узе ^амесингане плоче и све ствари које чуваше, те их повери Алми, који беше син Алмин. Да, све записе, а и све ^бтумаче и њему их повери и заповеди му да их држи и ^вчува, а и да води запис о том народу, предајући их с једног поколења на друго, онако како се предаваху од времена кад Лехи напусти Јерусалим.