Књига Мосијина

1. И ево, не беше више сукоба у свој ^аземљи Зарахемли, међу свим народом који припадаше цару Венијамину, тако да цар Венијамин имаше сталан мир сав остатак дана својих.

2. И догоди се да он имаше три сина и назва их именима, Мосија и Хелорум и Хеламан. И постара се да буду ^апоучени свом ^бјезику очева његових, да могу постати разумни људи и да могу знати за пророштва која беху изговорена устима очева њихових, која им беху предата руком Господњом.

3. И поучи их, такође, о записима који беху урезани на месинганим плочама, говорећи: Синови моји, ја бих да се сетите како бисмо да није ових ^аплоча које садрже записе ове и заповести ове, морали трпети у ^бнезнању, па и у ово садашње време, не познавајући тајне Божје.

4. Јер не би било могуће да отац наш, Лехи, упамти све ово да би томе поучио децу своју, без помоћи ових плоча. Беше он, наиме, поучен ^ајезику египатском, те зато могаше читати ове урезе и поучити томе децу своју, како би и они могли своју децу поучити и тако испунити заповести Божје, и то до дана данашњег.

5. Кажем вам, синови моји, да не беше овога што одржа и ^асачува рука Божја, да можемо ^бчитати и разумети ^втајне Његове и имати заповести Његове увек пред очима својим, тада би и очеви наши ишчезли у невери, а ми бисмо били попут браће наше, Ламанаца, који ништа не знају о томе, или чак не верују у то када их томе поучавају, због ^гпредања очева њихових која нису исправна.

6. О, синови моји, ја бих да се сетите како су изреке ове истините и да су и ови записи ^аистинити. А гле, такође и плоче Нефијеве, које садрже записе и изреке очева наших од времена када напустише Јерусалим па до сада, и оне су истините, а ми са сигурношћу можемо знати о њима јер их имамо пред очима својим.

7. А сада, синови моји, ја бих да се сетите да их марљиво ^аистражујете како бисте извукли корист из њих, и ја бих да ^бдржите заповести Божје да можете ^внапредовати у овој земљи по ^гобећању које Господ даде очевима нашим.

8. И још многим стварима поучаваше цар Венијамин синове своје, што није записано у овој књизи.

9. И догоди се да пошто цар Венијамин заврши поучавање синова својих, остари и виде да ускоро мора проћи путем свега земаљског. Стога, помисли како би било потребно да царство повери једном од синова својих.

10. Стога, нареди да пред њега доведу Мосију, а ово су речи које му он прозбори, говорећи: Сине мој, ја бих да издаш проглас по овој целој земљи, међу свим овим народом, то јест, ^анародом Зарахемлиним и народом Мосијиним који пребива у овој земљи, како би се могли скупити, јер ујутро ћу своме народу устима својим прогласити ово – да си ти ^бцар и владар овог народа, ког нам Господ Бог наш даде.

11. А уз то, даћу ^аиме овом народу, да се могу по њему разликовати међу свим народима које Господ Бог изведе из земље јерусалимске. А чиним то јер беху народ марљив у држању заповести Господњих.

12. И даћу им име које се никада избрисати неће, осим због ^апреступа.

13. Да, и осим тога, кажем ти да ако тај веома повлашћен народ Господњи падне у ^апреступ и постане опак и прељубнички народ, да ће их Господ предати, те ће постати ^бслаби попут браће своје, и Он их више неће ^вчувати својом неупоредивом и чудесном моћу као што досад чуваше очеве наше.

14. Јер кажем вам, да не испружи Он руку своју да сачува очеве наше морали би они пасти у руке Ламанаца и постати жртве мржње њихове.

15. И догоди се да пошто цар Венијамин заврши казивање сину своме, предаде му дужност у погледу свих послова у царству.

16. А уз то предаде му и дужност у погледу записа који беху урезани на ^амесинганим плочама, а такође и плоча Нефијевих и такође ^бмача Лавановог и ^вкугле или путоказа, која вођаше очеве наше кроз пустињу, који беше припремљен руком Господњом, како би могли бити вођени, свако према пажњи и марљивости које Му указиваху.

17. Стога, док беху неверни не успеваху нити напредоваху на путовању своме, него беху ^авраћани назад и навукоше незадовољство Божје на себе, и зато беху ударени глађу и тешким невољама, како би били подстакнути да се сете дужности своје.

18. И ево, догоди се да пође Мосија и учини како му отац његов заповеди и прогласи свом народу који беше у земљи Зарахемли како би се могли скупити да се попну до храма да чују речи које ће им отац његов говорити.