Света писма
Мормон 8


Поглавље 8.

Ламанци прогањају и уништавају Нефијце – Мормонова књига ће се појавити моћу Божјом – Проглашава се јао онима који распирују гнев и борбу против Господњег дела – Нефијски запис ће се појавити у дан опакости, изопачености и отпадништва. Око 400–421 год. после Христа.

1. Гле, ја, аМорони, завршавам бзапис оца свога, Мормона. Гле, имам само нешто мало да запишем, оно што ми заповеди отац мој.

2. И ево, догоди се да после авелике и страшне битке код Куморе, гле, Нефијце који беху побегли у земљу према југу, гоњаху бЛаманци, све док сви не беху уништени.

3. А убише и оца мога, а ја остадох асам да запишем жалосну причу о уништењу свога народа. Али гле, њих нема, а ја извршавам заповест оца свога. И не знам хоће ли и мене убити.

4. Стога ћу написати и сакрити у земљу ове записе, и није важно куда ћу ићи.

5. Гле, отац мој изради аовај запис, и записа сврху његову. И гле, ја бих је такође записао кад бих имао места на бплочама, али немам, и немам руде, јер сам сâм. Отац мој је убијен у бици, и сва родбина моја, и немам пријатеља нити куда да идем, и не знам колико ће Господ дозволити да живим.

6. Гле, прође ачетири стотине година од доласка нашег Господа и Спаситеља.

7. И гле, Ламанци прогањаху мој народ, Нефијце, од града до града и од места до места, све док их не беше више, и апад њихов беше велик. Да, велико је и чудесно уништење мога народа, Нефијаца.

8. А гле, рука Господња то учини. И гле, Ламанци такође аратују једни са другима, и цело лице ове земље је један непрекидан круг убиства и крвопролића. И нико не зна крај рата.

9. И ево, гле, не говорим више о њима, јер осим Ламанаца и аразбојника не постоји нико више на лицу земље.

10. И нема никога ко познаје истинског Бога, осим аученика Исусових, који осташе у земљи све док опакост народа не беше толика да им Господ не дозволи да бостану са народом. И ниједан човек не зна јесу ли они на лицу земље.

11. Али гле, аотац мој и ја их видесмо и они нам служаху.

12. И онај који прими овај запис и не осуди га због несавршености које су у њему, тај ће сазнати и авеће од тога. Гле, ја сам Морони, и да је могуће све бих вам обзнанио.

13. Гле, завршавам казивање о овом народу. Син сам Мормонов, а отац мој је апотомак Нефијев.

14. И ја сам онај који за Господа аскрива овај запис. Плоче његове нису од вредности, због заповести Господње. Јер Он заиста рече да их нико неће имати бради стицања добитка, али запис његов је од велике вредности, а оног који га изнесе на светло дана Господ ће благословити.

15. Јер нико нема моћ да га изнесе на светло дана осим ако му није од Бога дато. Јер Бог хоће да то буде учињено једино са аоком упртим на славу Његову, или добробит древног и дуго расутог заветног народа Господњег.

16. А благословен је аонај који то изнесе на видело, јер то ће из таме бизаћи на светло, по речи Господњој. Да, изнеће се из земље и засјаће из таме и дати на знање људима, а то ће бити учињено моћу Божјом.

17. А буде ли агрешака, биће то грешке човечје. Али гле, ми за грешке не знамо; ипак Бог зна све. Стога, нека се чува онај који босуђује то да не буде у опасности од огња пакленог.

18. А онај који каже: Покажи ми, или ћеш бити ударен – нека се чува да не заповеда оно што Господ забрањује.

19. Јер гле, онај који напречац асуди, биће му напречац суђено, заузврат, јер ће му плата бити по делима његовим. Стога, онај који удари, биће ударен од Господа, заузврат.

20. Гле шта Свето писмо каже – нека човек не удара, нити суди, јер суд је мој, каже Господ, а и освета је моја, и ја ћу узвратити.

21. А онај који распирује гнев и борбе против дела Господњег, и против заветног народа Господњег који је дом Израелов, и каже: Уништићемо дело Господње, и Господ се неће сетити завета који учини са домом Израеловим – тај је у опасности да буде посечен и у огањ бачен;

22. Јер ће се вечне анамере Господње наставити, све док се не испуне сва обећања Његова.

23. Истражујте пророштва аИсаијина. Гле, ја их не могу записати. Да, гле, кажем вам да ће они свеци који помреше пре мене, који поседоваху ову земљу, бвапити, да, и то из праха ће вапити Господу. И тако жив био Господ, сетиће се Он завета који учини са њима.

24. И зна Он за амолитве њихове, да беху оне у корист браће њихове. И познаје Он веру њихову, јер у име Његово могаху бгоре уклањати и у име Његово могаху учинити да се земља тресе, и моћу речи Његове учинише да се втамнице на земљу сруше. Да, чак ни пећи ужарене не могаху им наудити, ни звери дивље ни змије отровнице, због моћи речи Његове.

25. И гле, амолитве њихове беху такође у корист онога коме ће Господ дозволити да ово обелодани.

26. И нико не треба да каже да то неће доћи, јер свакако хоће, јер Господ то рече. Јер аиз земље ће изаћи руком Господњом, и нико то не може спречити. А десиће се то у дан када се буде говорило да су бчуда укинута, и доћи ће као кад неко виз мртвих говори.

27. И доћи ће то у дан кад акрв светаца завапи Господу због бтајних савеза и дела таме.

28. Да, доћи ће то у дан када се моћ Божја буде порицала, а ацркве постану укаљане и уздигну се у охолости срца својих. Да, и то у дан кад црквене вође и учитељи узрасту у охолости срца својих, и то до зависти према онима који припадају црквама њиховим.

29. Да, доћи ће то у дан када асе буде чуло о пожарима, и олујама, и бпушењу дима у туђим земљама;

30. И чуће се такође о аратовима, и гласинама о ратовима, и земљотресима на местима различитим.

31. Да, доћи ће то у дан кад буде великих прљавштина на лицу земаљском. Биће убистава, и пљачкања, и лажи, и превара, и курварстава, и свакојаких одвратности, кад буде много оних који ће говорити: Учини ово, или оно, и није аважно, јер Господ ће бподупрети такве у последњи дан. Али јао таквима, јер су у вжучи горчине и оковима безакоња.

32. Да, доћи ће то у дан када буду подизане цркве које ће говорити: Дођите к мени, и за новац ваш биће вам опроштени греси ваши.

33. О, опаки и покварени и тврдоглави народе, зашто саградисте себи цркве да бисте адобитак стицали? Зашто бпреиначисте свету реч Божју да бисте впроклетство навукли на душе своје? Гле, гледајте на откривења Божја, јер гле, долази време у тај дан када се све ово мора испунити.

34. Гле, Господ ми показа нешто велико и чудесно о ономе што убрзо мора доћи, у тај дан када ће ово изаћи међу вас.

35. Гле, говорим вам као да сте присутни, а ипак нисте. Али гле, Исус Христ ми вас показа, и ја познајем ваша дела.

36. И знам да аходате у охолости срца својих, и нема никога осим само неколико који се не буздигоше у охолости срца својих, до одевања у ввеома отмену одећу, до зависти, и препирки, и злобе, и прогона, и свакојаких безакоња. А цркве ваше, да, и то све, искварише се због охолости срца ваших.

37. Јер гле, више љубите ановац и иметак свој и своју отмену одећу и украшавање цркава својих, него што љубите сиромашне и убоге, болесне и ожалошћене.

38. О, ви укаљани, ви лицемери, ви учитељи, који се продајете за оно што ће иструлити, зашто упрљасте свету цркву Божју? Зашто се астидите да преузмете на себе име Христово? Зашто не мислите да је већа вредност бескрајне среће од ббеде која никад не умире – због вхвале света?

39. Зашто се украшавате оним што живота нема, а уз то допуштате да гладни, и убоги, и голи, и болесни и ожалошћени пролазе крај вас, а ви их не примећујете?

40. Да, зашто градите атајне одвратности своје да бисте добитак стицали, и чините да удовице тугују пред Господом, и да сирочад такође тугује пред Господом, а и да крв очева њихових и мужева њихових вапи Господу из земље, за освету на главе ваше?

41. Гле, мач освете виси над вама, и ускоро долази време да Он на вама аосвети крв светаца, јер неће више да допушта вапаје њихове.