1. И ево, догоди се да осамдесет и шесте године Нефијци и даље осташе у опакости, да, у великој опакости, док ^аЛаманци гледаху да строго држе заповести Божје, по закону Мојсијевом.

2. И догоди се да те године беше неки Самуило, Ламанац, који дође у земљу Зарахемлу, и поче да проповеда народу. И догоди се да много дана проповедаше народу покајање, а они га истераше, и он се замало врати у своју сопствену земљу.

3. Али гле, дође му глас Господњи да се поново врати и прориче народу све што му у ^асрце дође.

4. И догоди се да они не дозволише да уђе у град. Стога оде и попе се на зид и испружи руке своје и повика јаким гласом, и прорицаше народу све што му Господ у срце стави.

5. И он им рече: Гле, ја, Самуило, Ламанац, говорим речи Господње које ми Он у срце стави. И гле, Он у срце моје стави да кажем овом народу да ^амач правде виси над овим народом, и четири стотине година неће проћи а да мач правде не падне на овај народ.

6. Да, тешко ^ауништење очекује овај народ, и оно сигурно долази на овај народ и ништа не може да спасе овај народ осим покајања и вере у Господа Исуса Христа, који ће сигурно доћи на свет и много патити и бити погубљен за свој народ.

7. И гле, ^аанђео Господњи ми то објави и ^брадосне вести донесе души мојој. И гле, бејах послат да и вама то објавим, да бисте имали радосне вести. Али гле, не хтедосте да ме примите.

8. Стога, овако говори Господ: Због тврдође срца народа нефијског, уколико се не покају, узећу од њих реч своју, и ^аповући ћу Духа свога од њих, и нећу их трпети више, а срца браће њихове окренућу против њих.

9. И ^ачетири стотине година неће проћи пре него што учиним да буду ударени. Да, и походићу их мачем и глађу и помором.

10. Да, походићу их у жестокој срџби својој, и биће оних од ^ачетвртог поколења, од непријатеља ваших, који ће доживети да виде ваше потпуно уништење, а то ће засигурно доћи уколико се не покајете, говори Господ. И они из четвртог поколења походиће ваше уништење.

11. Али, покајете ли се и ^авратите Господу Богу своме, одвратићу срџбу своју, говори Господ. Да, овако говори Господ – Благословени су они који се покају и мени окрену, али јао ономе који се не покаје.

12. Да, ^ајао овом великом граду Зарахемли, јер гле, поштеђен је због оних који су праведни. Да, јао овом великом граду, јер опажам, говори Господ, да их је много, да, и то већина овог великог града, који ће отврднути срца своја против мене, говори Господ.

13. Али, благословени су они који се покају, јер њих ћу поштедети. Али гле, да није праведних у овом великом граду, гле, учинио бих да ^аогањ сиђе са неба и уништи га.

14. Али гле, праведника ради поштеђен је. Али гле, долази време, говори Господ, када ћете истерати праведнике између себе. Тада ћете бити зрели за уништење. Да, јао овом великом граду због опакости и одвратности које су у њему.

15. Да, и јао граду Гедеону, због опакости и одвратности које су у њему.

16. Да, и јао свим градовима који су у земљи унаоколо, које поседују Нефијци, због опакости и одвратности које су у њима.

17. И гле, ^апроклетство ће пасти на земљу, говори Господ над војскама, због дела народа који је у земљи, да због опакости њихове и одвратности њихових.

18. И догодиће се, говори Господ над војскама, да, велик и истинит Бог наш, да ко год у земљу ^асакрије благо своје, више га неће поново наћи због великог проклетства на тој земљи, осим ако није праведан човек и не скрива га за Господа.

19. Јер хоћу, говори Господ, да благо своје скривају за мене. И проклети да су они који не скривају благо своје за мене, јер нико не скрива благо своје за мене сем праведника. А онај који не скрива благо своје за мене проклет је, а и то благо, и нико га неће откупити због проклетства на тој земљи.

20. И доћи ће дан да ће скривати благо своје, јер ослонише срца своја на богатство. И пошто ослонише срца своја на богатство, и сакриваће благо своје кад буду бежали пред непријатељима својим, будући да га неће сакрити за мене, проклети да су они, а и благо њихово. И у онај дан биће ударени, говори Господ.

21. Гле ви, народе овог великог града, и ^апослушајте речи моје, да, послушајте речи које говори Господ, јер гле, Он каже да сте проклети због богатства свога, а и богатства ваша су проклета јер на њих ослонисте срца своја, и не послушасте речи онога који вам их даде.

22. Не сећате се Господа Бога свога у погледу на оно чиме вас Он благослови, али се увек сећате ^абогатства свога, не зато да се захвалите Господу Богу своме за њега. Да, срца ваша не теже Господу, већ се надимају због велике ^бохолости, до хвалисања, и великог надимања, ^взависти, препирки, злобе, прогона и убистава и свакојаких безакоња.

23. Из тог разлога Господ нареди да проклетство дође на земљу, а и на богатство ваше, и то због безакоња ваших.

24. Да, јао овом народу због овог времена које дође, што ^аодбацујете пророке и ругате им се и камење бацате на њих и убијате их и свакојако им безакоње чините, као и они у старо у време.

25. И сад кад говорите, кажете: Да дани наши беху у дане наших древних ^аочева, не бисмо убијали пророке, не бисмо их каменовали и прогањали.

26. Гле, гори сте од њих, јер тако жив био Господ, дође ли ^апророк међу вас и објави вам реч Господњу, која сведочи о гресима и безакоњима вашим, ^бсрдите се на њега и избацујете га и тражите свакојаке начине да га уништите. Да, кажете да је лажан ^впророк, и да је грешник и од ђавола, јер ^гсведочи да су дела ваша зла.

27. Али гле, дође ли човек међу вас и каже: Чините ово, и нема безакоња у томе, чините то и нећете страдати. Да, рећи ће: Следите охолост срца својих, да, следите охолост очију својих, и чините све што вам срце пожели – и дође ли такав међу вас и каже то, примићете га и рећи да је ^апророк.

28. Да, уздигнућете га и дати му од иметка свога. Даћете му од злата свога и од сребра свога и оденути га одећом скупоценом. И зато што вам говори ^аласкаве речи и каже да је све добро, нећете тада наћи мане на њему.

29. О, ви опако и покварено поколење, ви окорели и тврдоглави народе, колико мислите да ће вас Господ трпети? Да, колико дуго ћете допуштати да вас воде ^абезумне и ^бслепе вође? Да, колико дуго ћете бирати ^втаму уместо ^гсветла?

30. Да, гле, срџба Господња се већ распали против вас. Гле, Он прокле земљу због безакоња вашег.

31. И гле, долази време да Он прокуне богатство ваше, да постане ^аклизаво, да га не можете задржати и да га у дане сиромаштва свога не можете сачувати.

32. И у дане сиромаштва свога завапићете Господу, а узалуд ћете вапити, јер се пустош ваша већ обори на вас, а уништење ваше је осигурано. И тада, у тај дан, плакаћете и јаукати, говори Господ над војскама. И тада ћете јадиковати и рећи:

33. О, ^ада се покајах и не убијах пророке и не ^бкаменовах их и не истеривах их. Да, у тај дан рећи ћете: О, да се сетисмо Господа Бога свога у дан кад нам даде богатство наше, не би оно тада постало клизаво да га изгубимо, јер гле, богатство наше оде од нас.

34. Гле, одложисмо овде оруђе, а сутрадан га нема. И гле, мачеви наши нам се одузеше у дан кад их за битку тражисмо.

35. Да, сакрисмо благо своје, а оно нам исклизну због проклетства на земљи.

36. О, да се покајасмо у дан кад реч Господња дође до нас, јер гле, земља је проклета, и све постаје клизаво, да га не можемо задржати.

37. Гле, окружени смо злим духовима, да, опасани смо анђелима оног који тражи да уништи душе наше. Гле, безакоња наша су велика. О, Господе, зар не можеш да одвратиш од нас срџбу своју? И то ће бити говор ваш у те дане.

38. Али гле, минуше ^адани провере ваше. ^бОдгађасте дан спасења свога док не постаде заувек прекасно, и уништење ваше не постаде сигурно. Да, јер у све дане живота свога тражисте оно што не могосте добити. И ^всрећу тражисте чинећи безакоње што је супротно природи оне праведности која је у великом и Вечном Главару нашем.

39. О, народе ове земље, кад бисте хтели да чујете речи моје! А ја се молим да се срџба Господња одврати од вас, и да се покајете и спасете.