1. И ево, ја, Морони, настављам да завршавам свој запис о уништењу народа о ком пишем.

2. Јер гле, одбацише они све речи Етерове, јер он им заиста говораше о свему, од почетка човека, и да, пошто се воде беху ^аповукле са лица ове земље, постаде она земља изабрана међу свим другим земљама, изабрана земља Господња. Стога Господ жели да му ^бслуже сви људи који пребивају на лицу њеном;

3. И да је она место ^аНовог Јерусалима, који ће ^бсићи са неба, и свето светилиште Господње.

4. Гле, Етер виде дане Христове, и он говораше о ^аНовом Јерусалиму у овој земљи.

5. И говораше такође о дому Израеловом, и ^аЈерусалиму одакле ће ^бЛехи доћи – да ће пошто буде уништен бити поново саграђен, ^всвети град за Господа. Стога он не могаше бити Нови Јерусалим, јер он беше у древно доба, већ мораће поново бити саграђен и постати свети град Господњи, и биће саграђен за дом Израелов –

6. И да ће ^аНови Јерусалим бити саграђен у овој земљи, за остатак потомства ^бЈосифовог, за које беше ^вузор.

7. Јер како Јосиф доведе оца свога доле у земљу ^аегипатску, тако он тамо умре. Стога Господ изведе остатак потомства Јосифовог из земље јерусалимске, како би био милостив потомству Јосифовом да не ^бстрадају, као што беше милостив оцу Јосифовом да не страда.

8. Дакле, остатак дома Јосифовог биће подигнут у овој ^аземљи, и она ће бити земља баштине њихове. И они ће саградити свети град за Господа, попут древног Јерусалима, и ^бнеће више бити измешани, док не дође крај када ће земља проћи.

9. И биће ^аново небо и нова земља, и биће попут старих осим што старо прође и све постаде ново.

10. А тада долази Нови Јерусалим. И благословени су они који пребивају у њему, јер то су они чија одећа је ^аизбељена крвљу Јагњетовом. И то су они који се убрајају међу остатак потомства Јосифовог, које беше од дома Израеловог.

11. А тада долази и древни Јерусалим, и његови становници су благословени, јер су опрани крвљу Јагњетовом, а то су они који беху расејани и ^асабрани са четири краја земаљска, и из земаља ^бсеверних, и судеоници су у испуњавању завета који Бог учини са оцем њиховим, ^вАврамом.

12. А кад то дође, испуниће се Свето писмо које каже да има оних који беху ^апрви који ће бити последњи, и има оних који беху последњи, који ће бити први.

13. И бејах спреман да још пишем, али ми је забрањено. Ипак, пророштва Етерова беху велика и чудесна. Ипак, они га не држаху низашта и отераше га. А он се скриваше у шупљини стене дању, а ноћу излажаше посматрајући оно што ће се десити народу.

14. И док пребиваше у шупљини стене чињаше остатак овог записа, ноћу посматрајући уништења која се дешаваху народу.

15. И догоди се да оне исте године које беше истеран из народа, започе велик рат међу народом, јер беше много оних који се подигоше, који беху снажни људи, и покушаваху да униште Коријантумра својим тајним замислима опакости о којима беше говора.

16. И ево, сам Коријантумр проучивши све вештине ратне и сва лукавства овог света, поведе, стога, битку против оних који покушаваху да га униште.

17. Али он се не покаја, нити његови наочити синови ни кћери, нити наочити синови и кћери Кохорове, ни наочити синови и кћери Корихорове. И укратко, не беше никога од наочитих синова и кћери на целом лицу земаљском који се покајаше за грехе своје.

18. Догоди се, дакле, да прве године у којој Етер пребиваше у шупљини стене, беше много људи који беху погубљени мачем оних ^атајних савеза, борећи се против Коријантумра како би добили царство.

19. И догоди се да се синови Коријантумрови много бораху, и много искрварише.

20. А друге године дође реч Господња Етеру, да пође и прориче ^аКоријантумру, да ће му Господ покаје ли се он и сво домаћинство његово, дати царство његово и поштедети народ –

21. Иначе ће бити уништени, и сво домаћинство његово, осим њега самог. А он ће живети само толико да види испуњење пророштава која говоре о ^адругом народу који ће добити ту земљу за баштину своју. И они ће покопати Коријантумра, и свака душа биће уништена, осим ^бКоријантумра.

22. И догоди се да се Коријантумр не покаја, ни домаћинство његово, ни народ, и ратови не престаше. И они покушаваху да убију Етера, али он побеже пред њима и поново се сакри у шупљину стене.

23. И догоди се да се подиже Шаред, и он такође поведе битку против Коријантумра и порази га, толико да га треће године одведе у сужањство.

24. А синови Коријантумрови четврте године поразише Шареда, и поново задобише царство за оца свога.

25. Ево, започе рат по свом лицу земље, сваки човек се са дружином својом бораше за оно што жељаше.

26. И беше разбојника, и укратко, свакојаке опакости по свом лицу земље.

27. И догоди се да Коријантумр беше силно срдит на Шареда, и он са војскама својим пође у битку против њега. И они се сукобише у великој срџби, а сукобише се у долини Гилгал. И битка поста силно жестока.

28. И догоди се да се Шаред током три дана бораше против њега. И догоди се да га Коријантумр порази, и тераше га све док не дође до равница Хешлона.

29. И догоди се да Шаред у тим равницама поново поведе битку против њега, и гле, порази Коријантумра, и поново га потисну назад до долине Гилгал.

30. А Коријантумр поново поведе битку са Шаредом у долини Гилгал, у којој порази Шареда и погуби га.

31. А Шаред рани Коријантумра у бедро његово, тако да не иђаше поново у битку током две године, за време којих сав народ на лицу земље проливаше крв, и не беше никога да их заузда.