1. И догоди се да дани Етерови беху у дане Коријантумра, а ^аКоријантумр беше цар над целом земљом.

2. А ^аЕтер беше пророк Господњи. Стога Етер изађе у дане Коријантумрове и поче прорицати народу, јер се не могаше ^буздржати због Духа Господњег који беше у њему.

3. ^аВапљаше, наиме, од јутра па све до заласка сунца, подстичући народ да поверује у Бога на покајање да не би били ^буништени, говорећи им да се ^ввером све испуњава –

4. Стога, ко год поверује у Бога са сигурношћу се може ^анадати бољем свету, да, и то месту здесна Богу, а та нада долази по вери, и ^бсидро је људским душама које ће их учинити непоколебљивим и постојаним, увек обилујући ^вдобрим делима, и одвешће их да ^гславе Бога.

5. И догоди се да Етер прорицаше народу о великим и чудесним делима у која они не повероваше јер их не видеше.

6. И ево, ја, Морони, рекао бих нешто о томе. Ја бих да покажем свету да је ^авера нешто чему се ^бнадамо а ^вне видимо. Стога, не оспоравајте зато што не видите, јер нећете примити сведочанство док се не ^гискуша вера ваша.

7. Јер по вери се Христ указа очевима нашим, пошто беше устао из мртвих, а не указа им се све док не имаху веру у Њега. Стога, свакако мора бити да неки беху имали веру у Њега, јер се Он не показа свету.

8. Али због вере људске показа се Он свету и прослави име Очево, и припреми пут како би и други могли бити судеоници у дару небеском, да би се и они могли надати ономе што не видеше.

9. Стога и ви можете имати наду и бити судеоници у дару, само ако веру имате.

10. Гле, по вери они из давнина беху ^апозивани по светом реду Божјем.

11. Стога, по вери беше дат закон Мојсијев. Али даром Сина свога припреми Бог још ^абољи пут, а он се вером испуни.

12. Јер нема ли ^авере међу децом човечјом Бог не може учинити ^бчудо међу њима. Стога им се не показа пре вере њихове.

13. Гле, беше то вера Алмина и Амулекова што учини да се ^атамница сруши на земљу.

14. Гле, вера Нефијева и Лехијева беше та која изврши ^апромену на Ламанцима, да се крсте огњем и ^бСветим Духом.

15. Гле, вера ^аАмонова и браће његове беша та која ^боствари тако велико чудо међу Ламанцима.

16. Да, и сви они који ^ачуда оствариваху остварише их ^бвером, како они који беху пре Христа тако и они који беху после.

17. И по вери тројица ученика добише обећање да ^анеће смрт искусити, а обећање не добише пре вере своје.

18. И нити ико икад чуда оствари пре вере своје. Они, дакле, најпре повероваше у Сина Божјег.

19. А беше много оних чија вера беше силно јака, и ^апре него што Христ дође, који не могаху бити задржани под ^бвелом, већ заиста видеше очима својим оно што беху видели оком вере, и беху радосни.

20. И гле, у овом запису видесмо да један од њих беше брат Јаредов, јер толико велика беше вера његова у Бога, да кад Бог испружи ^апрст свој не могаше га сакрити од погледа брата Јаредовог, због речи Његове коју му рече, а ту реч беше добио по вери.

21. И пошто брат Јаредов беше угледао прст Господњи, због ^аобећања које брат Јаредов беше добио по вери, не могаше Господ ништа задржати од погледа његовог, стога му показа све, јер не могаше више бити задржан изван ^бвела.

22. И вера беше оно по чему очеви моји добише ^аобећање да ће ово доћи браћи њиховој преко нејевреја. Стога ми Господ заповеди, да, и то Исус Христ.

23. А ја му рекох: Господе, нејевреји ће се ругати томе због ^анесавршености наше у писању, јер Господ нас вером учини моћнима у речи, али нас не учини ^бмоћнима у писању. Ти, наиме, учини да сав овај народ много говори, због Светог Духа ког им даде;

24. И учини да можемо писати само мало, због неумешности руку наших. Гле, не учини нас моћнима у ^аписању попут брата Јаредовог, јер учини да оно што он записа буде моћно попут Тебе, да осваја човека који то чита.

25. Такође, Ти учини речи наше толико моћнима и великима, да их записати не можемо. Стога, кад пишемо видимо слабост своју, а спотичемо се због поретка речи својих. И ја се плашим да ће се нејевреји ^аругати речима нашим.

26. А кад то рекох, Господ ми се обрати, говорећи: Безумни се ^аругају, али ће жалити, а благодат моја довољна је кроткима тако да они неће искористити слабост вашу;

27. И дођу ли људи мени показаћу им ^аслабост њихову. Слабост људима ^бдајем да би могли бити понизни, а ^вблагодат моја довољна је за све људе који се преда мном ^гпонизе. Јер ако се понизе преда мном, и имају веру у мене, тада ћу учинити да им оно што је ^дслабо постане јако.

28. Гле, показаћу нејеврејима слабост њихову, и показаћу им да ^авера, нада, и милосрђе доводе до мене – извора сваке праведности.

29. И ја, Морони, чувши те речи, утеших се и рекох: О, Господе, нека буде Твоја праведна воља, јер знам да деци човечјој чиниш по вери њиховој;

30. Јер брат Јаредов рече гори Зерин: ^аУклони се! – и она се уклони. А да вере не имаше не би се она уклонила. Ти, дакле, делујеш пошто људи имају веру.

31. Тако се, наиме, објави и ученицима својим. Јер пошто ^аверу имаху и говораху у име Твоје, Ти им се показа у моћи великој.

32. И сећам се такође како рече да припреми место за човека, да, и то међу ^астановима Оца Твога, због чега човек може имати изврснију ^бнаду. Стога се човек мора надати, иначе не може примити баштину у месту које Ти припреми.

33. И опет, сећам се да рече да ^аљубиш свет, толико да живот свој полажеш за свет, да би га поново узео да припремиш место за децу човечју.

34. И ево, знам да је та ^аљубав, коју имаш за децу човечју, милосрђе. Стога, не буду ли људи имали милосрђа не могу баштинити то место које Ти припреми у становима Оца свога.

35. Стога, знам због онога што рече да ћеш нејевреје, не буду ли имали милосрђа због слабости наше, проверити и одузети ^аталант њихов, да, и то онај који примише, и дати онима који буду имали обилније.

36. И догоди се да се помолих Господу да удели нејеврејима ^аблагодат, како би имали милосрђа.

37. И догоди се да ми Господ рече: Теби није важно ако они немају милосрђа, ти си веран. Стога ће одећа твоја бити ^ачиста. И зато што виде ^бслабост своју бићеш ојачан, и то да седнеш на место које припремих у становима Оца свога.

38. И ево, ја, Морони, желим збогом нејеврејима, да, а и браћи својој коју љубим, док се не сретнемо пред ^асудијском столицом Христовом где ће сви људи сазнати да моја ^бодећа није умрљана крвљу вашом.

39. И тада ћете сазнати да ^авидех Исуса, и да Он говораше са мном ^блицем у лице, и да ми у јасној понизности, као што један човек разговара са другим, мојим сопственим језиком, говораше о томе.

40. А ја записах само мало, због слабости своје у писању.

41. И ево, препоручио бих вам да ^атражите тог Исуса о ком пророци и апостоли писаху, како би благодат Бога Оца, а и Господа Исуса Христа, и Светог Духа, који ^бсведочи о њима, могла бити и остати у вама заувек. Амен.