Света писма
2. Нефи 9


Поглавље 9.

Јаков објашњава да ће се Јевреји сабрати у свим својим обећаним земљама – Помирење откупљује човека од пада – Тела мртвих ће изаћи из гроба, а њихови духови из пакла и из раја. Биће им су суђено – Помирење спашава од смрти, пакла, ђавола и бескрајног мучења – Праведни ће бити спашени у царству Божјем – Објављују се казне за грех – Светац Израелов је чувар врата. Око 559–545 год. пре Христа.

1. И ево, љубљена браћо моја, прочитах вам ово да знате о азаветима Господњим које Он учини са свим домом Израеловим –

2. Који говораше Јеврејима, устима својих светих пророка и то од почетка па надаље, од поколења до поколења, док не дође време да се аобнове у правој цркви и стаду Божјем, када ће бити бсабрани кући у вземље баштине своје, и успостављени у свим обећаним земљама својим.

3. Гле, љубљена браћо моја, говорим вам ово да се можете радовати и ауздигнути главе своје заувек због благослова које ће Господ Бог подарити деци вашој.

4. Јер знам да истраживасте много, многи од вас да сазнате о ономе што ће доћи. Знам, стога, да вам је познато како се тело наше мора истрошити и умрети. Ипак, у ателима својим ћемо Бога видети.

5. Да, знам да вам је познато како ће се Он показати у телу онима при Јерусалиму, одакле ми дођосмо. Јер неопходно је да то буде међу њима пошто је потребно да велик аСтворитељ допусти себи да постане подложан човеку у телу и умре за бсве људе, да би сви људи могли постати подложни Њему.

6. Јер као што смрт дође на све људе, да се испуни милостив аплан великог Створитеља, мора свакако постојати и моћ бваскрсења, а васкрсење свакако мора доћи на човека због впада, а пад дође због преступа. И пошто човек паде, беше он гискључен из присуства Господњег.

7. Стога, свакако мора постојати абесконачно бпомирење – када бесконачног помирења не би било ова распадљивост не би могла обући нераспадљивост. Стога, впрви суд који дође на човека свакако мора гзадржати бескрајну трајност. И ако је тако, ово тело морало би бити положено да иструне и распадне се мајци својој земљи, да више не устане.

8. О, амудрости Божје, Његове бмилости и вблагодати! Јер гле, ако гтело не би више устало, наши духови би морали постати подложни оном анђелу који дотпаде из присуства Вечног Бога, и постаде ђђаво, да више не устане.

9. И духови би наши постали попут њега, а ми бисмо постали ђаволи, аанђели ђаволови, и били бискључени из присуства Бога нашег, и остали са оцем влажи, у беди, попут њега самог. Да, са оним бићем које гобману наше прве родитеље, који се дпретвара да је ђанђео светлости, и подстиче децу човечју на етајне савезе убистава и сваковрсних тајних дела таме.

10. О, како је велика доброта Бога нашег, који нам припрема пут за наше бекство из канџи овог страшног чудовишта, да, тог чудовишта асмрти и бпакла кога називам смрћу тела, а такође и смрћу духа.

11. А због начина аизбављења Бога нашег, Свеца Израеловог, ова бсмрт, о којој говорах, која је временска, предаће мртве своје. Та смрт је гроб.

12. И та асмрт о којој говорах, која је духовна смрт, предаће мртве своје. Та духовна смрт је бпакао. Стога, смрт и пакао морају предати мртве своје, и пакао мора предати поробљене духове своје, и гроб мора предати поробљена тела своја, и тела и вдухови људи биће гобновљени једно са другим, и то моћу васкрсења Свеца Израеловог.

13. О како је велик аплан Бога нашег! Јер с друге стране, брај Божји мора предати духове праведника, и гроб предати тело праведника. И дух и тело опет се узајамно вобнављају и сви људи постају нераспадљиви и гбесмртни, и живе су душе, имајући дсавршено ђзнање попут нас у телу, осим што ће наше знање бити савршено.

14. Стога ћемо имати савршено азнање о свој бкривици својој, и нечистоћи својој, и вголотињи својој. А праведници ће имати савршено знање о ужитку своме, и гправедности својој, и биће додевени ђчистоћом, да, и то еодећом праведности.

15. И догодиће се да када сви људи пређу из те прве смрти у живот, зато што посташе бесмртни, морају се појавити пред асудијском столицом Свеца Израеловог, а тада долази бсуд, и тада им се мора судити по светом расуђивању Божјем.

16. И засигурно, тако жив био Господ, јер Господ Бог то рече, и то је вечна ареч Његова, која не може бпроћи, да они који су праведни, остаће праведни, а они који су впрљави остаће гпрљави. Стога, они који су прљави јесу дђаво и анђели његови и они ће отићи у ђвечни огањ, за њих припремљен. А њихово мучење је као ејезеро огњено и сумпорно, чији се пламен уздиже у веке векова и краја нема.

17. О, величине и аправедности Бога нашег! Јер извршава Он све речи своје, а изађоше оне из уста Његових, и закон се Његов мора испунити.

18. Али, гле, праведници, асвеци Свеца Израеловог, они који вероваху у Свеца Израеловог, они који поднеше бкрстове света, и презреше срам од њега, вбаштиниће гцарство Божје које им беше припремљено дод постанка света, и радост ће њихова бити потпуна, ђзаувек.

19. О, величине милости Бога нашег, Свеца Израеловог! Јер аизбавља Он свеце своје од тог бстрашног чудовишта ђавола, и смрти, и впакла, и тог језера огњеног и сумпорног, које је мучење бескрајно.

20. О, колике ли асветости Бога нашег! Јер бпознаје Он све, и нема ничега што Он не зна.

21. И Он долази на свет да аспаси све људе послушају ли глас Његов. Јер гле, Он подноси боли свих људи, да, бболи свих живих створења, и мушкараца и жена, и деце, који припадају породици вАдамовој.

22. И то подноси да би се васкрсење могло пренети на све људе, да би сви могли стати пред Њега у велики и судњи дан.

23. И заповеда Он свим људима да се морају апокајати, и бити бкрштени у име Његово, имајући савршену веру у Свеца Израеловог, иначе не могу бити спашени у царству Божјем.

24. А не буду ли се покајали и поверовали у аиме Његово, и крстили у име Његово, и бистрајали до краја, морају бити впроклети. Јер Господ Бог, Светац Израелов, то рече.

25. Стога, даде Он азакон. А где закон бније дат нема казне. А где нема казне нема ни осуде. А где нема осуде милост Свеца Израеловог због помирења полаже право на њих, јер се избављају моћу Његовом.

26. Јер апомирење удовољава захтевима бправде Његове над свима онима којима вније дат гзакон, те се они избављају од тог страшног чудовишта, смрти и пакла, и ђавола, и језера огњеног и сумпорног, које је мучење бескрајно и обнављају се оном Богу који им ддах удели, који је Светац Израелов.

27. Али јао ономе коме је азакон дат, да, ономе који има све заповести Божје, попут нас, а који их преступи, и улудо траћи дане провере своје, јер страшно је стање његово.

28. О, подмукле ли азамисли Злога! О бташтине и слабости и лудости људске! Када су вучени мисле да су гмудри и не слушају дсавет Божји, јер га одбацише, мислећи да сами од себе знају. Стога, мудрост је њихова лудост и ништа им не користи. И они ће страдати.

29. Али бити учен добро је ако аслушају бсавете Божје.

30. Али јао абогатима који су богати у погледу на оно што је световно. Јер због тога што су богати презиру бсиромахе и прогоне кротке и срца су им у благу њиховом. Стога је благо њихово бог њихов. И гле, и благо ће њихово страдати са њима.

31. И јао глувима који неће да ачују, јер ће страдати.

32. Јао слепима који неће да виде, јер ће и они страдати.

33. Јао онима срца необрезаног, јер ће их знање о безакоњима њиховим ударити у последњи дан.

34. Јао алажљивцу, јер ће у бпакао сурван бити.

35. Јао убици који промишљено аубија, јер ће бумрети.

36. Јао онима који акурварство чине, јер ће у пакао сурвани бити.

37. Да, јао онима који се идолима аклањају, јер се ђаво над свим ђаволима наслађује њима.

38. И укратко, јао свима онима који умиру у гресима својим, јер ће се Богу авратити, и угледати лице Његово, и остати у гресима својим.

39. О, љубљена браћо моја, сетите се страхоте преступа против тог Светог Бога, а и страхоте попуштања завођењима оног алукавога. Сетите се да бити бтелесном наклоњен је всмрт, а бити духовном наклоњен је гживот двечни.

40. О, љубљена браћо моја, приклоните уши речима мојим. Сетите се величине Свеца Израеловог. Не реците да говорах тешке речи против вас, јер учините ли то, ружите аистину, јер говорах речи Творца вашег. Знам да су речи истине бтешке против сваке нечистоће, али их се праведни не плаше, јер љубе истину и не дрхте.

41. Па онда, љубљена браћо моја, адођите Господу, Свецу. Сетите се да су стазе Његове праведне. Гле, бпут је човеков вузан, али се пружа право пред њим, и чувар гврата је Светац Израелов. И Он не поставља ниједног слугу тамо, а нема другог пута осим кроз врата. Њега, наиме, нико не може преварити, јер име му је Господ Бог.

42. И сваком који куца, отвориће се, а амудри и учени и они који су богати, који су бнадути због учености своје, и мудрости своје, и богатства свога – да, то су они које Он презире. И уколико не одбаце ово и не увиде да су влуде пред Богом, и не спусте се у дубине гпонизности, неће им Он отворити.

43. Али оно што је од мудрих и разборитих, заувек ће бити аскривено од њих – да, та срећа која је припремљена за свеце.

44. О, љубљена браћо моја, сетите се речи мојих. Гле, скидам одећу своју и тресем је пред вама. Молим Бога спасења свога да ме погледа својим асвевидећим оком. Стога ћете знати у последњи дан, када свим људима буде суђено по делима њиховим, да Бог Израелов беше сведок да бстресох безакоња ваша с душе своје, и да стојим ведро пред Њим, и вслободан од крви ваше.

45. О, вољена браћо моја, оканите се греха својих. Стресите аланце онога који би вас чврсто свезао. Приступите Богу који је бстена спасења вашег.

46. Припремите душе своје за тај славан дан када ће аправда служити праведнима, и то у дан бсуда, да не бисте са страхом устукнули, да се не бисте савршено сећали страшне вкривице своје, и били нагнани да узвикнете: Свети, свети су судови Твоји, о Господе, Боже гСвемогући – али знам ја кривицу своју, преступих закон Твој и моји преступи су моји, и ђаво ме се докопа те сам плен у страшној беди његовој.

47. Али гле, браћо моја, да ли је потребно да вас ја учиним свесним страшне стварности овога? Зар бих мучио душе ваше да су умови ваши чисти? Зар бих био јасан према вама у јасноћи истине, да сте греха ослобођени?

48. Гле, када бисте били свети, говорио бих вам о светости, али пошто нисте свети, и на мене гледате као на учитеља, свакако мора бити потребно да вас апоучим о последицама бгреха.

49. Гле, душа се моја згражава над грехом, а срце моје наслађује у праведности, и ја ћу ахвалити свето име Бога свога.

50. Дођите, браћо моја, сви ви који сте жедни, дођите ка аводама. И онај који новца нема, нека дође, купи и једе. Да, дођите, купујте вино и млеко без бновца и без цене.

51. Стога, не трошите новац на оно што вредности нема, нити атруд свој на оно што задовољити не може. Послушајте ме марљиво, и сетите се речи које вам говорах, и дођите Свецу Израеловом, и бгостите се оним што не страда, нити се квари, и душа ваша нек се наслађује у обиљу.

52. Гле, вољена браћо моја, сетите се речи Бога свога. Молите му се непрестано дању, и азахваљујте се светом имену Његовом ноћу. Нека се срца ваша радују.

53. И гле, како су велики азавети Господњи, и како је велико удостојење Његово према деци човечјој. А због Његове величине, и Његове благодати и бмилости, Он нам обећа да потомство наше неће бити потпуно уништено, у погледу на тело, него ће га Он сачувати. А у будућим поколењима они ће постати праведан вогранак дому Израеловом.

54. И ево, браћо моја, говорио бих вам још, али сутра ћу вам објавити остале речи своје. Амен.