1. Послушајте ме, ви, који за праведношћу идете. Погледајте ^астену из које сте исклесани, и јаму дубоку из које сте ископани.

2. Погледајте Аврама, ^аоца свога, и ^бСару, ону која вас роди, јер само њега позвах и благослових га.

3. Јер ће Господ утешити ^аСион, утешиће све рушевине његове. И ^бпустош његову учиниће попут Едена, и пустињу његову попут врта Господњег. Радост и весеље ће се у њему налазити, захваљивање и глас хвалоспева.

4. Послушај ме, народе мој и приклони ухо к мени, о народе мој. Јер ће ^азакон од мене изаћи, и суд свој поставићу да буде ^бвидело народима.

5. Близу је праведност моја, изађе ^аспасење моје, и мишица моја судиће народима. ^бОстрва ће ме чекати, и уздаће се у мишицу моју.

6. Подигните ка небесима очи своје и погледајте доле на земљу, јер ће ^анебеса ^бишчезнути као дим, а земља ће се као хаљина ^визлизати. И који на њој живе тако ће умрети. Али, спасење ће моје довека остати, и праведност моја неће нестати.

7. Послушајте ме, ви, који познајете праведност, народе у чијем срцу записах закон свој, не ^аплашите се понижења људског, ни ружења њиховог не плашите се.

8. Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв. Али, праведност моја остаће довека, и спасење моје од поколења до поколења.

9. Пробуди се, пробуди се! Огрни се ^аснагом, о мишицо Господња, пробуди се као у дане давне. Ниси ли ти она што исече Раву и змаја рани?

10. Ниси ли ти она која исуши море, воде велике дубине, од дубина морских начини ^апут да прођу откупљени?

11. Зато ће се ^аоткупљени од Господа вратити, и доћи Сиону ^бпевајући. И вечна радост и светост биће на Поглављема њиховим и дочекаће весеље и радост, жалост и ^втуга ће нестати.

12. ^аЈа сам он, да, ја сам онај који вас теши. Гле, ко си ти, да би се ^бплашио човека који ће умрети и сина човечјег који ће бити попут ^втраве?

13. А ^азаборављаш Господа, Творца свога, који небеса разапе и положи темеље земљи, и бојаше се непрестано свакога дана, због јарости тиранина, као да се спрема да уништи? А где је јарост тиранина?

14. Поробљен изгнаник хита да буде ослобођен и неће умрети у јами, нити ће без хлеба бити.

15. Али ја сам Господ Бог твој, чији ^авалови буче. Господ над војскама је име моје.

16. И ја ти метнух у уста речи своје и сеном руке своје заклоних те, да поставим небеса и положим темеље земљи и кажем Сиону: Гле, ти си мој ^анарод.

17. Пробуди се, пробуди се, устани, о Јерусалиме, који из руке Господње попи ^ачашу ^бјарости Његове – попи, и талог из чаше дрхтања исцеди –

18. И никог нема да га води од свих синова које роди. Од свих синова које отхрани, ниједан га за руку не прихвати.

19. Ова два ^асина ти дођоше, који ће се сажалити на тебе – пустошење и уништење твоје, и глад и мач – и преко кога ћу те утешити?

20. Синови твоји клонуше, осим ове двојице. Леже по крајевима свих улица. Као биво у мрежи, пуни су јарости Господње, прекора Бога твога.

21. Зато чујте сада ово, мучени и ^апијани, а не од вина:

22. Овако говори Господ твој, Господ и Бог твој који ^азаступа добробит свога народа: Гле, узех из руке твоје чашу дрхтања, талог из чаше јарости своје, нећеш га више пити.

23. Али, ставићу је ^аја у руке онима који те муче, који рекоше души твојој: Сагни се, да можемо прећи – и ти им подметну леђа своја да буду као земља и као улица онима који пређоше.

24. ^аПробуди се, пробуди се, огрни се ^бснагом, о ^вСионе; огрни се дивним хаљинама својим, о Јерусалиме, граде свети, јер од сада у тебе ^гвише неће улазити необрезани и нечисти.

25. Отреси са себе прах, ^апридигни се, седи, о Јерусалиме, скини ^бокове са врата свога, о поробљена кћери сионска.