Света писма
2. Нефи 4


Поглавље 4.

Лехи саветује и благосиља своје потомство – Он умире и бива сахрањен – Нефи слави доброту Божју – Нефи заувек ослања уздање своје на Господа. Око 588–570 год. пре Христа.

1. И ево, ја, Нефи, говорим о пророштвима о којима отац мој говораше о аЈосифу који беше одведен у Египат.

2. Јер гле, он заиста пророковаше о читавом потомству своме. И од апророштава која записа, нема много већих. И пророковаше о нама и будућим поколењима нашим, а то је записано на месинганим плочама.

3. Стога, пошто отац мој беше завршио казивање о пророштвима Јосифовим, позва он децу Ламанову, синове његове, и кћери његове и рече им: Гле, синови моји и кћери моје, који сте синови и кћери апрворођенца мога, ја бих да приклоните ухо речима мојим.

4. Јер Господ Бог овако рече: аУколико будете држали заповести моје, напредоваћете у земљи, а не будете ли држали заповести моје бићете искључени из присуства мога.

5. Али гле, синови моји и кћери моје, не могу сићи у гроб свој а да не оставим аблагослов свој на вама, јер гле, знам да будете ли одгајани према бпуту којим ћете ићи, нећете одступити од њега.

6. Стога, ако сте проклети, гле, остављам благослов свој на вама, да се проклетство скине са вас и одговорност падне на аглаве родитеља ваших.

7. Стога, због благослова мога, Господ Бог анеће допустити да страдате. Стога, бмилостив ће бити вама и потомству вашем заувек.

8. И догоди се да, пошто отац мој беше завршио казивање синовима и кћерима Ламановим, нареди да се пред њега доведу синови и кћери Лемуилове.

9. И прозбори им, говорећи: Гле, синови моји и кћери моје, који сте синови и кћери мог другог сина, гле, остављам на вама исти онај благослов који оставих на синовима и кћерима Ламановим. Стога, нећете бити сасвим уништени, него ће на крају потомство ваше бити благословено.

10. И догоди се да, кад им отац мој беше завршио казивање, гле, прозбори он синовима аИсмаиловим, да, и то свим укућанима његовим.

11. А пошто беше завршио казивање њима, прозбори Саму, говорећи: Благословен си ти и потомство твоје, јер ћеш баштинити земљу као и брат твој, Нефи. И потомство твоје ће, са потомством његовим избројано бити. И бићеш попут брата свога, а потомство твоје попут потомства његовог. И бићеш благословен у свим данима својим.

12. И догоди се да, пошто отац мој, Лехи, беше говорио свим укућанима својим у складу са осећањима срца свога и Духом Господњим који беше у њему, он остари. И догоди се да умре и беше сахрањен.

13. И догоди се да не много дана после смрти његове, Ламан и Лемуило и синови Исмаилови беху љути на мене због опомена Господњих.

14. Јер ја, Нефи, нагнан бејах да им говорим, према речи Његовој, јер им бејах говорио много тога а тако и отац мој пре смрти своје. Многе од тих изрека записане су на адругим плочама мојим, јер претежно историјски део записан је на другим плочама мојим.

15. А на аовима записујем доживљаје душе своје и многа Света писма која су урезана на месинганим плочама. Јер душа моја ужива у Светим писмима и срце моје о њима бпромишља и исписује их за впоуку и корист деце моје.

16. Гле, адуша моја ужива у оном што је Господње, а бсрце моје промишља непрестано о ономе што видех и чух.

17. Па ипак, упркос великој адоброти Господњој, што ми показа велика и чудесна дела Његова, срце моје узвикује: О бјадан ли сам човек! Да, срце моје тугује због тела мога. Душа моја пати због безакоња мојих.

18. Опкољен сам са свих страна, због искушења и греха што ме тако лако аопседају.

19. А кад зажелим да се радујем, срце ми тешко уздише због греха мојих. Па ипак, знам у кога се уздам.

20. Бог мој је упориште моје. Проведе ме Он кроз невоље моје у пустињи и сачува ме на водама велике дубине.

21. Испуни ме Он аљубављу својом, толико да ми тело гораше.

22. Постиде Он анепријатеље моје, учинивши да се тресу преда мном.

23. Гле, дању слуша вапај мој, а ноћу ми у авиђењима знање даје.

24. И дању се храбрих у моћној амолитви пред Њим, да, глас свој управљах у висине, и анђели силажаху и служаху ми.

25. И на крилима Духа Његовог тело моје аузнето беше на горе веома високе. И очи моје посматраху ствари велике, да, и то превелике за човека. Стога ми беше заповеђено да не пишем о њима.

26. Па онда, ако видех тако велике ствари, ако Господ удостојењем својим према деци човечјој походи људе са толико пуно милости, азашто да срце моје плаче и душа моја остаје у долини туге, а тело моје слаби и снага моја вене због невоља мојих?

27. И зашто бих се апрепуштао греху, због тела свога? Да, зашто бих се предао бискушењима, да се Зли настани у срцу моме, да уништи вмир мој и мучи душу моју? Чему се срдим због непријатеља свога?

28. Пробуди се душо моја! Не малакши више због греха. Радуј се, о срце моје, и не дај више места анепријатељу душе моје.

29. Не срди се опет због непријатеља мојих. Не слаби снаго моја због невоља мојих.

30. Радуј се, о срце моје, и вапи Господу и кажи: О, Господе, славићу Те заувек, да, душа моја ће се радовати у Теби, Боже мој, и астено спасења мога.

31. О, Господе, хоћеш ли откупити душу моју? Хоћеш ли ме избавити из руку непријатеља мојих? Хоћеш ли учинити да уздрхтим на појаву агреха?

32. Нека врата паклена буду трајно затворена преда мном, јер ми је асрце скрушено и дух мој је раскајан! О, Господе, не затварај врата праведности своје преда мном, да могу бходати стазом долине дубоке, да могу будан бити на путу равном!

33. О, Господе, огрни ме одећом праведности своје! О, Господе, начини пут за бекство моје пред непријатељима мојим! Поравнај стазу моју преда мном! Не постављај камен спотицања на пут мој, већ прочисти пут мој преда мном и не закрчуј пут мој, већ путеве непријатеља мога.

34. О, Господе, у Тебе се уздах и у Тебе ћу се ауздати заувек. бУздање своје нећу ослањати на мишицу телесну јер знам да је проклет онај који вуздање своје ослања на мишицу телесну. Да, проклет је онај који на човека ослања уздање своје или тело себи ставља за мишицу.

35. Да, знам да ће Бог аобилно уделити ономе који иште. Да, Бог мој ће ми уделити бне будем ли погрешно втражио. Зато ћу подићи глас свој ка Теби, да, вапићу ка Теби, Боже мој, гстено праведности моје. Гле, глас ће се мој заувек дизати ка Теби, стено моја и вечни Боже мој. Амен.