Март – септембар 1829.

Сведоци виде плоче Мормонове књиге

Изношење сведочанства свету

Џозеф, Ема и Оливер су наставили да преводе златне плоче у кући Смитових у Пенсилванији. Али људи у њиховом граду су хтели да их зауставе. Оливер је имао пријатеља по имену Дејвид Витмер, који је живео у Њујорку. Оливер је питао Дејвида да ли би могао да се усели са својом породицом код породице Витмер да заврше превод.

Saints, 1:68

Дејвид и његова породица су се сложили. Пожелели су добродошлицу Џозефу, Еми и Оливеру у свом дому. Сада су могли у миру да раде на преводу. Било је много оних који су живели у дому Витмерових. То је значило да је било много посла, посебно за Дејвидову мајку, Мери.

Saints, 1:68–70.

Једног дана, док је Мери радила, анђео Морони ју је посетио. Рекао је да зна да ју је сав додатни посао уморио. Хтео је да ојача њену веру. Отворио је торбу и извукао златне плоче. Окренуо је странице и показао Мери записе. Обећао је Мери да ће бити благословена.

Saints, 1:70–71.

Неки нису веровали да су плоче стварне. Џозеф је послушао Господњу заповест да никоме не показује плоче. Господ је рекао да ће дозволити да још три сведока виде плоче. Дејвид Витмер, Мартин Харис и Оливер Каудери питали су да буду сведоци. Господ је рекао да могу.

Учење и завети 5:11–12; 17; Saints, 1:73

Џозеф, Мартин, Оливер, и Дејвид су отишли у шуму. Клекнули су и наизменично питали Бога да ли могу да виде плоче, али се ништа није догодило.

Saints, 1:73

Мартин Харис је сматрао да је он разлог што њихова молитва није услишена. Мартин је отишао, а остали су наставили да се моле.

Saints, 1:73

Тада се анђео појавио у блиставом светлу. Показао је Оливеру и Дејвиду златне плоче и запис на њима. Чули су Божји глас како каже да је Џозеф превео плоче моћу Божјом и да је превод исправан. Бог је исто тако рекао да треба да кажу свима шта су видели и чули.

„Сведочанство тројице сведока”; Saints, 1:73–74

Џозеф је отишао да пронађе Мартина. Он се и даље молио. Џозеф се молио са њим. Онда се указао анђео и показао плоче Мартину, баш као што је то учинио Оливеру и Дејвиду.

Saints, 1:74

Затим је Џозеф отишао да пронађе своје родитеље који су били у посети Мери Витмер. Рекао им је колико је срећан што су и други видели плоче. Сада су сведоци могли да кажу другима да је Џозеф говорио истину. Мартин је свима рекао колико је срећан што му је Бог дозволио да буде један од сведока.

Saints, 1:74-75.

Неколико дана касније, Господ је рекао Џозефу да покаже златне плоче још осморици људи – свом оцу, двојици његове браће, четворици Дејвидове браће и Дејвидовом зету. Могли су да држе плоче и окрећу странице. Знали су да су плоче стварне.

„Сведочанство осморице сведока”; Saints, 1:75

Превод Мормонове књиге сада је био завршен. Џозеф је вратио златне плоче анђелу Моронију. Сада је дошло време да се одштампају примерци књиге како би сви могли да је прочитају и сазнају више о Исусу Христу.

Saints, 1:75–76.

Штампање Мормонове књиге коштало је много. Мартин Харис се одрекао дела своје фарме да би платио за то. Он је то учинио зато што је знао да је Мормонова књига истинита. Сваки примерак књиге има сведочанство Мартина и других сведока за све да прочитају. Сведоци никада нису негирали своје сведочанство.

Учење и завети 19:26–27, 34–35; Saints, 1:76–78