Послуживање је гледање на друге на Спаситељев начин

Исус је провео много свог времена са онима које су сматрали другачијима. Видео је њихов божански потенцијал.

У нашим напорима да послужујемо попут Спаситеља, можда ће се од нас тражити да послужујемо неком ко је другачији од нас. То нам пружа прилику да учимо и растемо.

Културне, образовне, расне, економске, старосне разлике, прошло или садашње понашање, или друге разлике, могу олакшати да осудимо друге пре него што их уопште упознамо. Ова исхитрена осуда је у срцу предрасуде, и Спаситељ је упозорио на њу (видети 1. Самуилова 16:7; Јован 7:24).

Можемо ли разлике оставити иза себе и видети друге попут Спаситеља? Како можемо научити да волимо друге онаквима какви јесу и какви могу постати?

Гледати и волети

У Библији се налази позната прича о богатом младићу који је питао како да добије вечни живот: „A Исус погледавши на њ, oмиље му, и рече му: још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи те хајде за мном узевши крст” (Марко 10:21).

Када је старешина С. Марк Палмер, из Седамдесеторице, проучавао ове стихове пре неколико година, изненада је у овој причи видео ново значење .

„Затим Исус гледајући га омили му се”

Када сам чуо ове речи, жива слика нашег Господа, који је застао и гледао овог младића, испунила је мој ум. Гледање- попут дубоког и продорног гледања у његову душу, препознавање његове доброте а и његовог потенцијала, као и препознавање његове највеће потребе.

„Затим једноставне речи - Исус га љубљаше. Осетио је огромну љубав и саосећање према овом добром младићу, и због те љубави и том љубављу, Исус је још више тражио од њега. Замишљао сам како се вероватно осећао овај младић обузет толиком љубављу, чак и када је тражено да учини нешто толико тешко као што је продаја свега што је поседовао и дељење сиромашнима. …

„[Питао сам се]‘ Како могу бити испуњен Христовом љубављу тако да [други] могу осетити Божју љубав кроз мене и жељу да се промене?” Како могу да гледам [појединце око себе] на исти начин на који је Господ посматрао богатог младића, гледајући их онаквима какви заиста јесу и какви могу постати, а не само кроз оно што чине или не чине? Како могу бити више као Спаситељ?”¹

Научити да видимо друге

Научити да видимо друге на Спаситељев начин доноси богате награде. Ево неколико предлога који могу да помогну док делујемо ка том циљу.

Упознајте их
Потрудите се да упознате људе изван површних детаља. Прихватите да изградња односа захтева време и искрен напор. (Видети као помоћ чланак о начелима послуживања из августа 2018. године „Building Meaningful Relationships”.)
Преиспитајте се
Обратите пажњу на осуде које можете донети свесно или подсвесно. Забележите претпоставке које доносите о другима и покушајте да разумете зашто се према њима тако осећате.
Уздржавање од осуде
Схватите да околности не одређују вредност појединца. Ставите се у њихов положај и размислите како бисте желели да вас неко види да сте у истим околностима. Раздвајање нечијих одлука и понашања од њихове унутрашње вредности и божанског потенцијала може нам помоћи да их видимо као што би то учинио Спаситељ.
Молите се да их волите
Молите се за њих редовно по имену и за стрпљење да развијете право пријатељство. Користите молитвени изглед док служите. Постоји ли јаз између онога што радите и онога што им је заиста потребно?

Исус је проводио време са људима из разних друштвених слојева: богатима, сиромашнима, владарима и обичним људима. Често је био жртва погрешног суда од стране других када су гледали на Њега и Његове очигледно скромне или безначајне околности. „И видесмо га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо га пожелели. … Презрен беше, да га ни зашто не узимасмо” (Исаија 53: 2–3).

Христолика визија

Једна сестра је поделила следећу причу о учењу како би комшију гледала христоликим очима:

„Јулија (име је промењено) је живела поред мене и чинило се да нема пријатеља. Увек је изгледала узнемирено и љуто. Упркос томе, одлучио сам да јој будем пријатељ. Не само успутни пријатељ, већ прави пријатељ. Разговарао сам с њом кад год сам је видео и показивао занимање за оно што је радила. Полако сам са њом створио везу пријатељства, доносећи радост у своје срце.

„Једног дана сам одлучио да посетим Јулију и питам је о њеној одлуци да не иде у Цркву.

Сазнао сам да у близини нема породицу ни родбине. Њен једини род, брат који живи далеко, комуницира с њом само једном годишње телефоном. Док сам је слушао, излила је своју огорченост, љутњу и разочарење у вези са својом породицом и Црквом, тако да ме је обузело неизрециво сажаљење и љубав према овој сестри. Осетио сам њен бол и разочарење. Схватио сам колико је усамљена. Као да сам иза себе чуо тихе речи: ‘И ја њу волим. Волим је и поштујем је.’

Седео сам и слушао док више није имала шта да каже. Осетио сам љубав и саосећање према њој. То је сестра која никада није сазнала како је бити вољен. Одједном сам је много дубље схватао. Захвалио сам јој што ми је дозволио да је посетим, и опростио сам се од ње загрљајем, љубављу и поштовањем. Никада неће сазнати колико ме је дотакла та посета. Небески Отац ми је отворио очи и научио ме да имам способност да волим са више самилости. Одлучан сам у својој одлуци да јој не будем само пријатељ, већ и да јој будем породица.

Света је ствар бити позван у нечији живот. Са молитвом, стрпљењем и помоћу од Духа, можемо научити да то чинимо са христоликијом визијом.