Србиjи

Преглед

Миша Марков, обраћеник из Војводине, накратко је проповедао у Београду и Зрењанину 1899. године, али је први члан Цркве који се настанио у Србији била Евиза Арбић Вујичић, која се 1918. преселила у Београд након крштења у Будимпешти, у Мађарској. Делом настојањем Вујичићеве да помогне у поучавању Јеванђеља, Матеј Спачек је 1933. године био прва особа крштена у Србији.

Црква је, међутим, у Србији у потпуности установљена тек 70-их и 80-их година 20. века. Крешимир Ћосић, који се придружио Цркви на Универзитету Бригам Јанг, помогао је у ширењу Јеванђеља током своје кошаркашке каријере у Југославији. Радмила Рановић је у Београду постала прва особа која живи у Југославији, која је служила пуновремену мисију. Први огранак у Србији организован је у Београду 1983. године, убрзо по повратку Рановићеве.

Огранак је прерастао у подручје 1992. године, када се дело почело ширити и ван Београда. У својим огранцима и у њиховим животима, свеци последњих дана у Србији следили су Христов позив да граде „на темељу мог јеванђеља и моје стене” као заштиту од зла (Учење и завети 18:5). Током наредне деценије, док су свеци у Србији били сведоци ратовања и бомбардовања, њихова сабраћа свеци широм Европе радили су на испоруци помоћи њиховој земљи. До 2002. и редовни и хуманитарни мисионари вратили су се у Србију да служе у огранцима у Београду, Новом Саду и Сремској Митровици.