Изградитe утврђење духовности и заштите
Када живимо по Јеванђељу Исуса Христа, када се ослањамо на Спаситељево помирење и хрлимо напред са вером, ојачани смо против непријатеља.
Моја драга браћо и сестре, како се овa конференција ближи крају захваљујем се нашем Оцу на Небу за саветe, истине и откривење подељене за овом говорницом током протекла два дана. Поучиле су нас слуге Божје позване да пренесу Његове свете речи. У откривењу последњих дана, Господ нас је подсетио: „Било гласом мојим или гласом слугу мојих, исто је.”1
Гледајући ову заједницу светаца и замишљајући чланове широм целог света који гледају генералну конференцију, размишљам о сабирању у Мормоновој књизи, када се Исус Христ указао Нефијцима након свог распећа. Поучио их је Јеванђељу, а затим подстакао: „Пођите, стога, кућама својим и промишљајте о ономе што вам рекох, и иштите од Оца, у име моје, да разумете.”2
„Пођите, стога, кућама својим и промишљајте”, је следећи је корак у узимању к срцу речи пророка и вођа Цркве, изговорених у овом светом окружењу. Домови усмерени на Христа утврђења су за Божје царство на Земљи у време када ће, како је пророковано, ђаво „беснети у срцима деце човечје и подстицати их на срџбу против оног што је добро”.3
Људи су током историје градили утврђења како би држали непријатеља подаље. Често су та утврђења имала стражарске куле са којих су стражари - попут пророка - упозоравали на претеће снаге и предстојеће нападе.
У време раних пионира у Јути, мој прадеда Томас Разбенд и његова породица били су међу првим насељеницима које је председник Бригам Јанг послао у Долину Хебер, у дивне Восач планине.
Године 1859, Томас је помогао у изградњи тврђаве Хебер која је изграђена ради њихове заштите. Била је то једноставна грађевина од балвана тополе, постављених у низу, обликујући обод утврђења. Унутар утврђења биле су брвнаре које су имале заједнички зид са утврђењем. Грађевина је пружала заштиту и сигурност тим породицама пионира док су се насељавали и служили Господу.
Тако је и са нама. Наши домови су утврђења против зала света. У својим домовима долазимо Христу учењем како да следимо Његове заповести, заједничким проучавањем Светих писама и међусобним помагањем да останемо на путу завета. Нови нагласак на лично и породично проучавање код куће, уз помоћ наставног плана и програма Хајде за мном осмишљен је да „продуби наше обраћење и помогне нам да постанемо више попут Исуса Христа”.4 Чинећи то постаћемо оно што је Павлe назвао „нова твар”5 сa срцем и душом у складу са Богом. Потребна нам је та снага како бисмо се суочили са нападима непријатеља и одвратили их.
Док живимо са преданошћу рођеном из вере у Исуса Христа, осетићемо мирно присуство Светог Духа који нас води истини, надахњује да живимо достојни Господњих благослова и сведочи нам да Бог живи и воли нас. Све то унутар утврђења наших домова. Али упамтите, наши домови су јаки само онолико колика је духовна снага свакога од нас међу тим зидовима.
Председник Нелсон је упозорио: „У предстојећим данима немогуће је духовно преживети без усмеравајућег, поучавајућег и утешитељског утицаја Светог Духа.”6 Као Господњи живи пророк, виделац и откровитељ, стражар на кули нашег утврђења - Цркве Исуса Христа светаца последњих дана - он види напредовање непријатеља.
Браћо и сестре, у рату смо са Сотоном за душе људске. Линије фронта повучене су у нашем предземаљском животу. Сотона и трећина деце нашег Небеског Оца окренули су се од Његових обећања о узвишењу. Од тог времена поданици непријатеља се боре против верних који су изабрали Очев план.
Сотона зна да су му дани одбројани и то време се скраћује. Колико год да је препреден и лукав, неће победити. Међутим, његова битка за душу сваког од нас бесни и даље.
Ради личне заштите морамо изградити утврђење духовности и заштите за саме своје душе, утврђење у које зли неће продрети.
Сотона је вешта змија која се увлачи у наше умове и срца када се опустимо, када се суочавамо са разочарањем или када изгубимо наду. Мами нас ласкањем, обећањем о лакоћи, удобности или привременим добрим осећањима када се осећамо лоше. Оправдава охолост, нељубазност, непоштење, незадовољство и неморал, па временом можемо отупети.7 Дух нас може напустити. „И тако ђаво вара душе њихове и одводи их сигурно доле у пакао.”8
За разлику од тога, често врло снажно осећамо Духа док певамо хвале Богу речима попут ових:
Моћна тврђава је наш Бог,
Кула снаге која не пада.
Помоћник моћни је наш Бог,
Невоље животне превладава.9
Када изградимо утврђење духовне снаге, можемо поништити предност противника, окренути му леђа и осетити мир Духа. Можемо следити пример нашег Господа и Спаситеља који је, када је био искушаван у пустињи, рекао: „Иди од мене, сотоно.”10 Сви треба да учимо животним искуствима како то да чинимо.
Таква праведна сврха подробно је описана у Мормоновој књизи, када је капетан Морони припремио Нефијце да се суоче са нападом подмуклог и крволочног Амаликије, жељног моћи. Морони је изградио утврђења како би заштитио Нефијце, „да би могли живети за Господа Бога свога, и да би сачували оно што непријатељи њихови назваше дело хришћанско”.11 Морони је био „чврст у вери својој у Христа”,12 а народ је био веран „у држању заповести Божјих… и у одупирању безакоњу”.13
Када су Ламанци изашли у битку, били су запањени припремом Нефијаца и били су поражени. Нефијци су били захвални „Господу Богу своме због неупоредиве моћи Његове у избављању њиховом из руку непријатеља њихових”.14 Изградили су утврђења за заштиту од опасности споља, и изградили су веру у Господа Исуса Христа изнутра - дубоко у својим душама.
Који су неки од начина на које можемо ојачати себе у време невоље, да бисмо били „оруђе у рукама Божјим, како бисмо извршили то велико дело?15 Погледајмо Света писма.
Послушни смо. Господ је заповедио оцу Лехију да пошаље своје синове назад у Јерусалим, да затраже записе и донесу их у пустињу.16 Лехи није сумњао; није се питао зашто или како. То није учинио ни Нефи, који је одговорио: „Поћи ћу и учинити оно што ми Господ заповеди.”17
Да ли се ми понашамо са вољном послушношћу Нефија? Или смо склонији да доводимо у питање Божје заповести, попут Нефијеве браће, која су се због помањкања вере на крају окренула од Господа? Послушност, са „светошћу срца”,18 је оно што Господ тражи од нас.
Имамо поверења у Господа, који је Исусу Навину, док се припремао да уведе Израелце у обећану земљу, рекао: „Буди слободан и храбар! Не бој се и не плаши се, јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш.”19 Исус Навин је имао поверења у ове речи па је посаветовао народ: „Освештајте се, јер ће сутра учинити Господ чудеса међу вама.”20 Господ је разделио воде Јордана и тако се завршило 40 година лутања Израелаца.
Заузимамо се за истину као што је то учинио пророк Абинади у Мормоновој књизи. Када је заробљен, доведен пред цара Ноја и његове безбожне свештенике, Абинади је поучавао о десет заповести и моћно проповедао да ће Христ „сићи међу децу човечју и откупити свој народ”.21 Затим је, са дубоком вером, изјавио: „О Боже, прими душу моју”,22 и Абинади „смртно страда[ше] од огња”.23
Склапамо и обнављамо своје завете узимањем причести и богослужењем у храму. Причест је централни део нашег недељног богослужења, где примамо обећање да „Дух његов увек може бити с [нама]”.24 Тим светим обредом обавезујемо се да преузимамо на себе име Исуса Христа, следимо Га и обављамо своје дужности у овом божанском делу попут Њега. У храму можемо „остави[ти] по страни све од овога света”25 и осетити Господње присуство и Његов узвишени мир. Можемо се усредсредити на своје претке, своје породице и вечни живот у присуству Оца. Није ни чудо што је председник Нелсон недавно изјавио у Риму: „Добро које ће произаћи из овог храма немерљиво је велико.”26
Треба да имамо интегритет у свему што чинимо. Треба да развијемо способност разликовања и дисциплину како не бисмо стално морали да одређујемо шта је исправно а шта погрешно. Треба да узмемо к срцу упозорење Петра, апостола ране Цркве, који је упозорио: „Будите трезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.”27
Док марљиво јачамо своја утврђења, постајемо попут Исуса Христа, као Његови истински ученици са самим нашим душама у Његовој заштити.
Ваше сведочанство о Исусу Христу је ваше лично утврђење, сигурност за вашу душу. Док су мој деда и његови судругови пионири градили утврђење Хебер, постављали су један балван до другог док утврђење није било „састављен[о]”,28 а они заштићени. Тако је и са сведочанством. Једно по једно, стичемо сведочанство од Светог Духа док он говори нашим духовима, поучавајући да „истину љубиш у срцу”.29 Када живимо по Јеванђељу Исуса Христа, када се ослањамо на Спаситељево помирење и хрлимо напред са вером, а не страхом, ојачани смо против лукавства непријатеља. Наша сведочанства нас повезују са небесима и благословени смо „истин[ом] о свему”.30 И, попут пионира, заштићених утврђењем, безбедно смо обгрљени у наручју Спаситељеве љубави.
Пророк Етер је поучио: „Стога, ко год поверује у Бога са сигурношћу се може надати бољем свету, да, и то месту с десна Богу, а та нада долази по вери, и сидро је људским душама које ће их учинити непоколебљивим и постојаним, увек обилујући добрим делима, и одвешће их да славе Бога.”31
Моја драга браћо и сестре, остављам вас са својим благословом да идете напред са поверењем у Господа и Његово Јеванђеље. Обгрлите оне око себе који посрћу и снагом Духа у себи брижно их вратите у утврђење духовности и заштите. Настојте да будете попут Исуса32 у свему што чините; избегавајте зло и искушења; покајате се како нас је јуче упозорио наш драги пророк; будите поштени у срцу; будите честити и чисти; показујте самилост и милосрђе и волите Господа Бога свога оданошћу истинског ученика.
Наша сведочанства о Јеванђељу Исуса Христа, наши домови, наше породице и наше чланство у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана могу бити наша лична утврђења заштите која нас окружују и штите од моћи злога. О томе свечано сведочим у име нашег Господа и Спаситеља, Исуса Христа, амен.