Велика љубав према деци нашег Оца
Љубав је основна особина и мотив за духовне сврхе за које смо задужени од стране нашег вољеног пророка.
Моја драга браћо и сестре, ово је јединствено и кључно време у историји. Благословени смо што живимо у последњем раздобљу пре другог Спаситељевог доласка. Непосредно пре почетка овог раздобља, 1829. године, годину дана пре званичног организовања Цркве, примљено је омиљено откривење да ће се појавити „чудесно дело”. Ово откривење је утврдило да они који желе да служе Богу за такву службу их оспособљавају „вера, нада, милосрђе и љубав, с оком упртим на славу Божју”.1 Милосрђе, које је „чиста љубав Христова”2 укључује вечну Божју љубав према свој Његовој деци.3
Мој циљ овог јутра је да истакнем суштинску улогу тaкве љубави у мисионарском раду, храмском делу и раду на породичној историји, као и практиковање вере усмерене на дом, под окриљем Цркве. Љубав према Спаситељу и љубав према нашим ближњима 4 је главна особина и мотив за послуживање и духовне циљеве5 за које нас је задужио наш вољени пророк, председник Расел М. Нелсон, у прилагођавањима објављеним 2018. године.
Мисионарски труд у окупљању расејаног Израела
У младим годинама свог живота имао сам искуство повезано са мисионарским радом и љубављу. Када сам имао 11 година примио сам патријаршки благослов од патријарха који је био и мој деда.6 У једном делу тог благослова је речено „Благосиљам те великом љубављу према својим ближњима, јер ћеш бити позван да проносиш Јеванђеље у свету… да придобијаш душе Христу.”7
Чак сам у тако раном узрасту схватио да се дељење Јеванђеља заснива на великој љубави према деци нашег Небеског Оца.
Када су врховнe власти добиле задатак да раде на приручнику Проповедај моје Јеванђеље пре 15 година, закључили смо да је особина љубави према другима неопходна за мисионарски рад у наше време, баш као што је увек и била. Поглавље 6 о Христовим особинама, које укључује милосрђе и љубав, увек је најпопуларније поглавље међу мисионарима.
Као Спаситељеви гласници, већина мисионара осећа ту врсту љубав, а када је тако, њихови напори су благословени. Када чланови стекну визију о таквој љубави, која је од суштинског значаја за помагање Господу у Његовој сврси, Господње дело ће бити остварено.
Био сам привилегован да имам малу улогу у чудесном примеру ове врсте љубави. Када сам служио као председник области Пацифичких острва, примио сам позив од председника Р. Вејна Шута. Као младић служио је мисију на Самои. Касније се вратио на Самоу као председник мисије.8 Када ми је телефонирао, био је председник Храма Апиjа Самоа. Један од његових младих мисионара, док је био председник мисије, био је старешина О. Винсент Халек, који је сада председник области на Пацифику. Председник Шут је гајио велику љубав и поштовање према Винсу и целој Халековој породици. Већина породице су били чланови Цркве, али Винсов отац, Ото Халек, патријарх породице (немачког и самоанског порекла), није био члан. Председник Шут је знао да присуствујем конференцији кочића и другим састанцима у Америчкој Самои, и питао ме је да ли бих размислио о боравку код Ота Халека са циљем да поделим Јеванђеље са њим.
Моја жена Мери, и ја смо одсели код Ота и његове жене, Дороти, у њиховом предивном дому. За време доручка поделио сам јеванђеоску поруку и позвао Ота да се састане са мисионарима. Био је љубазан, али је одлучно одбио мој позив. Рекао је да је задовољан што су многи чланови његове породице свеци посљедњих дана. Али је енергично наговестио да су неки од предака његове мајке са Самое били рани хришћански свештеници на Самои и осећао је велику приврженост њиховој традиционалној хришћанској вери.9 Ипак, растали смо се као добри пријатељи.
Касније, када се председник Гордон Б. Хинкли припремао да посвети Храм Сува Фиџи, његов лични секретар, брат Дон Х. Стахели,10 позвао ме је на Нови Зеланд ради организације. Председник Хинкли је желео лет са Фиџија у Америчку Самоу како би се сусрео са свецима. Предложен је хотел где је боравио у претходној посети. Питао сам да ли могу да променим аранжман. Брат Стахели је рекао: „Ви сте председник области. У реду је.
Одмах сам позвао председника Шута и рекао му да можда имамо другу прилику да духовно благословимо нашег пријатеља Ота Халека. Овај пут мисионар ће бити председник Гордон Б. Хинкли. Питао сам га да ли би било прикладно да Халекови угосте све нас који смо путовали са председником Хинклијем.11 Председник и сестра Хинкли, њихова ћерка Џејн, и старешина Џефри Р. Холанд и сестра Холанд су такође били у групи. Председник Шут је организовао све, у сарадњи са породицом.12
Када смо стигли са Фиџија након посвећења храма, били смо срдачно дочекани.13 Те вечери смо се обратили хиљадама чланова са Самое и онда отишли на породично имање Халекових. Када смо се следећег јутра окупили на доручку, председник Хинкли и Ото Халек су већ постали добри пријатељи. Било ми је занимљиво то што су водили скоро исти разговор који сам ја имао са Отом више од годину дана раније. Када је Ото изразио дивљење према нашој Цркви, али и потврдио посвећеност својој постојећој цркви, председник Хинкли је положио руку на Отово раме и рекао: „Ото, то није довољно добро; треба да будете члан ове Цркве. Ово је Господња Црква.” Дословно сте могли да видите како се Отов отпор слама са спремношћу да прихвати оно што је председник Хинкли рекао.
То је био почетак додатног мисионарског поучавања и духовне понизности која је омогућила Оту Халеку да буде крштен и потврђен нешто више од годину дана касније. Годину дана након тога, породица Халецк је запечаћена као вечна породица у храму.14
Оно што ми је дирнуло срце у овом невероватном искуству била је огромна послужитељска љубав коју је показао председник Вејн Шут према свом бившем мисионару, старешини Винсу Халеку, и његовој жељи да се целокупна породица Халек уједини за вечност.15
Када је у питању сабирање Израела, потребно је да ускладимо срца са овом врстом љубави и потиснемо осећања пуке одговорности16 или кривице ка осећањима љубави и учешћа у божанском партнерству дељења Спаситељеве поруке, службе и мисије са светом.17
Као чланови, можемо показивати љубав према Спаситељу и нашој браћи и сестрама широм света тако што ћемо упутити једноставне позиве. Нови распоред недељних састанака представља изузетну прилику за чланове да успешно и са љубављу позову пријатеље и сараднике да дођу и виде и осете искуство у Цркви.18 Након духовног причесног састанка, надам се исто толико светог као 50-минутни састанак, како је старешина Холанд јуче описао, усредсређен на Нови завет и Спаситеља или одговарајући говори са конференција, који су такође усмерени на Спаситеља и Његова учења.
Неке сестре Потпорног друштва су се запитале зашто им је додељен задатак „сабирања” заједно са члановима већа свештенства. Постоје разлози за то, а председник Нелсон је многе од њих навео на последњој генералној конференцији. Закључио је: „Једноставно не можемо сабрати Израел без вас.”19 У наше време смо благословени што су око 30% наших пуновремених мисионара сестре. Ово пружа додатни подстицај сестрама Потпорног друштва да са љубављу деле Јеванђеље. Оно што је потребно је брижна, саосећајна, духовна посвећеност сваког од нас - мушкараца, жена, младих и деце - да делимо Јеванђеље Исуса Христа. Ако покажемо љубав, љубазност и понизност, многи ће прихватити наш позив. Они који одлуче да не прихвате наш позив и даље ће бити наши пријатељи.
Настојања у храмском делу и раду на породичној историји у сабирању Израела
Љубав је такође у средишту наших напора у храмском делу и раду на породичној историји да сабирамо Израел на другој страни вела. Када сазнамо за искушења и тешкоће са којима су се суочавали наши преци, наша љубав и захвалност према њима се увећавају. Наша настојања у храмском делу и раду на породичној историји у значајној мери су ојачана новим прилагођавањима, како недељног распореда састанака тако и напредовањем младих у разреде и већа. Ове промене омогућавају раније и посвећеније усмеравање пажње на учење о нашим прецима и сабирање Израела на другој страни вела. Храмско дело и рад на породичној историји су веома узнапредовали.
Интернет је моћан алат; дом је сада наш главни центар за породичну историју. Наши млади чланови су изузетно вешти у истраживању породичне историје и духовно су мотивисани да обављају крштења за своје претке, које су научили да воле и цене. Од промене која је омогућила многим 11-годишњацима да врше крштење за мртве, председници храмова широм света извештавају о великом броју посетилаца. Један председник храма нас је обавестио да је „дошло до значајног пораста броја крсних покровитеља… а додатак 11-годишњака доводи више породица… Чак и у својим [младим] годинама, изгледа да осећају поштовање и сврху за обред који обављају. Лепо је то видети!”20
Знам да се вође Школице и младих веома ангажују у храмском делу и раду на породичној историји, и да ће наставити да то чине. Сестре Потпорног друштва и браћа у свештенству могу са љубављу испуњавати личну одговорност за храмско дело и рад на породичној историји, као и помажући и надахњујући децу и младе да сабирају Израел на другој страни вела. Ово је посебно важно код куће и на Шабат. Обећавам да ће брижно извршавање обреда за претке ојачати и заштитити нашу омладину и породице у свету који постаје све испуњенији злом. Такође, лично сведочим да је председник Расел М. Нелсон примио изузетно важна откривења која се односе на храмове и храмско дело.
Припремите вечне породице и појединце да живе са Богом
Нови нагласак на јеванђеоском учењу и живљењу усмереном на дом, и извори које обезбеђује Црква, одлична су прилика за брижну припрему вечних породица и појединаца за сусрет и живот са Богом.21
Када се мушкарац и жена запечате у храму, улазе у свети ред брака у новом и вечном завету, у свештенички ред.22 Заједно, они добијају и примају свештеничке благослове и моћ да усмеравају своју породицу. Жене и мушкарци имају јединствене улоге, као што је наведено у прогласу „Породица: Проглас свету”,23 али њихово управљање је једнако по вредности и важности.24 Имају једнаку моћ да приме откривење за своју породицу. Када раде заједно у љубави и праведности, њихове одлуке су благословене са небеса.
Они који желе да упознају вољу Господњу као појединци и за своје породице, морају тежити праведности, кроткости, љубазности и љубави. Понизност и љубав су обележје оних који траже Божју вољу, посебно за своје породице.
Усавршавање, оспособљавање за благослове завета и припрема за сусрет с Богом су личне одговорности. Морамо бити самостални и ревносно ангажовани како бисмо своје домове учинили уточиштем од олуја које нас окружују25 и светилиштима вере.26 Родитељи имају одговорност да са љубављу уче своју децу. Домови пуни љубави су радост, милина и, буквално, рај на земљи.27
Омиљена химна моје мајке била је „Љубав краси дом”.28 Кад год би чула први стих: „Лепота је свуда где љубав краси дом”, била би очигледно ганута до суза. Као деца, били смо свесни да живимо у таквој кући; то је био један од њених највећих приоритета.29
Поред атмосфере љубави у кући, председник Нелсон се фокусирао на ограничавање употребе медија који нарушавају наше основне циљеве.30 Прилагођавање од кога ће имати користи свака породица је да интернет, друштвени медији и телевизија буду слуге уместо ометање или, још горе, господари. Рат за душе свих, а посебно деце, често се води код куће. Као родитељи морамо да се уверимо да су медијски садржаји здрави, прикладни узрасту и у складу са атмосфером љубави коју покушавамо да створимо.
Поучавање у нашим домовима мора бити јасно и мотивационо31 али и духовно, радосно и пуно љубави.
Обећавам да ће, када се усредсредимо на нашу љубав према Спаситељу и Његовом помирењу, учинимо Га средиштем наших настојања да сабирамо Израел са обе стране вела, служимо другима и лично се припремимо за сусрет с Богом, утицај противника бити умањен, а радост, уживање и мир Јеванђеља ће увеличати наше домове христоликом љубављу.32 Сведочим о овим доктринарним обећањима и износим поуздано сведочанство о Исусу Христу и Његовој помирбеној жртви за нас, у име Исуса Христа, амен.