Дом у коме пребива Дух Господњи
Неке од својих највећих радости открићете док се трудите да свој дом учините местом вере у Господа Исуса Христа и местом које је прожето љубављу.
Моја драга браћо и сестре, захвалан сам што сам позван да вам говорим на овој 189. годишњој генералној конференцији Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. На данашњи дан 1830. године, Џозеф Смит је организовао Цркву под Господњим вођством. То се догодило у породичној кући Витмерових, у близини Фајета, у држави Њујорк. Тог дана било је шест чланова и око 50 других заинтересованих.
Иако не знам шта је пророк Џозеф рекао или како је изгледао док је стајао пред том малом групом, знам шта су осећали ти људи са вером у Исуса Христа. Осећали су Светог Духа и осећали су да су на светом месту. Сигурно су се осећали као једно.
То чудесно осећање је оно што сви желимо у својим домовима. То је осећање које долази од, као што је описао Павле, „духовног мудровања”.1
Моја намера данас је да поучим оно што знам о томе како се можемо чешће квалификовати за то осећање и призвати га да дуже борави у нашим породицама. Као што знате из искуства, то није лако. Сукоби, охолост и грех морају се држати подаље. Чиста љубав Христова мора доћи у срца оних који су у нашој породици.
Адам и Ева, Лехи и Сарија и други родитељи које познајемо из Светих писама сматрали су да је то тежак изазов. Ипак, постоје охрабрујући примери трајне среће у породицама и домовима. И ти примери нам омогућавају да видимо како се то може догодити нама и нашим породицама. Сећате се приче из 4. Нефија:
„И догоди се да не беше сукоба у земљи, због љубави Божје која пребиваше у срцима људи.
И не беше зависти, ни препирки, ни буна, ни курварстава, ни лажи, ни убистава, нити било каквих пожуда. И сигурно не могаше бити срећнијег народа међу свим народима које беше створила рука Божја.
Не беше разбојника, ни убица, нити беше Ламанаца, нити било каквих „-аца„, већ беху они једно, деца Христова и баштиници царства Божјег.
И како беху благословени! Јер Господ их благосиљаше у свим делима њиховим, да, штавише, беху благословени и напредни све док не прође сто и десет година. И тако прође прво покољење од Христа, и не беше сукоба у целој земљи.”2
Као што знате, срећно време није трајало заувек. Приказ у 4. Нефију описује могуће симптоме духовног пада међу групом добрих људи. То је образац који се појавио током векова међу свим народима, у заједницама и, нажалост, у породицама. Проучавајући тај образац, можемо видети како бисмо могли заштитити и чак повећати осећај љубави у нашој породици.
Ово је образац пропадања који се појавио након 200 година живота у савршеном миру, који Јеванђеље доноси:
Увукла се охлост.
Људи су престали да деле оно што су имали.
Почели су да виде себе бољима од других.
Њихова вера у Исуса Христа почела је да бледи.
Почели су да мрзе.
Почели су да чине све врсте грехова.
Мудри родитељи ће бити довољно опрезни да примете те симптоме међу члановима породице. Наравно да ће се забринути. Али ће знати да је главни узрок утицај Сотоне који покушава да добре људе наведе на пут ка греху и да тако изгубе утицај Светог Духа. Дакле, мудар родитељ ће увидети да је прилика да води свако дете, као и себе самог, ако у потпуности прихвати Господњи позив да дође к Њему.
Можете имати ограничен успех тако што ћете позвати дете да се покаје, на пример, због охолости. Можете покушати да наговорите децу да великодушно деле оно што имају. Можете их замолити да престану да осећају да су бољи од неког другог у породици. Али онда долазите до симптома описаних као „Почели су да слабе у својој вери у Исуса Христа”.
Постоји кључ за вођење породице да се уздигне до тог духовног места које желите за њих - и да будете тамо са њима. Док им помажете да расту у вери да је Исус Христ њихов брижни Откупитељ, осетиће жељу да се покају. Док то буду чинили, понизност ће почети да замењује охолост. Када почну да осећају вредност онога што им је Господ дао, желеће да буду дарежљивији. Ривалство због истакнутости или признања ће се смањити. Љубав ће потиснути мржњу. И на крају, као што је то цар Венијамин учинио за људе које је обратио, жеља да се учини добро ће их учврстити против искушења да почине грех. Народ цара Венијамина посведочиo je да немају „више склоности да чине зло”.3
Дакле, изградња вере у Исуса Христа је почетак преокретања духовног пропадања у вашој породици и у вашем дому. Вероватније је да ће та вера изазвати покајање, а не ваше проповедање против сваког симптома духовног пропадања.
Најбоље ћете водити примером. Чланови породице и други морају да вас виде како растете у сопственој вери у Исуса Христа и у Његовом Јеванђељу. Недавно сте добили велику помоћ. Родитељи у Цркви су благословени надахнутим наставним програмом за породице и појединце. Док га користите, изградићете своју веру и веру своје деце у Господа Исуса Христа.
Раст у вери
Ваша вера у Спаситеља се увећала док сте следили предлог председника Расела М. Нелсона да прочитате Мормонову књигу. Обележили сте одломке и речи које су упућивале на Спаситеља. Ваша вера у Исуса Христа је порасла. Али, као нова биљка, таква вера у Исуса Христа ће пропасти ако не нађете трајну одлучност да размишљате о њој и молите се да је увећате.
Ваш пример раста у вери сада можда неће следити сви чланови ваше породице. Али извуците поуку из искуства Алме Млађег. У својој болној потреби за покајањем и праштањем, сетио се вере свога оца у Исуса Христа. Ваша деца се могу сетити ваше вере у Спаситеља у тренутку када им очајнички треба покајање. Алма је о такавом тренутку рекао:
„И догоди се да док бејах тако раздиран мучењем, и док бејах мучен сећањем на многе грехе своје, гле, сетих се такође да чух како отац мој прориче народу о доласку неког Исуса Христа, Сина Божјег, да помири за грехе света.
Ево, кад ум мој прихвати ту мисао, завапих у срцу своме: О Исусе, Ти Сине Божји, смилуј се на мене, који сам у жучи горчине, и опасан вечним ланцима смрти.
И ево, гле, кад помислих то, не могох се више сетити болова својих. Да, не мучих се више сећањем на грехе своје.”4
Молитва са љубављу
Поред вашег примера раста у вери, породична молитва може одиграти кључну улогу у томе да дом учинимо светим местом. Обично се бира једна особа за молитву за породицу. Када је молитва Богу очигледно у име оних који клече и слушају, вера расте у свим њима. Могу да осете изразе љубави према Небеском Оцу и Спаситељу. А када особа која се моли помиње оне који клече у том кругу оних који су у потреби, сви могу да осете љубав према сваком члану породице.
Чак и када чланови породице не живе у кући, молитва може градити везе љубави. Молитва у породици може имати утицај широм света. Више пута сам чуо да се члан породице који је био далеко молио у истом тренутку за исту ствар као и ја. Стара изрека, „Породица која се заједно остаје заједно” по мом мишљењу може се проширити на „Породица која се моли заједно је заједно, чак и када су раздвојени”.
Поучавање брзог покајања
Пошто нико од нас није савршен, а осећања се лако повређују, породице могу постати свето уточиште само када се покајемо брзо и искрено. Родитељи могу дати пример. Због оштрих речи или лоших мисли можемо се покајати брзо и искрено. Једноставно иговорено „Извини” може излечити ране и призвати и опроштај и љубав.
Пророк Џозеф Смит је био пример за нас кад се мучио са опаким нападима, издајницима, па чак и неслагањима у својој породици. Брзо је праштао иако је знао да нападач може поново напасти. Без оклевања је тражио и давао опроштај.5
Неговање мисионарског духа
Мосијини синови били су одлучни да свакоме понуде Јеванђеље. Та жеља је потицала из њиховог личног искуства са покајањем. Нису могли да поднесу мисао да било ко трпи последице греха попут њих. Тако су се годинама суочавали са одбијањем, тешкоћама и опасностима да Јеванђеље Исуса Христа понуде непријатељима. У том процесу, нашли су радост због многих који су се покајали и искусили радост праштања кроз помирење Исуса Христа.
Чланови наше породице ће расти у жељи да поделе Јеванђеље када осете радост праштања. То се може десити и када обнављају завете приликом узимања причести. Мисионарски дух ће расти у нашим домовима када деца и родитељи осећају радост праштања на причесној служби. Својим примером поштовања и родитељи и деца могу једни другима помоћи да осете ту радост. Та радост може у великој мери да доприносе претварању наших домова у центре за обуку мисионара. Можда неће сви служити мисију, али ће сви осетити жељу да деле Јеванђеље, које је учинило да осете праштање и мир. И без обзира да ли тренутно служе пуновремену мисију или не, сви могу да осећају радост када деле Јеванђеља са другима.
Одлазак у храм
И за родитеље и за децу, храм је најбоља прилика за стицање осећања и љубави према небеским местима. Посебно када су деца мала. Деца се рађају са Христовим светлом. Чак и беба може да осети светост храма. Пошто родитељи воле своју малу децу, храм за њих представља наду да могу заувек волети своју децу у својој вечној породици.
Неки од вас имају фотографије храмова у својим домовима. Како број храмова широм Земље расте, могуће је да многи родитељи посећују храмове са својим породицама. Неки чак могу да присуствуј отвореним вратима по завршетку храма. Родитељи могу да питају децу како се осећају у близини храма или у њему.
Сваки родитељ може да сведочи о томе шта му храм значи. Председник Езра Тафт Бенсон, који је волео храмове, често је говорио да је гледао како је његова мајка пажљиво пеглала храмску одећу.6 Говорио је о свом дечачком сећању када је његова породица одлазила од куће како би присуствовали храму.
Када је био председник Цркве, био је у храму истог дана сваке недеље. Увек је радио храмско дело за неког претка. Главни разлог томе је био пример његових родитеља.
Моје сведочанство
Неке од својих највећих радости открићете када се трудите да свој дом учините местом вере у Господа Исуса Христа и местом које је прожето љубављу. Обнова Јеванђеља започела је понизним питањем о коме се разговарало у скромном дому, и може се наставити у сваком од наших домова док настављамо да успостављамо и спроводимо јеванђеоска начела у њима. То је била моја нада и моја најдубља жеља од малена. Сви сте имали увид у такве домове. Многи од вас су их, уз Господњи у помоћ, створили.
Неки су се од свег срца трудили за тај благослов, али га нису примили. Моје обећање вама је оно које ми је један члан Већа дванаесторице апостола једном дао. Рекао сам му да, због избора које су неки од чланова наше шире породице направили, сумњам да можемо бити заједно у будућем свету. Колико се сећам, рекао је: „Брине те погрешан проблем. Само живи достојно небеског царства, и породична организација ће бити дивнија него што можеш да замислиш.”
Верујем да ће пружити ту дивну наду свакоме од нас у смртности, који смо учинили све што смо могли да бисмо себе и чланове своје породице квалификовали за вечни живот. Знам да је план Небеског Оца план среће. Сведочим да Његов план омогућава свакоме од нас који смо дали све од себе да заувек будемо запечаћени као породица.
Знам да се кључеви свештенства, обновљени Џозефу Смиту, пренети непрекидном линијом председнику Раселу М. Нелсону. Ови кључеви омогућавају печаћење породица данас. Знам да нас, своју духовну децу, Небески Отац воли савршеном љубављу. Знам да се због Помирења Исуса Христа можемо покајати, бити очишћени и постати достојни да заувек живимо у породицама пуним љубави са нашим Небеским Оцем и са Његовим Љубљеним Сином Исусом Христом. Тако сведочим у име Исуса Христа, амен.