Како могу да разумем?
Када ревносно, од срца, чврсто и искрено настојимо да учимо Јеванђеље Исуса Христа, и поучавамо друге, ова учења могу преобразити срца.
Моја драга браћо и сестре, каква радост је поново бити заједно на овој генералној конференцији Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, под вођством нашег вољеног пророка, председника Расела М. Нелсона. Сведочим вам да ћемо имати повластицу да чујемо глас нашег Спаситеља, Исуса Христа преко учења оних који се моле, певају и говоре о потребама нашег времена на овој конференцији.
Као што је записано у књизи Дела апостолских, Филип јеванђелиста је поучавао Јеванђељу извесног Етиопљанина, који је био евунух задужен за сва блага краљице Етиопије.1 Док се враћао са богослужења у Јерусалиму, читао је књигу Исаијину. Подстакнут Духом, Филип му је пришао и рекао: „А разумеш ли шта читаш?
А [евнух] рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути?…
А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му Јеванђеље Исусово.”2
Питање које је поставио овај Етиопљанин је подсетник на божански налог који сви ми имамо, да се трудимо да учимо и да поучавамо једни друге Јеванђељу Исуса Христа.3 У ствари, у контексту учења и поучавања Јеванђеља, понекад смо као Етиопљанин - потребна нам је помоћ верног и надахнутог учитеља; а понекад смо као Филип - треба да поучавамо и јачамо друге у њиховом обраћењу.
Наш циљ док се трудимо да учимо и поучавамо Јеванђеље Исуса Христа мора бити да увећамо веру у Бога и Његов божански план среће, и у Исуса Христа и Његову помирбену жртву, и да постигнемо трајно обраћење. Таква увећана вера и обраћење помоћи ће нам да склопимо и држимо завете са Богом, јачајући тако своју жељу да следимо Исуса и истински се духовну преобразимо - другим речима, претварајући се у ново створење, како је поучио апостол Павле у Посланици Коринћанима.4 То преображење ће нам донети срећнији, плодоноснији и здравији живот и помоћи ће нам да одржимо вечну перспективу. Није ли то управо оно што се догодило етиопском евунуху након што је сазнао за Спаситеља и обратио се Његовом Јеванђељу? Стих каже да он „отиде путем својим радујући се”.5
Заповест да учимо Јеванђеље и поучавамо друге о њему није нова; дата је на почетку људске историје.6 У једној посебној прилици, док су Мојсије и његов народ били на равницама Моаба, пре уласка у обећану земљу, Господ га је надахнуо да упозори свој народ на одговорност да науче уредбе и завете које су примили од Господа и да поуче њима своје потомство,7 од којих многи нису лично искусили прелазак Црвеног мора или откривење које је дато на Гори Синај.
Мојсије је упозорио свој народ:
„А сада, Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживели и ушли у земљу коју вам даје Господ, Бог отаца ваших…
… Да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих.”8
Мојсије је закључио речима: „И држи уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја данас заповедам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, да би ти се продужили дани на земљи коју ти Господ Бог твој даје за свагда.”9
Божји пророци су доследно поучавали да морамо да подижемо своје породице „у науци и у страху Господњем”10 и „у светлости и истини”.11 Председник Нелсон је недавно рекао: „У ово време распрострањеног неморала и зависности од порнографије, родитељи имају свету одговорност да своју децу уче важности Бога [и Исуса Христа] у њиховим животима.”12
Браћо и сестре, опомена нашег вољеног пророка је још један подсетник на нашу личну одговорност да се трудимо да учимо и да поучавамо своје породице да постоји Небески Отац који нас воли и који је развио божански план среће за своју децу; да је Исус Христ, Његов Син, Откупитељ света; и да спасење долази од вере у Његово име.13 Наши животи морају бити укорењени на стени нашег Откупитеља, Исуса Христа, што нам може помоћи појединачно и као породицама да наше личне духовне утиске урежемо у своја срца, што ће нам помоћи да истрајемо у вери.14
Можда се сећате да су два ученика Јована Крститеља следила Исуса Христа након што су чули да је Исус Јагње Божје, Месија. Ови добри људи прихватили су Исусов позив да „дођу и виде”15 и остану са Њим тога дана. Спознали су да је Исус Месија, Син Божји, и следили су Га до краја својих живота.
Исто тако, када прихватимо Спаситељев позив да дођемо и видимо, морамо остати у Њему, удубљујући се у Света писма, уживајући у њима, учећи Његову доктрину и настојећи да живимо онако како је Он живео. Тек тада ћемо упознати Њега, Исуса Христа, и препознати Његов глас, знајући да, када дођемо Њему и верујемо у Њега, никада нећемо бити гладни ни жедни.16 Моћи ћемо да препознамо истину у сваком тренутку, као што се догодило оној двојици ученика која су боравила са Исусом тога дана.
Браћо и сестре, то се не догађа случајно. Прилагођавање најузвишенијим утицајима побожности није једноставно; оно захтева призивање Бога и учење како да Јеванђеље Исуса Христа постане средиште наших живота. Ако то учинимо, обећавам да ће утицај Светог Духа донети истину нашем срцу и уму и сведочити о њој,17 поучавајући свему.18
Питање Етиопљанина, „Како бих могао разумети ако ме ко не упути?” такође има посебно значење у контексту наше личне одговорности да јеванђеоска начела, која смо научили, примењујемо у свом животу. На пример, у случају Етиопљанина, он је поступио према истини коју је научио од Филипа. Тражио је да се крсти. Спознао је да је Исус Христ Син Божји.19
Браћо и сестре, наша дела морају одражавати оно што учимо и поучавамо. Своја уверења морамо показивати начином на који живимо. Добар пример је најбољи учитељ. Поучавање нечега, према чему заиста живимо, може направити разлику у срцима оних које поучавамо. Ако желимо да људи, било да је у питању породица или неко други, радосно цене стихове из Писама и учења живих апостола и пророка нашег времена, треба да виде да наше душе уживају у њима. Исто тако, ако желимо да знају да је председник Расел М. Нелсон пророк, виделац и откровитељ нашег времена, морају нас видети како подижемо руку да га подржимо и схвате да следимо његова надахнута учења. Као што позната америчка изрека каже, „Дела говоре гласније од речи”.
Можда се неки од вас управо у овом тренутку питају: „Чиним све ово и следим овај модел, и лично и са породицом, али нажалост, неки од мојих пријатеља и драгих особа су се удаљили од Господа. Шта да радим?” Вас, који управо сада доживљавате ова осећања туге, агоније и можда жаљења, молим да знате да нису потпуно изгубљени, јер Господ зна где су и пази на њих. Сетите се, и они су Његова деца!
Тешко је разумети све разлоге зашто неки људи иду другим путем. Најбоље што можемо у овим околностима је да их волимо и да их прихватимо, молимо се за њихову добробит и тражимо Господњу помоћ да знамо шта да радимо и кажемо. Искрено се радујте са њима њиховим успесима; будите им пријатељи и тражите добро у њима. Никада не треба да одустајемо од њих, него да негујемо наше односе. Никад их немојте одбацити или погрешно осудити. Само их волите! Парабола о изгубљеном сину нас учи да када деца дођу к себи, често желе да се врате кући. Ако се то догоди са вама драгим особама, испуните срца саосећањем, трчите према њима, загрлите их и пољубите, као што је то учинио отац изгубљеног сина.20
На крају, наставите да живите достојним животом, будите им добар пример онога у шта верујете и приближите се нашем Спаситељу Исусу Христу. Он зна и разуме наше дубоке туге и боли, и благословиће ваше напоре и посвећеност вашим драгима, ако не у овом животу, онда у наредном. Браћо и сестре, заувек памтите да је нада важан део јеванђеоског плана.
Током многих година службе у Цркви, видео сам верне чланове који су доследно примењивали ова начела у свом животу. То је случај са самохраном мајком коју ћу назвати Мери. Нажалост, Мери је прошла кроз трагичан развод. У то време, Мери је схватила да ће њене најважније одлуке које се односе на њену породицу бити духовне природе. Да ли ће јој молитва, проучавање Светих писама, пост и одлазак у Цркву и храм и даље бити важни?
Мери је одувек била верна, и у том критичном тренутку одлучила је да се држи онога за шта је већ знала да је истина. Пронашла је снагу у прогласу „Породица: Проглас свету”, који, међу многим чудесним начелима, поучава да „родитељи имају свету дужност да своју децу одгајају у љубави и праведности” и да их уче да увек држе Божје заповести.21 Непрестано је тражила одговоре од Господа и делила их са својих четворо деце у свим породичним приликама. Често су разговарали о Јеванђељу и међусобно размењивали искуства и сведочанства.
Упркос тугама кроз које су пролазили, њена деца су развила љубав према Христовом Јеванђељу и жељу да служе и деле га са другима. Троје од њих верно је служило пуновремене мисије, а најмлађе сада служи мисију у Јужној Америци. Њена најстарија кћерка, коју веома добро познајем, која је сада удата и снажна у својој вери, испричала је: „Никада нисам осећала да нас је мама одгајала сама јер је Господ увек био у нашем дому. Док нам је износила сведочанство о Њему, свако од нас је почео да Му се обраћа са личним питањима. Веома сам захвална што је живела по Јеванђељу.”
Браћо и сестре, ова добра мајка је успела да учини свој дом средиштем духовног учења. Слично питање које је поставио Етиопљанин, Meри је поставила себи неколико пута: „Како моја деца могу учити осим ако их мајка не води?”
Моји драги сарадници у Јеванђељу, сведочим вам да када ревносно, од срца, чврсто и искрено учимо Јеванђеље Исуса Христа и поучавамо га са правим циљем и под утицајем Духа, ова учења могу да преобразе срца и подстакну жељу за животом према Божјим истинама.
Сведочим да је Исус Христ Спаситељ света. Он је Откупитељ и Он живи. Знам да усмерава своју Цркву кроз своје пророке, видеоце и откровитеље. Такође вам сведочим да Бог живи, да нас воли. Жели да се вратимо у Његово присуство - сви ми. Чује наше молитве. Износим своје сведочанство о тим истинама у свето име Исуса Христа, амен.