Свештенство и Спаситељева помирбена моћ
Да би се оствариле сврхе Небеског Оца, Христова помирбена моћ мора бити доступна Божјој деци. Свештенство пружа ове могућности.
Замислимо како се ракета наводи на лансирну платформу како би се припремила за лансирање. Сад замислите покретање мотора. Гориво се у процесу контролисаног сагоревања претвара у вреле гасове. Тиме се безбеђује потребан потисак за покретање ракете у свемир. На крају, размислите о корисном оптерећењу или једноставно терету на врху ракете. Вредност терета се у потпуности реализује само када се испоручи тамо где треба и где ће испунити своју мисију. Не морате бити научник за ракете да бисте схватили да скуп, глобални сателитски систем за комуникације мало вреди ако се чува у магацину. Мисија ракете је једноставно да испоручи терет.
Вечерас бих волео да упоредим свештенство које поседујемо са ракетом, а прилику да искористимо Спаситељеву помирбену моћ са теретом који ова ракета испоручује.
Због своје помирбене жртве Исус Христ има моћ и власт да откупи цело човечанство. Да би своју помирбену моћ учинио доступном, Он је део своје моћи и власти поверио људима на земљи. Та додељена моћ и власт се називају свештенство. Она дозвољава носиоцима свештенства да помажу Небеском Оцу и Исусу Христу у Њиховом делу остваривања спасења и узвишења за Божју децу. То чини јер пружа Његовој деци прилику да приме благослове Спаситељеве помирбене моћи.
Помирбена моћ Исуса Христа је од суштинске важности јер нико од нас се не може вратити у наш небески дом без помоћи. У смртности неизбежно правимо грешке и кршимо Божје законе. Постајемо упрљани грехом и није нам дозвољено да се вратимо да живимо у Божјем присуству. Потребна нам је Спаситељева помирбена моћ како бисмо се измирили са Небеским Оцем. Исус Христ је покидао везе физичке смрти чиме је омогућио васкрсење за све. Он нуди опроштај грехова под условом послушности законима и обредима Његовог Јеванђеља. Преко Њега људима се нуди узвишење. Прилика да искористимо Спаситељеву помирбену моћ је најважни терет стварања.
Међутим, да би се остварили циљеви Небеског Оца, Христова помирбена моћ мора бити доступна Божјој деци.1 Свештенство пружа ове могућности. Оно је ракета. Свештенство је од суштинског значаја јер се неопходни обреди и завети на Земљи послужују само његовом влашћу. Ако свештенство не испуни могућност да искористи Спаситељеву помирбену моћ, која би била његова сврха? Да ли би било само сложена паљба која привлачи пажњу, попут петарде? Бог очекује да се свештенство користи више а не само у недељној лекцији, или као прилика за служење. Очекује да испоручи терет.
Мањи недостаци на пројектилима могу узроковати неуспех мисије. Крти шавови и слабост материјала могу изазвати неисправност ракете. Да би заштитио свештенство од метафорички кртих шавова и слабости материјала, Бог штити његово додељивање и коришћење.2 Поверавање свештенства чувају свештенички кључеви, који представљају права председништва која се додељују човеку.3 Коришћење свештенства се исто тако штити свештеничким кључевима али и заветима које носилац свештенства склапа. У складу са тим, коришћење свештенства се регулише и свештеничким кључевима и заветима. Човеков положај у свештенству се додељује појединачно и не постоји независно од њега;4 свештенство није безобличан извор аутономне моћи.
И Ароново и Мелхиседеково свештенство примају се заветом.5 Бог одређује услове, а човек прихвата. Уопштено говорећи, носиоци свештенства се заветују да ће помагати Богу у Његовом делу. Почетком овог раздобља, Исус Христ је објаснио да се завет свештенства „потврђује за вас због вас, а не само за вас, већ за цео свет… јер они не долазе к мени”.6
То говори да је сврха свештенства да позива људе да дођу Христу помажући им да приме обновљено Јеванђеље. Свештенство имамо како бисмо могли помагати деци Небеског Оца да се ослободе терета греха и постану попут Њега. Преко свештенства моћ божанства се објављује у животима свих оних који склопе и држе јеванђеоске завете и приме обреде повезане са њима.7 То је начин на који свако од нас долази Христу, прочишћава се и мири са Богом. Христова помирбена моћ је доступна преко свештенства које испоручује терет.
Завети са Богом су озбиљни и узвишени. Човек треба да се припреми за њих, учи о њима и уђе у такве завете одлучан да их поштује. Завет постаје залог себе. Парафразираћу енглеског драмског писца Роберта Болта: Човек склапа завет само када жели да преузме изузетну обавезу и да обећа нешто. Успоставља везу између истине овог обећања и сопствене врлине. Када човек склапа завет, држи себе, попут воде, у скупљеним шакама. И ако растави прсте, не може се надати да ће поново наћи себе. Преступник завета губи себе и не може преузети обавезе или дати гаранције.8
Носилац Ароновог свештенства заветује се да ће избегавати зло, помагати другима да се помире са Богом и припрема се за примање Мелхиседековог свештенства.9 Ове свете дужности испуњавају се када поучава, крсти и јача чланове Цркве и позива друге да прихвате Јеванђеље. Оне су сврха његове „ракете”. Заузврат, Бог обећава наду, опроштај, послуживање анђела и кључеве Јеванђеља покајања и крштења.10
Носилац Мелхиседековог свештенства се заветује да ће испуњавати дужности повезане са Ароновим свештенством и величати свој позив у Мелхиседековом свештентсву.11 То чини држањем заповести повезаних са тим заветом. Ове заповести подразумевају помно освртање на речи вечног живота живећи по свакој речи која излази из уста Божјих,12 износећи сведочанство о Исусу Христу и Његовом делу последњих дана,13 не хвалећи самог себе,14 и постајући Спаситељев пријатељ, имајући поверење у Њега као што би то чинио пријатељ.15
Заузврат, Бог обећава да ће носилац Мелхиседековог свештенства примити кључеве за разумевање тајни Божјих. Постаће савршен тако да може стајати у присуству Божјем. Моћи ће да испуни своју улогу у делу спасења. Исус Христ ће припремити пут пред носиоцем свештенства и биће са њим. Свети Дух ће боравити у срцу носиоца свештенства, а анђели ће га носити. Тело ће му бити оснажено и обновљено. Постаће наследник благослова Аврамових и, заједно са својом супругом, сунаследник са Исусом Христом у царству Небеског Оца.16 То су „изузетна и драгоцена обећања”.17 Немогуће је замислити већа обећања.
Сваком мушкарцу који прими Мелхиседеково свештенство, Бог потврђује своја заветна обећања заклетвом.18 Ова заклетва се односи само на Мелхиседеково свештенство,19 и Бог је тај који се заклиње заклетвом, не носилац свештенства.20 Будући да ова јединствена ситуација подразумева Његову божанску моћ и власт, Бог користи заклетву користећи најуверљивије могуће речи да би нас уверио у обавезујућу и непроменљиву природу својих обећања.
Кршење завета свештенства и потпуно одрицање од њих подразумевају озбиљне последице.21 Нехајан или равнодушан став према позиву у свештенству сличан је слабости материјала у компонентама ракете. То угрожава завет свештенства, јер може довести до неуспеха мисије. Непокорност Божјим заповестима представља кршење завета. Сталном, непокајаном кршиоцу завета, одузимају се обећани благослови.
Пре неколико година дошао сам до потпунијег разумевања односа између ракете зване „свештенство” и терета који ова ракета испоручује. Терет се зове „прилика да искористите Христову помирбену моћ”. За викенд сам имао два задатка. Један је био успостављање првог кочића у земљи, а други интервју са младим човеком, и ако све буде у реду, обнављање свештенства и храмских благослова. Овај тридесетогодишњи мушкарац се прикључио Цркви у свом касном тинејџерском узрасту. Одслужио је часну мисију. Али, када се вратио кући, изгубио је свој пут и на тај начин и чланство у Цркви. После неколико година, „дође себи”,22 и уз помоћ брижних носилаца свештенства и љубазних чланова покајао се и крштењем је поново примљен у Цркву.
Касније је поднео захтев за обнову свештенствоа и храмских благослова. Заказали смо састанак у суботу у 10 сати у сали за састанке. Када сам стигао због ранијих интервјуа, он је већ био тамо. Био је толико нестрпљив да поново има свештенство, да једноставно није могао да чека.
Током нашег интервјуа показао сам му писмо у којем је објашњено да је председник Томас С. Монсон лично прегледао његов захтев и одобрио интервју. Овај, иначе уздржан младић, је заплакао. Онда сам му рекао да датум нашег интервјуа неће имати званично значење у његовом животу. Изгледао је збуњено. Рекао сам му да након што сам му обновио благослове, његов члански запис ће показати само датуме његовог првобитног крштења, потврђења, заређења у свештенство и даривања. Опет је заплакао.
Замолио сам га да прочита стихове из Учења и завета:
„Ево ко се обрати од греха својих, опроштено му је, и ја Господ, више их не спомињем.
По овому познате да ли се човек обратио од греха својих - ево, ако их исповеди и ако их се окане.”23
Сузе су му потекле и трећи пут. Онда сам му положио руке на главу и у име Исуса Христа и влашћу Мелхиседековог свештенства, као и са овлашћењем председника Цркве, обновио његово свештенство и храмске благослове.
Преплавила нас је велика радост. Знао је да поново има власт да држи Божје свештенство и примењује га. Знао је да његови храмски благослови опет имају пуну снагу. Његов корак је био живахан и лак, а он сам је блистао. Био сам веома поносан на њега и осећао сам колико се Небески Отац поноси њиме.
Затим је организован кочић. Састанци су били добро посећени од стране енергичних, верних светаца и дивно председништво кочића је подржано. Међутим, за мене је радост обнове благослова овог човека засенила историјски тренутак организовања овог првог кочића у тој земљи.
Схватио сам да је сврха организовања кочића, или коришћења свештенства Божјег на било који начин, да помогне Небеском Оцу и Исусу Христу у Њиховом делу, да пружи прилику за откупљење и узвишење свој Божјој деци. Попут ракете чији је циљ да испоручи терет, свештенство испоручује Јеванђеље Исуса Христа, омогућавајући свим људима да склопе завете и приме обреде повезане са њима. На тај начин се „помирбена крв Христова”24 може применити у нашим животима док осећамо посвећујући утицај Светог Духа и примамо благослове које Бог обећава.
Поред поштовања закона и обреда Јеванђеља, позивам вас да склопите и држите завете свештенства. Примите Божју заклетву и Његово обећање. Величајте своје одговорности у свештенству да бисте помогли Небеском Оцу и Исусу Христу. Користите свештенство да бисте још некоме пружили прилику да искористи Спаситељеву помирбену моћ! У том процесу ћете и ви и ваша породица примити велике благослове. Сведочим да Откупитељ живи и да усмерава ово дело, у име Исуса Христа, амен.