Потребе пред нама
Неке од најзначајнијих потреба са којима се сусрећемо су у нашој породици, међу нашим пријатељима, у нашим одељењима и у нашим заједницама.
Последњих дана смо били сведоци великог броја природних непогода у Мексику, Сједињеним Државама, Азији, Карибима и Африци. Оно најбоље у људима испливало је на површину када је на хиљаде кренуло у помоћ онима који су били у опасности или потреби и који су претрпели губитак. Била сам одушевљена када сам видела младе жене у Тексасу и Флориди, које су, заједно са многим другима људима, обукле жуте мајице Руке помоћи и помажу у чишћењу кућа од рушевина након недавних урагана. Много хиљада других би радо ишло тамо где је помоћ најпотребнија да не живе далеко. Уместо тога, дали сте великодушне донације за ублажавање патње. Ваша великодушност и саосећање су надахњујући и христолики.
Данас желим да поменем један аспект служења који сматрам да је важан за све - без обзира где се налазимо То је аспект служења за оне међу нама који смо гледали вести о недавним догађајима и осећали се беспомоћнима не знајући шта да урадимо. Одговор је заправо био пред нама.
Спаситељ је поучио: „Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.”1 Председник Tомас С. Moнсон рекао је о овом стиху: „Верујем да нам Спаситељ говори да је сврха наших личних живота мала уколико не изгубимо себе у служењу другима. Они који живе само за себе коначно се смежурају и фигуративно губе своје животе, док они који губе себе у служењу другима расту и цветају - и у ствари спасавају своје животе.”2
Живимо у култури у којој се све више фокусирамо на мали екран у својим рукама уместо на људе око себе. Слањем текстуалних порука и твитовањем заменили смо у ствари гледање некога у очи и осмехивање, и све ређе, разговар лицем у лице. Често нас више брине колико „пратилаца” и „лајкова” имамо, него да загрлимо пријатеља и покажемо љубав, забринутост и истинско интересовање. Иако савремена технологија може бити чудесан начин за ширење порука Јеванђеља Исуса Христа и помаже нам да останемо повезани са породицом и пријатељима, ако нисмо опрезни у начину на који користимо своје личне уређаје, такође можемо почети да се окрећемо себи и заборавити да је суштина живљења по Јеванђељу служење.
Осећам огромну љубав и и имам веру у оне међу вама који су у тинејџерском узрасту и оне који су тек закорачили у пунолетство. Видела сам и осетила вашу жељу да служите и учините нешто добро у свету. Верујем да већина чланова сматра да је служба у срцу њихових завета и следбеништва. Али такође мислим да је понекад лако пропустити неке од најбољих прилика за служење другима зато што смо окренути нечем другом или зато што тражимо амбициозне начине да променимо свет, а не видимо да су неке од најзначајнијих потреба које можемо задовољити у нашој породици, међу нашим пријатељима, у нашим одељењима и у нашим заједницама. Ганути смо када видимо патњу и велике потребе оних на другом крају света, али ћемо можда пропустити да видимо да неко коме је потребно наше пријатељство управо седи поред нас у разреду.
Сестра Линда К. Бартон је испричала причу о председници Потпорног друштва, која је током деведесетих, у сарадњи са другима, сакупила покриваче за људе којима је била потребна помоћ. Она и њена ћерка су возиле пун камион тих покривача од Лондона до Косова. На повратку кући, примила је непогрешив духовни утисак који јој је испунио срце. Утисак је био следећи: „Оно што си учинила је веома добро. Сада иди кући, пређи улицу и служи своме комшији!”3
Каква је корист од спасавања света ако занемаримо потребе оних који су нам најближи и које највише волимо? Колико је вредно поправљати све ако се људи у нашем окружењу муче а ми то и не примећујемо? Небески Отац је можда оне којима смо потребни поставио најближе, знајући да смо најприкладнији за задовољење њихових потреба.
Свако може пронаћи начине за пружање христолике службе. Моја саветница, сестра Керол Ф. Mеконки, недавно ми је испричала о својој 10-годишњој унуци Сари која је, када је схватила да јој је мајка болесна, сама одлучила да буде од помоћи. Пробудила је своју малу сестру, помогла јој да се обуче, опере зубе, очешља се и доручкује како би мајка могла да се одмара. Тихо је извршила овај једноставан чин службе без потребе да је неко пита јер је видела потребу и желела је да помогне. Не само да је Сара благословила своју мајку, већ и ја сама осетила радост због сазнања да је олакшала терет некоме кога воли, а успут је ојачала однос са својом сестром. Председник Џејмс Е. Фауст је рекао: „Служење другима може почети у скоро свим годинама… Не мора бити велико, а најплеменитије је у оквиру породице.”4
Да ли ви, децо, схватате колико вашим родитељима и члановима породице значи када тражите начине да служите код куће? За оне који су тинејџерским годинама, јачање и служење члановима требало би да буду међу главним приоритетима, док тражите начине за промену света. Показивање љубазности и бриге за вашу браћу, сестре и родитеље помаже у стварању атмосфере јединства и призива Духа у дом. Промена света почиње јачањем сопствене породице.
Још једна област на коју можемо усредсредити наше служење може бити породицама нашег одељења. С времена на време наша деца ће нам поставити питање: „Зашто морам да идем на заједничке активности? Једноставно немам ништа од тога.”
Да сам као родитељ била надахнута, одговорила бих: „Зашто мислиш да идеш на заједничке активности због сопствене користи?”
Моји млади пријатељи, могу вам гарантовати да ће на сваком црквеном састанку увек бити неко ко је усамљен, ко пролази кроз изазове и треба му пријатељ, или неко ко не осећа припадност. Имате нешто важно чиме можете ад допринесете сваком састанку или активности и Господ жели да се окренете према својим вршњацима, а затим служите као што би Он.
Старешина Д. Toд Кристоферсон је поучио: „Главни разлог што Господ има цркву је стварање заједнице светаца који ће подржавати једни друге на ‘тесном и узаном путу који води у вечни живот’.” Он даље каже: „Ова религија се не усредсређује само на себе; уместо тога сви смо позвани да служимо. Ми смо очи, руке, глава, ноге и други делови тела Христовг.”5
Тачно је да присуствујемо недељним црквеним састанцима да бисмо учествовали у обредима, учили доктрину и примили надахнуће, али још један веома важан разлог што присуствујемо је да, као одељењска породица и као ученици Спаситеља Исуса Христа, бринемо једни о другима, охрабрујемо једни друге и проналазимо начине за служење и јачање једни других. Ми нисмо само примаоци и учесници онога што се нуди у цркви; морамо бити и даваоци и снабдевачи. Младе жене и млади мушкарци, следећи пут кад будете на заједничким активностима, уместо да узмете свој телефон да бисте видели шта ваши пријатељи раде, застаните, погледајте око себе и запитајте се: „Коме сам потребан/потребна данас?” Можда сте кључни да досегнете и дотакнете живот вршњака или да пружите охрабрења пријатељу који се тихо бори.
Питајте свог Небеског оца да вам покаже оне око вас којима је потребна ваша помоћ и надахне вас да знате како да им најбоље служите. Сетите се да је Спаситељ најчешће служио једној по једној особи.
Наш унук Итан има 17 година. Била сам дирнута овог лета када ми је рекао да се, надахнут примером своје мајке, свакодневно моли да има прилику да служи некоме. Пошто смо провели време са својом породицом, приметила сам како се Итан са стрпљењем, љубављу и љубазношћу опходи према брату и сестрама, помаже својим родитељима и тражи начине да допре до других. Импресионирана сам колико је свестан људи око себе и због његове жеље да им служи. Он је пример за мене. Поступајући као што Итан поступа - позивајући Господа да нам помогне да нађемо начине за служење - омогућиће Духу да нам отвори очи да видимо потребе око нас, да видимо „јединку” којој смо потребни тога дана, и да знамо како да јој служимо.
Поред служења породици и члановима свог одељења, потражите могућности за служење у вашем крају и заједници. Мада смо понекад позвани да помогнемо након велике катастрофе, свакодневно нас охрабрују да у својим областима потражимо могућности да подижемо и помажемо онима којима је потребна помоћ. Недавно сам добила упутства од стране обласног председника, који служи у земљи која има много материјалних изазова, да је најбољи начин да помогнемо онима којима је потребна помоћ у другим деловима света да плаћамо дарежљив посни принос, доприносимо црквеном Фонду за хуманитарну помоћ, и потражимо начине да служимо онима у својој заједници где год да живимо. Замислите само како би цео свет био благословен када би сви следили овај савет!
Браћо и сестре, а нарочито млади, док се трудите да постанете што сличнији Спаситељу Исусу Христу и живите по својим заветима, наставићете да будете благословени жељама да ублажите патњу и помогнете онима који су мање срећни. Запамтите да су неке од највећих потреба можда баш испред вас. Започните служење у својим кућама и у сопственим породицама. То су односи који могу бити вечни. Чак и ако ваша породична ситуација није баш савршена, а можда нарочито тада, можете пронаћи начине за служите, подижете и јачате. Почните где сте, волите их какви јесу и припремајте се за породицу какву желите у будућности.
Молите за помоћ у препознавању оних у вашим одељењским породицама којима су потребни љубав и охрабрење. Уместо да идете у цркву са питањем: „Шта ћу добити од овог састанка?” питајте: „Коме сам данас потребан/потребна? Чиме могу допринети?”
Док благосиљате сопствене породице и чланове одељења, потражите начине да благословите оне у вашој локалној заједници. Било да имате времена за значајније служење или можете дати само неколико сати месечно, ваши напори ће благословити животе, а благословиће и вас на начине које не можете ни замислити.
Председник Спенсер В. Kимбал је поучио: „Бог нас примећује и надгледа. Али обично преко друге особе задовољава наше потребе.”6 Да свако од нас препозна повластицу и благослов од учествовања у остваривању дела нашег Небеског Оца, док испуњавамо потребе Његове деце, моја је молитва у име Исуса Христа, амен.