Волите једни друге као што је Он волео нас
Служењем и праштањем другима са искреном љубављу можемо бити ојачани и примити снагу да превладамо личне изазове.
Током последње вечере Спаситељ је дао нову заповест својим ученицима, говорећи:
„Нову вам заповест даjем да љубите jедан другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међусобно.
По томе ће сви познати да сте моји ученици ако узимате љубав међу собом.”1
Спаситељевим ученицима дата је нова заповест да учине нешто више, нешто веће и нешто више божанско. Oва нова заповест и позив сажет је у кључној фрази „као што ја вас љубих”.
Љубав је деловање. Љубав је служење
Љубав је осећај дубоке посвећености, бриге и привржености. Највећи пример Божје љубави за Његову децу налазимо у неизмерном Помирењу Исуса Христа.”2 „Јер Богу тако омиље свет,” записао је Јован, „да је и сина својега јединороднога дао, да ниједан који га верује не погине, него да има живот вечни”.3 „Љубав према Богу и ближњима особина је ученика Исуса Христа.”4
Пре неколико година, када је наш најстарији унук, Хосе, имао 4 године, играо се са мојом супругом. Док су се смејали и уживали заједно, наш унук је питао: „Бако, да ли ме волиш?”
Одговорила му је: „Да, Хосе, волим те.”
Онда јој је поставио још једно питање: „Како знаш да ме волиш?”
Објаснила му је своја осећања и испричала му о свему што је урадила и што је била спремна да уради за њега.
Касније је моја супруга поставила Хосеу иста питања, укључујући и ово проницљиво питање: „Како знаш да ме волиш?”
Безазлено, али искрено, рекао је: „Волим те зато што то осећам у срцу.” Хосеово брижно понашање према његовој баки тога дана и увек, показује да је љубав комбинација поступака и дубоких осећања.
Цар Венијамин је поучио: „А гле, казуjем вам ово да научите мудрост, да научите како сте, кад служите ближњему свому, самому Богу своме у служби.”5
У данашњем свету пуном патње због различитих околности, слање поруке са смајлијем или лепом сликом уз речи „волим те” је добро и корисно. Али оно што многи од нас треба да ураде је да одложе мобилне уређаје и да сопственим рукама и ногама помогну другима у великој потреби. Љубав без службе је попут вере без дела. Заиста је мртва.
Љубав је праштање
Чиста љубав Христова, која је милосрђе,6 не само да нас надахњује да делујемо и пружимо службу него и да имамо снагу да опростимо, без обзира на ситуацију. Допустите ми да поделим са вама искуство које је утицало на мој живот и променило га. Тед и Шерон, Куперови родитељи, који су овде данас, дали су ми дозволу да поделим оно што се догодило њиховој породици пре више од девет година. Искуство ћу испричати из угла Куперовог оца, Теда:
21. август, 2008, био је први дан школе и Куперова три старија брата, Иван, Гарет и Логан, били су на аутобуском стајалишту чекајући да се укрцају у аутобусе. Купер, који је имао 4 године, био је на свом бициклу. Моја супруга Шерон је пешачила.
Моја супруга била је преко пута улице и подстицала је Купера да пређе улицу. У исто време један ауто је полако скретао улево и оборио Купера.
Примио сам телефонски позив од комшије који ми је рекао да је Купера ударио ауто. Брзо сам се одвезао до аутобуског стајалишта да га видим. Купер је лежао на трави, мучећи се при дисању, али није имао видљивих повреда.
Клекнуо сам поред Купера и храбрио га, говорећи нешто попут: „Биће у реду. Држи се.” У том тренутку вођа моје групе високих свештеника, Натан, појавио се са својом супругом. Она је предложила да Куперу дамо свештенички благослов. Положили смо руке на Куперову главу. Не могу да се сетим шта сам рекао у благослову али се јасно сећам присуства других око нас, и то је био тренутак када сам знао да ће Купер умрети.
Купер је пренет у болницу хеликоптером али је заиста преминуо. Осетио сам да ми је Небески Отац рекао да се мој надзор завршио и да је Купер сада под Његовим окриљм.
Могли смо да проведемо неко време са Купером у болници. Радници су га ту припремали како бисмо га могли узети и опростити се, и допустили су нам да проведемо са њим колико год времена желимо.
На путу кући моја болом скрхана супруга и ја смо се погледали и почели да разговарамо о момку који је возио ауто. Нисмо га познавали иако је живео само једну улицу даље и живео је унутар граница нашег одељења.
Наредни дан био је веома тежак за нас јер смо сви били потпуно обузети тугом. Клекнуо сам и изнео најискренију молитву коју сам икада понудио. Замолио сам Небеског Оца и име мог Спаситеља да уклони моју тугу. Учинио је тако.
Касније тог дана један од саветника у председништву нашег кочића договорио је сусрет са младићем - возачем аутомобила - и његовим родитељима у саветниковом дому. Шерон и ја смо чекали да дечак и његови родитељи стигну. Када су се врата отворила видели смо их први пут. Мој бискуп ми је шапнуо: „Приђи му.” Шерон и ја смо га заједно загрлили. Заједно смо плакали, како се чинило веома дуго. Рекли смо му да знамо да је оно што се догодило био несрећан случај.
За мене и Шерон је било чудесно то што смо се тако осећали и још увек се осећамо. Божјом милошћу могли смо да пређемо дугачак пут, јасан пут, једини пут и да волимо овог доброг младића.
С годинама смо се веома зближили са њим и његовом породицом. Са нама је поделио многе своје значајне тренутке. Чак смо ишли са њим у храм док се припремао за мисију.7
Браћо и сестре, Тед без икакве сумње зна да нас наш Небески Отац воли. Он зна да је способност праштања и растерећења на тај начин слатка колико и примање опроштаја. Та сласт долази када следимо пример нашег највећег Примера. У Мормоновој књизи Алма је објавио о Спаситељу: „И Он ће изаћи трпећи боли и невоље и искушења сваке врсте и то да би се испунила реч коjа каже да ће преузети на себе боли и болести свога народа.”8
Браћо и сестре, каква дивна прича о правој љубави и праштању. И ми, исто тако, можемо имати радост и срећу док служимо и праштамо другима. Џорџи, још један наш унук, често каже: „Каква смо ми породица?” А онда одговара: „Ми смо срећна породица!”
Председник Томас С. Монсон нас је саветовао, говорећи: „Преиспитајмо своје животе и одлучимо да следимо Спаситељев пример тако што ћемо бити љубазни, испуњени љубављу и милосрдни.”9
Знам данас наш Небески Отац и Његов Син, Исус Христ, воле и да су спремни да нам помогну да делујемо док волимо једни друге као што Они воле нас. Знам да служећи и праштајући другима с правом љубављу, можемо бити исцељени и примити снагу за превладавање својих изазова. И тако изјављујем у име Исуса Христа, амен.