2010–2019
Божји уверљиви сведок: Мормонова књига
октобар 2017.


Божји уверљиви сведок: Мормонова књига

Мормонова књига је Божје уверљиво сведочанство о божанству Исуса Христа, пророчком позиву Џозефа Смита и апсолутној истинитости ове Цркве.

Мормонова књига није само угаони камен наше вере, већ може постати угаони камен нашег сведочанства тако да када се суочимо са искушењима и питањима без одговора, она може сигурно држати наша сведочанства на месту. На ваги истине ова књига је тежа од укупне тежине свих удружених аргумената критике. Зашто? Јер ако је истинита, онда је Џозеф Смит био пророк и ово је обновљена Црква Исуса Христа, без обзира на било које супротне историјске или друге аргументе. Из тог разлога су критичари упорни у оспоравању Мормонове књиге, али препреке са којима се суочавају су непремостиве јер је књига истинита.

Прво, критичари морају објаснити како је Џозеф Смит, 23-годишњи младић скромног образовања, написао књигу са стотинама јединствених имена и места, као и детаљне приче и догађаје. Сходно томе, многи критичари сугеришу да је он био стваралачки геније који се ослањао на бројне књиге и друге локалне изворе ради стварања историјског садржаја Мормонове књиге. Али, супротно њиховим тврдњама, не постоји ниједан сведок који тврди да је видео Џозефа са било којим од наводних извора пре почетка превођења.

Чак и када би тај аргумент био тачан, заиста је недовољан да би се објаснило постојање Мормонове књиге. Особа мора такође одговорити на питање: Како је Џозеф прочитао све те наводне изворе, издвојио све што није битно, остао доследан у детаљима по питању тога шта се на ком месту догодило и када, а затим то савршено диктирао напамет? Јер када је Џозеф Смит преводио, није имао никакве белешке. Заправо, његова супруга Ема се присећа: „Није имао ни рукопис ни књигу из које би читао … Да је имао тако нешто, не би то крио од мене.”1

Стога, како је Џозеф извршио ово чудесно дело диктирања преко 500 страница књиге без било каквих белешки? Да би то учинио, није морао бити само креативни геније, већ је морао имати и фотографско памћење чудесних размера. Али, ако је то тачно, зашто критичари не скрећу пажњу на тај чудесан талент?

Али има још тога. Ови аргументи покривају само историјски садржај књиге. Стварни проблем и даље остаје: како је Џозеф написао књигу која зрачи Духом и одакле је добио тако дубоко учење, чији већи део разјашњава или оповргава већину хришћанских уверења тог времена?

На пример, Мормонова књига поучава, супротно већини хришћанских уверења, да је Адамов пад био позитиван корак напред. Она открива завете склопљене приликом крштења, а о којима се не говори у Библији.

Уз то, особа би могла питати: Где је Џозеф стекао снажан увид у то да нас Христ, због свог Помирења, може не само очистити, него и усавршити? Где је добио запањујућу проповед о вери у Aлми 32? Или, проповед цара Венијамина о Спаситељевом Помирењу, можда најчудеснију проповед о тој теми у целокупним Светим писмима? Или, алегорију о стаблу маслине са целом својом сложеношћу и доктринарним богатствима? Када читам ту алегорију, морам да је скицирам како бих могао да следим њену комплексност. Да ли сада треба да верујемо да је Џозеф Смит само издиктирао ову проповед из своје главе без икаквих белешки?

Супротно таквим закључцима, отисак Божјег прста се налази у целој Мормоновој књизи као доказ њених величанствених доктринарних истина, нарочито њених изузетних проповеди о Помирењу Исуса Христа.

Ако Џозеф није био пророк, онда би критичари, да би разјаснили ове и многе друге чудесне доктринарне увиде, требало да докажу да је он био и теолошки геније. Али, када би то био случај, особа би могла упитати: Зашто је Џозеф био једини у 1.800 година након Христовог службеништва који је написао толики опус јединствених и разјашњавајућих учења? Зато што је откривење, а не бриљантност, било извор ове књиге.

Али, чак и када бисмо претпоставили да је Џозеф био креативни и теолошки геније фотографског памћења – ови таленти сами по себи не чине га вештим писцем. Да би се објаснило постојање Мормонове књиге, критичари такође морају тврдити да је Џозеф био природно талентован писац са 23 године. У супротном, како је уклопио бројна имена, места и догађаје у складну целину без недоследности? Како је исписао детаљне ратне стратегије, написао речите проповеди и осмислио изразе које милиони људи подвлаче, памте, цитирају и стављају на врата фрижидера, попут: „кад сте у служби ближњему своме, заправо [сте] у служби Богу своме” (Moсија 2:17) или „људи јесу, да би радост имали” (2. Нефи 2:25). То су поруке са срцем – поруке које живе, дишу и надахњују. Сугерисати да је Џозеф са 23 године поседовао вештине неопходне да одједном напише ово монументално дело за отприлике 65 радних дана једноставно се противи животној реалности.

Предсједник Расел М. Нелсон, искусни и вешти писац, изнео је да је преко 40 пута поновно писао недавни говор са генералне конференције. Треба ли сада да поверујемо да је Џозеф Смит сам по себи одједном издиктирао целу Мормонову књигу са углавном мањим граматичким променама које су извршене касније?

Ема, Џозефова супруга, потврдила је немогућност таквог подухвата: „Џозеф Смит [као младић] није могао написати или издиктирати артикулисано и добро срочено писмо, а камоли издиктирати књигу попут Мормонове књиге.”2

На крају крајева, чак и ако неко прихвати све наведене аргументе, колико год били сумњиви, критичари се и даље суочавају са још једном великом препреком. Џозеф је тврдио да је Мормонова књига написана на златним плочама. Ова је тврдња је била изложена неумољивим критике у његово доба – јер су „сви” знали да су древни записи писани на папирусима или пергаментима док, годинама касније, нису откривене металне плоче с древним записима. Уз то, критичари су тврдили да је коришћење цемента, како је описано у Мормоновој књизи, била недоступна техничком искуству првих Американаца – све док цементне структуре нису пронађене у древној Америци. Како критичари сада објашњавају ова и друга мало вероватна открића? Видите, Џозеф је морао имати много среће да би све то погодио. Некако, упркос свим изгледима против њега, насупрот целом постојећем научном и академском знању, он је био у праву када су сви други грешили.

На крају крајева, особа би се могла запитати како би неко могао поверовати да су се сви ови наводни фактори и силе, како критичари наговештавају, нехотично спојили на такав начин да су омогућили Џозефу да напише Мормонову књигу и тиме подстакне сотонску превару. Али, каквог то има смисла? У директној супротности са таквом претпоставком је да је ова књига надахнула милионе да одбаце Сотону и живе христоликијим животом.

Иако би неко могао одлучити да поверује у ова критичка објашњења, за мене је то интелектуални и духовни ћорсокак. Да бих поверовао у то, морао бих да прихватам једну по једну доказану претпоставку. Уз то, морао бих да одбацим сведочанство сваког од 11 сведока,3, иако је сваки од њих остао веран свом сведочанству до самог краја; морао бих одбацити божанско учење које испуњава странице ове свете књиге својим узвишеним истинама; морао бих занемарити чињеницу да су се мноштва, укључујући мене, више приближила Богу читањем ове књиге него иједне друге књиге, и поврх свега, морао бих порећи потврђујуће шапате Светог Духа. То би било супротно свему што знам да је истина.

Један од мојих добрих и паметних пријатеља накрако је отишао из Цркве. Недавно ми је писао о свом повратку: „У почеку сам хтео да ми Мормонова књига буде доказана историјски, географски, лингвистички и културално. Али када сам променио фокус на оно што поучава о Јеванђељу Исуса Христа и његовој спасоносносној мисији, почео сам да добијам сведочанство о њеној истинитости. Једнога дана док сам читао Мормонову књигу у својој соби, застао сам, клекнуо и искрено се помолио, и јасно чуо како Небески Отац шапуће мом духу да су Црква и Мормонова књига засигурно истините. Моје раздобље од три и по године поновног истраживања Цркве вратило ме је потпуно и уверљиво назад до њене истинитости.”

Ако особа издвоји време да понизно прочита Мормонову књигу и дубоко размишља о њој, попут мог драгог пријатеља, и наћули уши за слатке плодове Духа, на крају ће примити жељено сведочанство.

Мормонова књига је једно о Божјих драгоцених дарова нама. Она је и мач и штит – шаље Божју реч у битку како би се борила за срца праведних и служи као главни бранилац истине. Као свеци, немамо повластицу само да бранимо Мормонову књигу, него и прилику да кренемо у напад - да проповедамо са моћу њеног божанског учења и износимо сведочанство о њеном крунском сведочењу о Исусу Христу.

Износим своје свечано сведочанство да је Мормонова књига преведена даром и моћу Божјом. Она је Божји уверљив сведок о божанству Исуса Христа, пророчком позиву Џозефа Смита и апсолутној истинитости ове Цркве. Надам се да ће постати угаони камен наших сведочанстава како би се о нама могло говорити, као што се говорило о обраћеним Ламанцима, да они „никада не отпадоше” (Aлма 23:6). У име Исуса Христа. Амен.

Notes

  1. Emma Smith, „Last Testimony of Sister Emma”, Saints’ Herald, 1. окт. 1879, стр. 289, 290.

  2. Emma Smith, „Last Testimony of Sister Emma”, стр. 290.

  3. Видети „Сведочанство тројице сведока” и „Сведочанство осморице сведока”, Мормонова књига.