Имамо ли поверења у Њега? Тешко је добро
Без обзира на проблеме, тешко може бити на добро онима који иду напред са вером и поверењем у Господа и његов план.
Пре него што почнем, као особа која представља све нас који смо били погођени недавним разорним ураганима и земљотресима, изражавам искрену захвалност свим рукама помоћи и њиховим координторима, који су нам пружили помоћ и наду.
У октобру 2006. изложио сам свој први говор на генералној конференцији. Осетио сам да треба да дам важну поруку за Цркву широм света која је укључивала тврдњу: „Господ има поверења у нас!”
Заиста има поверења у нас на много начина. Дао нам је Јеванђеље Исуса Христа, и у овом раздобљу, његову пунину. Поверио нам је своју свештеничку власт заједно са кључевима за њено исправно коришћење. Са том моћу можемо благосиљати, служити, примати обреде и склапати завете. Поверио нам је своју обновљену Цркву, укључујући свети храм. Својим слугама је поверио моћ печаћења, моћ да вежу на земљи да би било везано на небу! Чак нам је поверио да будемо земаљски родитељи, учитељи и његоватељи Његове деце.
Након ових година служења као врховна власт у многим деловима света, изјављујем са више сигурности: Он има поверења у нас.
Питање за ову конференцију је, „Да ли ми имамо поверења у Њега?”
Да ли имамо поверења у Њега?
Председник Томас С. Монсон често нас подсећа: „Уздај се у Господа свим срцем својим а на свој разум не ослањај се.
На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
Не мисли сам о себи да си мудар” (Приче Соломунове 3:5–7).
Да ли имамо поверења да су Његове заповести за наше добро? Да ће нас Његове вође, иако несавршене, добро водити? Да ће се Његова обећања испунити? Имамо ли поверења да нас Небески Отац и Исус Христ познају и желе да нам помогну? Чак и усред искушења, изазова, тешких ситуација и времена, имамо ли и даље поверења у Њега?
Када се осврнем уназад, неке од најбољих лекција сам научио у најтежим тренуцима - било као младић, на мисији, на почетку каријере, у величању својих позива, одгајајући велику породицу, или борећи се да постанем самосталан. Очигледно је да је тешко добро!
Тешко је добро
Тешко нас чини снажнима, понизнима и даје нам прилику да се докажемо. Наши вољени пионири са ручним колицима спознали су Бога у својим најтежим тренуцима. Зашто је Нефију и његовој браћи било потребно два поглавља да би добили месингане плоче, а само три стиха како би наговорили Исмаилову породицу да им се придружи на путовању у дивљину? (Видети 1. Нефи 3-4; 7:3–5). Чини се да је Господ желео да ојача Нефија настојањем да добије плоче.
Тешке ствари у нашем животу не би требало да нас изненађују. Један од првих завета који склапамо са Господом је да ћемо живети по закону жртве. Жртва по дефиницији укључује одрицање од нечег пожељног. Са искуством схватамо да је то мала цена у односу на благослове који следе. Под вођством Џозефа Смита речено је да „вера која не захтева жртву свега никада нема довољно моћи да произведе веру неопходну за живот и спасење”.1
Члановима Божанства тешкоће нису стране. Бог Отац је жртвовао свог Јединорођеног Сина, препустивши га страшној патњи током Помирења, укључујући смрт распећем. Света писма кажу да Исус Христ „од онога што пострада научи се послушању” (Јеврејима 5:8). Својевољно је патио у агонији Помирења. Свети Дух мора бити трпељив када нас подстиче, упозорава и води, а затим понекад бива занемарен, погрешно протумачен или заборављен.
Део плана
Тешко је део јеванђеоског плана. Једна од сврха овог живота је да будемо искушани (видети Aврам 3:25). Неколико њих је патило толико незаслужено колико и Алмин народ. Побегли су од опаког цара Ноја само да би постали робови Ламанцима! Господ их преко тих искушења поучио да кори свој народ и искушава „стрпљење њихово и веру њихову” (Moсија 23:21).
Током страшних дана у затвору у Либертију, Господ је поучио Џозефа Смита да „поднесе… добро” (УИЗ 121:8)) и обећао је да ће му, ако то учини, „све ово пружити искуство, и биће за добро твоје” (УИЗ 122:7).
Председник Томас С. Монсон се залагао: „Надам се да ћемо одабрати оно исправно, премда је теже, уместо погрешног, које је лакше.”2 По питању наших храмова, изјавио је да „ниједна жртва није превелика, ниједна цена превисока, ниједна борба претешка за примање [храмских] благослова”.3
У свету природе, тешко је део круга живота. Пилету је тешко да се излеже из јајета. Али, када неко покуша да му олакша, пиле не развије снагу која је неоходна за живот. На сличан начин, мучење лептира да изађе из чауре јача га за живот којим ће живети.
Из ових примера видимо да је тешко оно што је константа! Сви ми имамо изазове. Промена је наша реакција на оно што је тешко.
У једном тренутку народ у Мормоновој књизи је подносио „велике прогоне” и „многе невоље” (Хеламан 3:34). Како су реаговали? „Постили су и молили се често, и постадоше све снажнији и снажнији у понизности својој, и све чвршћи и чвршћи у вери у Христа, толико да се душе њихове испунише радошћу и утехом” (Хеламан 3:35). Други пример се догодио након година рата. „Због силно велике дужине рата између Нефијаца и Ламанаца многи отврднуше… а многи беху смекшали због невоља својих, толико да се понизише пред Богом” (Aлма 62:41).
Свако од нас бира како ће реаговати на оно што је тешко.
Будите опрезни са лаким
Пре овог позива био сам финансијски саветник у Хјустону, у Тексасу. Већина мог пословања била је са милијардерима који су водили сопствена пословања. Готово сви су створили своја успешна пословања ни из чега заваљујући напорном раду. Најтужније ми је било да чујем како неки од њих говоре да су желели да олакшају својој деци. Нису хтели да њихова деца пате попут њих. Другим речима, лишили су своју децу управо онога што је њих учинило успешнима.
Насупрот томе, познајемо породицу која је имала другачији приступ. Родитељи су били надахнути искуством Џ. С. Пенија коме је отац рекао, када је напунио осам година, да се финансијски ослања на себе. Осмислили су своју варијанту: када су им деца завршила средњу школу, финансијски су се ослањалс на себе - за даље образовање (факултет, постдипломске студије) и своје финансијско издржавање (заиста самостално) (видети УИЗ 83:4). Срећом, деца су мудро реаговала. Сва су дипломирала, а неки од њих су завршили постдипломске студије - све потпуно сами. Није било лако, али успели су. Успели су напорним радом и вером.
Вера да имамо поверења у Њега
Питање, „Да ли имамо поверења у Њега?” може се поставити на бољи начин: „Да ли имамо веру да имамо поверења у Њега?”
Имамо ли веру да имамо поверења у Његова обећања по питању десетине, да ће нам са 90 посто нашег прихода, плус Господња помоћ, бити боље него са 100 посто без ње?
Имамо ли довољно вере да имамо поверења да ће нас Он походити у нашим невољама (видети Moсија 24:14), да ће се прети са онима који се пру са нама (видети Исаија 49:25; 2. Нефи 6:17), и да ће посветити наше невоље нама у корист (видети 2. Нефи 2:2).
Да ли ћемо испољити веру потребну за држање Његових заповести како би нас Он могао благословити временски и духовно? И да ли ћемо верно наставити до краја како би нас Он могао примити у своје присуство? (видети Moсија 2:41).
Браћо и сестре, можемо имати веру којом ћемо имати поверења у Њега! Он жели оно што је најбоље за нас (видети Moјсије 1:39). Одговориће на наше молитве (видети УИЗ 112:10). Одржаће своја обећања (видети УИЗ 1:38). Он има моћ да одржи та обећања (видети Aлмa 37:16). Он све зна! И најважније, Он зна шта је најбоље (видети Исаија 55:8–9).
Опасан свет
Наш данашњи свет је тежак. Имамо необуздано зло, изопаченост у сваком народу, тероризам који допире до наших места сигурности, колапс економије, незапосленост, болест, природне катастрофе, грађанске ратове, тиранске вође и тако даље. Шта нам је чинити? Да бежимо или да се боримо? Шта је исправно? Сваки избор може бити опасан. За Џорџа Вашингтона и његову војску било је опасно да се боре, али и за наше претке пионире да беже. Нелсону Мандели је било опасно да се бори за слободу. Речено је да је само потребно да добри људи ништа не раде да би зло превладало.4
Не бојте се!
Што год радили, не би требало да одлучујемо нити да делујемо у духу страха. Заиста, „Бог нам није дао дух страшљивости” (2. Tимотију 1:7). (Да ли сте свесни да се идеја „не бојте се” наглашава кроз цела Света писма?) Господ ме је поучио да су обесхрабрење и страх оруђе непријатеља. Господњи одговор на тешка времена је да идемо напред са вером.
Шта је тешко?
Свако од нас може имати различита мишљења о томе шта је тешко. Некима може бити тешко да плаћају десетину када су финансије оскудне. Вођама је понекада тешко да очекују од сиромашних да плаћају десетину. Некима од нас може бити тешко да идемо напред са вером у брак или да оснујемо породицу. Има оних којима је тешко „бити задовољ[ни] оним што [им] Господ удели]” (Aлма 29:3).Може нам бити тешко да будемо задовољни тренутним позивом (видети Aлма 29:6). Црквена дисциплина нам се може чинити веома тешком, али за неке је то почетак истинског процеса покајања.
Без обзира на проблеме, тешко може бити на добро онима који иду напред са вером и поверењем у Господа и његов план.
Моје сведочанство
Моја браћо и сестре, сведочим да су ове вође који седе иза мене позване од Бога. Њихова жеља је да добро служе Господу и помогну нам да успоставимо Јеванђеље у свом срцу. Волим их и подржавам.
Волим нашег Спаситеља, Исуса Христа. Дивим се што је довољно волео Оца и нас да је постао наш Спаситељ и Откупитељ, да је чинећи то морао веома да пати што је узроковало да „уздрхти од бола, и крвари из сваке поре, и да трпи у телу и духу” (УИЗ 19:18). Ипак, суочен са том страшном могућношћу и њеном неопходношћу, потврдио је Оцу: „Али не моја него твоја воља да буде” (Лука 22:42). Радујем се речима анђела: „Није овде; јер устаде” (Maтеј 28:6).
Његов пример је заиста „пут, истина и живот” (Joван 14:6). Само слеђењем тог примера можемо пронаћи „мир у овом свету, и вечни живот у свету који ће доћи” (УИЗ 59:23). Када сам следио Његов пример и примењивао Његова учења, схватио сам да су сва Његова „силно велика и драгоцена обећања” (2. Петрова 1:4) истинита.
Моја највећа жеља је да стојим уз Мормона као истински ученик Исуса Христа (видети 3. Нефи 5:13) и једнога дана чујем из Његових уста: „Добро, слуго добри и верни” (Maтеј 25:21). У име Исуса Христа. Амен.