По божанској замисли
Господња рука вас води. По „божанској замисли” он је у малим детаљима вашег живота као и у великим важним догађајима.
Браћо и сестре, док стојим овде на овој надахнутој светској генералној конференцији и осећам вашу снагу и вашeг Духа, не могу а да не помислим на речи апостола Петра: „[Господе], добро је што смо овде.”1
То није баш оно што је Алма рекао народу после проповедања у Амонихи. Алма је напустио град због порочности народа. Алми се ускоро указао анђео и позвао га да „се врати у град Амониху и да поново проповеда народу тога града”.2
Алма учини то „журно”, улазећи у „град другим путем”.3
„И док улажаше у град, беше огладнео и рече једном човеку: Хоћеш ли понизном слузи Божјем дати нешто да једе?”
А човек му рече: „Ја сам Нефијац и знам да си ти свети пророк Божји, јер ти си човек за ког ми анђео у виђењу рече: Прими га.”4
Тај човек је био Амулек.
А сада, да ли је Алма случајно упознао Амулека? Не, није била случајност што је отишао у град путем који ће га навести на верног човека који ће постати његов мисионарски сарадник.
Старешина Нил A. Maксвел је једном објаснио: „Нико од нас никада у потпуности не искористи прилике са људима који се налазе у кругу наших пријатеља. Ви и ја бисмо те контакте назвали ‘случајношћу’. Разумљиво је да смртници користе ту реч, али случајност није прикладна реч за описивање деловања свемогућег Бога. Он не делује ‘случајношћу’, већ по ‘божанској замисли’.”5
Наши животи су попут шаховске табле, а Господ нас помера са једног места на друго -уколико смо осетљиви на духовне подстицаје. Гледајући уназад можемо видети Његову руку у нашим животима.
Такву небеску интервенцију видимо када се Нефи вратио да узме плоче од Лавана. Био је „духом вођен, не знајући унапред шта треба да чини”.6 Лаван је убрзо био пред њим у пијаној обамрлости и Нефи га је убио, повратио плоче и утекао назад код браће. Да ли је случајно имао среће да налети на Лавана? Или је то било по божанској замисли?
У Јеванђељу и у Цркви дешавају се значајни догађаји који унапређују царство Божје на земљи. Они нису случајни него су по Божјем плану. Он, који је створио овај свет може да умири мора речју својом и може да усмери и Алму и Амулека, и Нефија и Лавана да буду на правом месту тачно у право време.
Исто тако, догађаји и дружења који се одвијају у нашим животима могу унапредити Божје дело на земљи.
Драги старешина Џозеф Б. Виртлин је говорио о прилици када му је председник Томас С. Монсон рекао: „Изнад свега постоји рука која усмерава све. Често када се нешто догоди, није случајно. Једнога дана када будемо гледали уназад на наизглед случајне догађаје у нашем животу, схватићемо да они можда и нису били случајни.”7
Наша добра дела су најчешће позната само неколицини. Она су, међутим, забележена на небу. Једног дана стајаћемо као сведоци своје потпуне посвећености делима праведности. Ниједно искушење или несрећа не могу зауставити Божји план спасења. Заиста, захваљујући „божанској замисли” „радост долази јутром”.8 „Ја дођох на свет да чиним вољу оца свога”,9 поучио је Исус. Драга браћо и сестре, тако морамо и ми.
Захваљујући сопственом искуству током животног путовања, знам да ће нас Господ померати на тој привидној шаховској табли у обављању Његовог дела. Оно што може изгледати као насумична прилика, у ствари надгледа наш љубљени Отац на Небу, који може да изброји власи на свакој глави.10 Ни врабац не може да падне на земљу а да то не зна наш Отац.11 Господ је у ситним детаљима наших живота и ти догађаји и прилике служе да нас припреме да подижемо своје породице и друге док помажемо у изградњи царства Божјег на земљи. Сетите се када је Господ рекао Авраму: „Од почетка знам свршетак. Стога ће рука моја бити над тобом.”12
Господ ме је поставио у дом са родитељима пуним љубави. По световним мерилима, били су обични људи. Мој отац, посвећени мушкарац, био је возач камиона, моја анђеоска мајка је била домаћица. Господ ми је помогао да пронађем своју дивну Мелани. Подстакао је једног пословног човека, који ми је постао драги пријатељ, да ми пружи пословну прилику. Господ ме је позвао да служим мисију и као младић и као председник мисије. Позвао ме је у Веће седамдесеторице, а сада ме је позвао за апостола. Гледајући уназад, схватам да нисам управљао ни једним од тих потеза. Био је то Господ, баш као што управља важним потезима за вас и оне које волите.
Шта треба да очекујете у сопственом животу? Која су то Божја чуда која вас подсећају да је Он близу, говорећи: „Управо сам овде?” Помислите на те тренутке, скоро свакодневне, када је Господ деловао у вашем животу - и онда опет и опет. Вреднујте их као тренутке када је Господ исказао поверење у вас и у ваше изборе. Али Му допустите да од вас учини више него што сами можете учинити. Вреднујте Његову ангажованост. Понекад промене у нашим плановима сматрамо погрешкама на нашем путовању. Посматрајте их више као прве кораке „на Господњем задатку”.13
Пре неколико месеци наша унука се прикључила групи младих у обиласку неколико црквених историјских места. План пута указивао је да ће пролазити кроз исту област у којој је њен брат мисионар, наш унук, служио. Наша унука није имала намеру да види свог брата на мисији. Међутим, када је аутобус ушао у град у ком је њен брат служио, угледали су двојицу мисионара која су ходала улицом. Један од мисионара био је њен брат.
Ишчекивање је испунило аутобус када су млади замолили возача аутобуса да се заустави како би она могла да се поздрави са братом. За мање од минуте, после суза и слатких речи, њен брат се вратио на своју мисионарску дужност. Касније смо сазнали да је њен брат био у тој улици краће од пет минута, враћајући се са састанка до свог аутомобила.
Небески Отац нас може поставити у ситуације са посебном намером на уму. Тако је чинио у мом животу и то чини у вашим, као што је чинио у животима наших драгих унучади.
Сви смо ми драгоцени и вољени од Господа, који брине, који шапуће и који нас пази на начине који су јединствени за сваког од нас. Он је бескрајно мудрији и моћнији од смртних мушкараца и жена. Познаје наше изазове, наше победе и праведне жеље наших срца.
Пре око годину дана шетао сам Храмским тргом. Једна од сестара мисионарки ми је пришла и упитала: „Да ли ме се сећате? Ја сам са Флориде.” Рекла ми је своје име, сестра Аида Чилан. Да, јасно се сећам када сам упознао њу и њену породицу. Њен председник кочића је предложио да посетимо њихову породицу. Постало је очигледно да смо ту због њихове ћерке, Аиде, која се није крстила. После наше посете и више од годину дана поучавања и дружења Аида се крстила.
После посете на Храмском тргу, Аида ми је написала писмо. Рекла је: „Знам свим својим срцем да Небески Отац познаје сваког од нас и да наставља да поставља једне другима на пут са разлогом.” Хвала вам што сте били један од мојих мисионара. Што сте ми пришли и пронашли ме пре пет година.”14 Aида ми је, такође, послала своју причу о обраћењу испричавши ми о ‛божанским случајностима’ које су се догодиле у њеном животу, које су је довеле до крштења и потврђења, да служи мисију на Храмском тргу и до њеног недавног храмског венчања.15
Да ли је то била пука случајност да нас председник кочића усмери на дом Чиланових или да се она и ја касније сретнемо на Храмском тргу? Аидино сведочанство носи запис да је све то део Божје „божанске замисли”.
Господ воли да буде уз нас. Није случајно да осетите Његовог Духа и делујете на прве подстицаје када Га осетите као што је обећао: „Ја ћу ићи пред вама. Бићу вам сдесна и слева, а Дух ће мој бити у срцима вашим и анђели моји око вас, да вас понесу.”16
Свима нама се дешавају сличне ствари у животу. Можемо срести неког ко нам се чини познатим, обновити познанство или пронаћи заједнички интерес са странцем. Када нам се десе, можда нас Господ подсећа да смо сви ми заиста браћа и сестре. Заиста смо ангажовани у истој ствари - у ономе што је Џозеф Смит назвао „Христова ствар”.17
А сада, како се наша слобода деловања уклапа у „божански план”? Имамо избор да следимо или не следимо нашег Спаситеља и Његове изабране вође. Модел је јасан у Мормоновој књизи, када су се Нефијци окренули од Господа. Мормон је оплакивао:
„И увидеше… да их Дух Господњи више не чува. Да, беше се он повукао од њих, јер Дух Господњи не пребива у храмовима који нису свети -
Стога Господ преста да их чува својом чудесном и неупоредивом моћу, јер беху пали у стање неверовања и страшне опакости.”18
Није све што Господ тражи од нас последица тога колико смо снажни, колико верни или колико можда знамо. Сетите се Савла кога је Господ зауставио на путу за Дамаск. Ишао је у погрешном смеру у свом животу и то није имало никакве везе са севером или југом. Савле је био божански преусмерен. Када је касније постао познат као Павле, његова апостолска служба одражавала је оно што је Господ већ знао да је у стању да уради и постане, не оно што је наумио да чини као Савле. На исти начин Господ познаје шта је свако од нас у стању да уради и постане. Шта је апостол Павле поучавао? „A знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.”19
Када смо праведни, вољни и способни, када тежимо да будемо достојни и квалификовани, напредујемо до места која нисмо ни сањали и постајемо део „божанске замисли” Небеског Оца. Сви ми имамо у себи божанство. Када видимо да Бог делује преко нас и са нама, можемо бити охрабрени, чак захвални за усмеравање. Када је наш Отац на Небу рекао: „Ово је дело моје и слава моја - остваривати бесмртност и живот вечни за човека”,20 говорио је о свој својој деци - посебно вама.
Господња рука вас води. По „божанској замисли” он је у малим детаљима вашег живота као и у великим важним догађајима. Као што каже у причама Соломуновим: „Уздај се у Господа свим срцем својим; и он ће управљати стазе твоје.”21 Сведочим да ће вас Он благословити, подржати вас и донети вам мир. У свето име Исуса Христа, амен.