Он иде пред нама

Моја вољена браћо и сестре, захвалан сам што сам са вама на овој генералној конференцији Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. У свом позиву да размишљамо о начину на који је Господња обнова Његове Цркве у овом, последњем, раздобљу благословила нас и наше вољене, председник Расел М. Нелсон је обећао да ће наше искуство бити не само за памћење, већ и незаборавно.

Моје искуство је било за памћење, као што сам сигуран да је и ваше. Да ли ће бити незаборавно, зависи од сваког од нас. То ми је важно јер ме је искуство за памћење у припреми за ову конференцију променило на начин који желим да траје. Дозволите ми да објасним.

Моја припрема ме је одвела до записа о догађају који је довео до Обнове. Читао сам о том догађају много пута, али ми је увек деловао као извештај о неком важном састанку у коме је учествовао Џозеф Смит, пророк Обнове. Али овога пута сам у извештају видео како Господ нас, своје ученике, води у својој Цркви. Видео сам шта значи за нас смртнике да нас води Спаситељ света, Створитељ - који зна све, прошлост, садашњост и будућност. Он нас поучава корак по корак и води нас, никад на силу.

Састанак који сам описао био је пресудан тренутак у обнови. Био је то суботњи састанак, одржан 3. априла 1836. године у Храму Киртланд у Охају, седам дана након што је посвећен. Џозеф Смит је описао овај сјајни тренутак у историји света на једноставан начин. Већи део записа забележен је у 110. одсеку Учења и завета:

„Тог поднева, помагао сам другим председницима у послуживању цркви Господње вечере, примивши је од Дванаесторице, чија је повластица била да служе за светим столом тога дана. Након обављања ове службе браћи својој, повукох се ка говорници, иза спуштене завесе, и поклоних се са Оливером Каудеријем у понизној и тихој молитви. Након што се придигосмо после молитве приказано нам је обојици следеће виђење.”¹

Вео је склоњен са ума нашег, и очи разумевања нашег су се отвориле.

Видесмо Господа како стоји на наслону говорнице, пред нама; а под ногама Његовим беше дело поплочано од чистог злата, боје ћилибара.

Очи Његове беху као пламен огњени; коса на глави Његовој беше бела као чисти снег; лице Његово сијаше више од сјаја сунчевог; а глас Његов беше као хука великих вода, и то глас Јахвин који говори:

Ја сам први и последњи; ја сам онај који живи, ја сам онај који беше погубљен; ја сам ваш заступник код Оца.

Гле, греси ваши су вам опроштени; чисти сте преда мном; зато, подигните главе ваше и радујте се.

Нека се срца браће ваше радују, и нека се срца целог мог народа радују, оних који својом моћу изградише овај дом имену мом.

Јер гле, ја прихватих дом овај, и име моје биће овде; и објавићу се народу свом у милости у овом дому.

Да, указаћу се слугама својим, и говорити им гласом својим, ако народ мој држи заповести моје, и не упрља овај свети дом.

Да, срца хиљада и десетина хиљада ће се веома радовати због благослова који ће се излити, и даривања којим су слуге моје дариване у дому овом.

И глас о овом дому ће се раширити по страним земљама; и то је почетак благослова који ће се излити на главе народа мога. Баш тако. Амен.

Након завршетка овог виђења, небеса нам се поново отворише; и Мојсије се појави пред нама, и повери нам кључеве сакупљања Израела са четири краја земаљска, и извођења десет племена из земље на северу.

Након тога, Илија се појави, и повери раздобље јеванђеља Аврамовог, говорећи да ће по нама и семену нашем сва поколења после нас бити благословена.

Након завршетка овог виђења, још једно велико и славно виђење нам дође; јер је Илија пророк, који је узет на небо а да није искусио смрт, стајао пред нама, и рекао:

„Гле, време у потпуности дође, о коме говораху уста Малахијина – сведочећи да ће он (Илија) бити послат, пре него што велики и страшан дан Господњи дође

Да би окренуо срца очева ка деци, и деце ка очевима, да не би цела земља била ударена проклетством

Зато, кључеви овог раздобља су поверени у руке ваше, и по томе можете знати да је велики и страшан дан Господњи близу, и то пред вратима.”²

Читао сам тај извештај много пута. Свети Дух ми је потврдио да је извештај истинит. Али док сам проучавао и припремао за ову конференцију, јасније сам видео Господњу моћ да, пружајући им појединости, води своје ученике у свом делу.

Седам година пре него што је Мојсије предао Џозефу кључеве окупљања Израела у Храму Киртланд, „Џозеф је сазнао да је његова сврха, записана на насловној страници Мормонове књиге да ‘остатку дома Израеловог пока[же]… да могу упознати завете Господње, да не буду заувек одбачени’. Године 1831, Господ је рекао Џозефу да ће окупљање Израела започети у Киртланду: ‘А одатле [из Киртланда] ће сви које год желим, поћи међу све народе… јер ће се Израел спасити, и водићу их.’”³

Иако је за окупљање Израела био потребан мисионарски рад, Господ је надахуо своје вође да поуче Дванаесторицу, која су постала неки од наших првих мисионара: „Сетите се, не треба да идете у друге народе док не примите своје даривање.”⁴

Чини се да је Храм Киртланд био важан у Господњем плану корак-по-корак из најмање два разлога: Први, Мојсије је чекао да храм буде довршен да би обновио кључеве окупљања Израела. И друго, председник Џозеф Филдинг Смит је поучио: „Господ је заповедио свецима да саграде храм [Храм Киртланд] у коме би могао да открије кључеве власти и где би апостоли могли да буду даривани и припремљени да последњи пут обрежу Његов виноград.”⁵ Иако се храмско даривање какво данас познајемо није послуживало у Храму Киртланд, у сврху испуњења пророчанстава тамо су почели да се уводе припремни храмски обреди, заједно са изливом духовних објава које су наоружавале оне који су позвани на мисије обећаним даривањем „моћу са висина” која је довела до великог окупљања путем мисионарске службе.⁶

Након што су кључеви окупљања Израела предати Џозефу, Господ је надахнуо пророка да пошаље чланове Дванаесторице на мисију. Док сам проучавао, постало ми је јасно да је Господ детаљно припремио пут Дванаесторици за одлазак на мисију у иностранству, где су људи били припремљени да им поверују и подрже их. Временом ће хиљаде њих бити доведене у обновљену Господњу Цркву.

Према нашим подацима, процењује се да је између две мисије Дванаесторице на Британским острвима крштено између 7.500 и 8.000 људи. То је положило темељ мисионарском раду у Европи. До краја 19. века око 90 хиљада се окупило у Америци, а већина њих је долазила са Британских острва и из Скандинавије.⁷ Господ је надахнуо Џозефа и оне верне мисионаре који су кренули на рад, како би обавили жетву која им је у то време сигурно деловала неоствариво. Али Господ ју је омогућио својим савршеним предвиђањем и припремом.

Сећате се наизглед једноставног и готово поетичног језика из 110. одсека Учења и завета:

„Гле, време у потпуности дође, о коме говораху уста Малахијина – сведочећи да ће он (Илија) бити послат, пре него што велики и страшан дан Господњи дође

Да би окренуо срца очева ка деци, и деце ка очевима, да не би цела земља била ударена проклетством

Зато, кључеви овог раздобља су поверени у руке ваше, и по томе можете знати да је велики и страшан дан Господњи близу, и то пред вратима.”⁸

Сведочим да је Господ видео далеку будућност и како ће нас водити да Му помогнемо да оствари своје намере у последњим данима.

Док сам служио у Председавајућем бискупству пре много година, био сам задужен да надгледам групу за дизајн и развој која је створила оно што смо именовали FamilySearch. Пажљиво кажем да сам „надгледао” његово стварање, уместо да кажем да сам га „усмеравао”. Многи бриљантни људи напустили су каријере и дошли су да граде оно што је Господ желео.

Прво председништво је поставило циљ да смањи дуплирање обреда. Њихова главна брига била је немогућност да знамо да ли су обреди за неке особе већ извршени. Годинама - или се бар тако чинило - Прво председништво ме је запиткивало: „Када ћете то урадити?”

Молитвом, марљивошћу и личном жртвом веома способних људи задатак је остварен. Корак по корак. Први задатак је био да се FamilySearch учини једноставним за коришћење онима који нису вешти са компјутерима. Дошло је до више промена, а знам да ће и даље тако бити, јер кад год наставимо са надахнутим решавањем једног проблема, отварамо врата новим откривењима, за унапређења бар подједнако важна, али која још увек нису разумљива. Чак и данас FamilySearch постаје оно што је Господу потребно за део Његове обнове - а не само за избегавање дуплирања обреда.

Господ нам је омогућио побољшања како бисмо помогли људима да стекну осећај блискости, па чак и љубави према својим прецима и да изврше храмске обреде за њих. Сада, као што је Господ сигурно знао да ће се догодити, млади људи постају компјутерски ментори својим родитељима и члановима одељења. Сви су пронашли велику радост у том служењу.

Дух Илије пророка мења срца младих и старих, деце и родитеља, унучади и деда и баба. У храмовима ће се ускоро поново радосно заказивати крштења и други свети обреди. Жеља да служимо својим прецима и повезаност родитеља и деце расту.

Господ је видео да све то долази. Планирао је то, корак по корак, као што је чинио и са другим променама у својој Цркви. Подигао је и припремио верне људе који бирају да оно што је тешко раде добро. Одувек је био брижно стрпљив док нам је помагао да учимо „редак по редак, пропис за прописом, мало овде мало онде”.⁹ Непоколебљив је када је реч о времену и остваривања својих намера, а ипак осигурава да жртвовање често буде или донесе благослов који нисмо предвидели.

Завршавам изразима захвалности Господу - Ономе који је председника Нелсона надахнуо да ме позове да се жртвујем како бих се припремио за ову конференцију. Сваки сат и свака молитва током моје припреме донели су неки благослов.

Позивам све који чују ову поруку или прочитају ове речи да имају веру да Господ води обнову свог Јеванђеља и своју Цркву. Он иде пред нама. Савршено познаје будућност. Позива вас на ово дело. Придружује вам се у њему. Има план за ваше служење. А чак и када се жртвујете, осећаћете радост док помажете другима да устану како би били спремни за Његов долазак.

Сведочим вам да Бог Отац живи. Исус јесте Христ. Ово је Његова Црква. Познаjе вас и воли. Води вас. Припремио је пут за вас. У свето име Исуса Христа, амен.