Радост светаца
Радост долази од држања Христових заповести, од превазилажења туге и слабости кроз Њега и од служења као што је Он служио.
Пророк Мормонове књиге Енос, Лехијев унук, записао је јединствено искуство које се догодило раније у његовом животу. Док је сам ловио у шуми, Енос је почео да размишља о поукама свога оца Јакова. Енос jе рекао: „Речи коjе често слушах да их отац моj говори о вечном животу и радости светаца, дубоко се усадише у срце моjе.”1 У духовној глади своје душе, Енос је клекнуо у молитви, чудесној молитви, која је трајала цео дан и ноћ, молитви која му је донела важна откривења, сигурност и обећања.
Из Еносевог искуства може се научити пуно тога, али оно штоје на мене оставило утисак је Еносево сећање на то како је његов отац често говорио о „радости светаца”.
На овој конференцији пре три године, председник Расел М. Нелсон говорио је о радости.2 Између осталог, рекао је:
„Радост коју осећамо нема много везе са околностима нашег живота, него итекако има везе са фокусом наших живота.
Када је фокус нашег живота на Божјем плану спасења… и Исусу Христу и Његовом Јеванђељу, можемо осећати радост без обзира на оно што се догађа - или не догађа - у нашим животима. Радост долази од Њега и због Њега… За свеце последњих дана, Исус Христ је радост!”3
Свеци су они који су ушли у јеванђеоски завет путем крштења и труде се да следе Христа као Његови ученици.4 Стога, „радост светаца” означава радост због постајања попут Христа.
Желео бих да говорим о радости коју имамо када држимо Његове заповести, радости која проистиче од превазилажења туге и слабости кроз Њега, и радости која је својствена Његовом начину служења.
Радост због држања Христових заповести
Живимо у хедонистичко време када многи доводе у питање важност Господњих заповести или се једноставно оглушују о њих. Неретко се чини да људи који намерно игноришу божанске смернице попут закона чедности, мерила поштења и светости Шабата, напредују и уживају у добрим животним стварима, понекада чак и више од оних који се труде да буду послушни. Неки почињу да се питају да ли се труд и жртве исплате. Древни израелски народ се једном пожалио:
„Узалуд је Богу служити, и каква је корист што држасмо обреде Његове, и што жалосни ходасмо пред Господом над војскама?
И сад охоле зовемо срећнима, да, напредују они који опако чине. Да, они који Бога искушавају заиста се избављају”5
Само причекајте, рекао је Господ, „у онај дан кад ја учиним… Тада ћете… препознати између праведног и опаког, између онога који служи Богу и онога који Му не служи”.6. Безбожни „за кратко ће се радовати делима својим”, али је то увек привремено.7 Радост светаца је трајна.
Бог види ствари у њиховој правој перспективи, и ту перспективу дели са нама преко својих заповести, ефикасно нас водећи око замки и рупа смртности према вечној радости. Пророк Џозеф Смит је објаснио: „Када нас Његове заповести поучавају то је у погледу вечности; јер нас Бог гледа као да смо у вечности; Бог пребива у вечности и не посматра ствари као ми.”8
Нисам срео никога ко је пронашао Јеванђеље касније у животу, а да није пожелео да се то десило раније. „Ах, какве сам лоше одлуке и грешке могао избећи”, рећи ће. Господње заповести су водич за боље одлуке и срећније исходе. Треба да се радујемо и захваљујемо Му што нам је показао бољи пут.
Као тинејџерка, сестра Каломбо Росет Камванија, из Демократске Републике Конго, која сада служи у Западној мисији Абиџан, у Обали Слоноваче, постила је и молила се три дана да пронађе правац којим Бог жели да она крене. У чудесном ноћном виђењу, показане су јој две зграде, капела и оно што сада разуме да је храм. Почела је да претражује и убрзо је пронашла капелу коју је видела у сну. Писало је: „Црква Исуса Христа светаца последњих дана”. Сестра Камванија се крстила, а затим и њена мајка и шесторица браће. Сестра Камванија је рекла, „Када сам примила Јеванђеље, осетила сам се као ослобођена заробљена птица. Срце ми је било испуњено радошћу… Имала сам потврду да ме Бог воли.”9
Држање Господњих заповести омогућава нам да потпуније и лакше осећамо Његову љубав. Тесан и узан пут заповести води директно до стабла живота, а стабло и његов плод, најслађи и „од свега најпожељнији”,10 представља љубав Божју и испуњава душу „силно великом радошћу”.11 Спаситељ је рекао:
„Ако заповести моје држите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести оца свога, и остајем у љубави његовој.”
Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни.”12
Радост због превазилажења невоља захваљујући Христу
Чак и када верно држимо заповести постоје искушења и трагедије које могу прекинути нашу радост Али, када настојимо да превазиђемо те изазове уз Спаситељеву помоћ, тиме чувамо и радост коју осећамо сада и радост коју ишчекујемо. Христ је утешио своје ученике: „У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.”13 Када се окренемо Њему, слушамо Га, приањамо уз Њега, искушења и патња претварају се у радост. Навешћу један пример.
Џек Раштон је 1989. године био председник кочића Ирвин Калифорнија у Сједињеним Државама. Током породичног одмора на калифорнијској обали, Џек је сурфовао када га је талас бацио на потопљену стену, при чему је сломио врат и тешко повредио кичмену мождину. Џек је касније рекао: „Чим сам ударио, знао сам да сам парализован.”14 Више није могао да говори, па чак ни да дише самостално.15
Породица, пријатељи и чланови кочића окупили су се око брата Раштона и његове супруге, Џо Ен, и, између осталог, преуредили део њиховог дома за смештај Џекових инвалидских колица. Џо Ен је постала Џекова главна његоватељица у наредне 23 године. Говорећи о записима из Мормонове књиге, о томе како је Господ походио свој народ у невољама њиховим и олакшао им бремена,16 Џо Ен је рекла: „Често сам задивљена лакоћом у срцу коју осећам бринући се за свог супруга.”17
Промена у систему за дисање обновила је Џекову способност говора и у року од годину дана Џек је позван за учитеља јеванђеоске доктрине и патријарха кочића. Када би давао патријаршки благослов, други свештеник би стављао руку брата Раштона на главу особе која је примала благослов и придржавао му руку током благослова. Џек је преминуо на Божић 2012. године, након 22 године преданог служења.
Једном у интервјуу, Џек је приметио: „Проблеми ће се појавити у животу сваког од нас; то је део саме суштине постојања овде на Земљи. И неки мисле да ће вас религија или вера у Бога заштитити од лоших ствари. Мислим да то није суштина. Мислим да је суштина у томе да ако имамо јаку веру, да ћемо, када се догоде лоше ствари, а хоће, моћи да се носимо са њима… Моја вера се никада није колебала, што не значи да нисам имао депресије. Мислим да сам први пут у животу гурнут до крајњих граница и буквално нисам имао где да се окренем па сам се окренуо Господу, и до дан данас осећам неограничену радост.”18
Ово је време понекад немилосрдних напада на друштвеним мрежама и лично против оних који желе да држе Господњи стандард у одевању, забави и сексуалној чистоћи. Често млади и младе пунолетне особе међу свецима, као и жене и мајке, носе овај крст исмевања и прогона. Није се лако уздићи изнад таквог злостављања, али сетите се Петрових речи: „Ако бивате укорени за име Христово, благо вама! Јер Дух славе и Бога почива на вама: они дакле хуле на Њ, а ви Га прослављате.”19
У Еденском врту Адам и Ева су били „у стању невиности, немајући радости, јер беду познавали не би”.20 Сада као одговорна бића налазимо радост у превазилажењу беде у било ком облику, било да је то грех, искушење, слабост или било која друга препрека срећи. То је радост због осећања напредовања на путу следбеништва; радост због „примања опроста греха… и умирење савести”;21 радост због осећања душе која се шири и расте кроз благодат Христову.22
Радост од служења онако како је Христ служио
Спаситељ налази радост у остваривању бесмртности и вечног живота.23 Говорећи о Спаситељевом помирењу, председник Расел М. Нелсон је рекао:
„Као и у свему другом, Исус Христ је наш највећи пример, ‘који уместо одређене себи радости претрпе крст’ [Јеврејима1 2:2]. Замислите то! Да би издржао најстрашније искуство икад поднето на Земљи, наш Спаситељ се усредсредио на радост!
А која га је радост очекивала? Сигурно је обухватала радост због прочишћења, исцељења и јачања нас; радост плаћања за грехе свих који ће се покајати; радост што је вама и мени омогућио да се вратимо кући - чисти и достојни - да живимо са својим небеским родитељима и породицама.”24
Слично томе, радост „која нас очекује” је радост помагања Спаситељу у Његовом делу откупљења. Попут семена и деце Аврамове,25 учествујемо у благосиљању свих породица на Земљи „благословима јеванђеља, што су благослови спасења, и то вечног живота”.26
Сетио сам се Алминих речи:
„То је моја слава, да могу можда бити оруђе у рукама Божјим да душу коју приведем покајању.
И гле, кад видим многе од браће своје истински покајане и како прилазе Господу Богу своме, душа је моја тада радошћу испуњена.
Али, не радујем се само због свога успеха, већ је радост моја потпунија због успеха браће моје која беху горе у земљи Нефи.
Ево, када помислим на успех ове браће моје, душа моја се заноси, и то до одвајања свога од тела, као да јесте, толика је радост моја.”27
Плодови наше службе једни другима у Цркви део су радости „која нас очекује”. Чак и у тренуцима обесхрабрења или стреса, можемо стрпљиво служити ако смо усредсређени на радост угађања Богу и доношење светлости, олакшања и среће Његовој деци, нашој браћи и сестрама.
Када су прошлог месеца били на Хаитију ради посвећења Храма Порт-о-Пренс, старешина Дејвид и сестра Сузан Беднар састали су се са младом сестром чији је супруг убијен неколико дана раније у трагичној несрећи. Плакали су заједно са њом. Ипак, у недељу та драга жена била је на свом месту разводнице на посвећењу, са благим осмехом добродошлице свима који су ушли у храм.
Верујем да коначна „радост светаца” долази од сазнања да се Спаситељ залаже за њих,28 „и нико не може замислити радост која [ће испунити] душе наше док [слушасмо Исуса] да се моли Оцу за нас”.29 Са председником Нелсоном, сведочим да је радост дар за верне свеце „који поднеше крстове света”30 и који се „свесно труде да живе праведним животом, као што је поучавао Исус Христ”.31 Да ваша радост буде потпуна, молим се у име Исуса Христа, амен.