Очишћени покајањем

Покајање почиње са нашим Спаситељем, и оно је радост, а не терет. На божићном духовном састанку прошлог децембра, председник Нелсон је поучио: „Истинско покајање није догађај. Оно је бесконачна повластица. Од суштинског значаја је за напредовање и мир душе, утеху и радост.”³

Нека од највећих учења о покајању су Алмине проповеди у Мормоновој књизи члановима Цркве, које је он касније описао да су били у стању „велике невере”, „узнесени у охолости”, и срцa ослоњених „на богатство и ништавне ствари овог света”. (Алма 7:6). Сваки члан ове обновљене Цркве има много тога да научи из Алминих надахнутих учења.

Почињемо са вером у Исуса Христа, јер „он долази да однесе грехе света” (Алма 5:48). Морамо се покајати јер, као што је Алма поучио, „уколико се не покајете, нипошто не можете баштинити царство небеско”. (Алма 5:51). Покајање је суштински део Божјег плана. Пошто ћемо сви грешити у свом смртничком искуству и бити удаљени из Божјег присуства, човек се не може „спасити” без покајања (Алма 5:31; такође видети Хеламан 12:22).

То јe поучавано од почетка. Господ је заповедио Адаму: „Поучавај томе децу своју, да се сви људи, свугде, морају покајати, јер никако другачије не би могли да баштине царство Божје, јер ништа нечисто не може боравити тамо, или боравити у Његовом присуству” (Moјсије 6:57). Морамо се покајати за све своје грехе - све своје поступке или нечињења супротна Божјим заповестима. Нико није изузет. Претходне вечери, председник Нелсон је упутио изазов: „Браћо, сви се морамо покајати.”⁴

Да бисмо били очишћени покајањем, морамо напустити своје грехе и признати их Господу и Његовом смртничком судији, ако је потребно (видети Учење и завети 58:43). Алма је такође поучио да морамо рађати „дела праведности” (Алма 5:35). Све ово је део честог позива из Светих писама да дођемо Христу.

Морамо узимати причест сваког Шабата. Тим обредом склапамо завете и примамо благослове који нам помажу да превазиђемо сва дела и жеље које нас удаљавају од савршенства на које нас Спаситељ позива (видети Maтеј 5:48; 3. Нефи 12:48). Када се одрекнемо сваке безбожности, и Бога љубимо свом својом силом, умом и снагом, тада можемо бити „савршени у Христу” и „посвећени” у Христу, проливањем Његове крви како бисмо „постали свети, без мрље” (Moрони 10:32-33). Како дивно обећање! Какво дивно чудо! Какав благослов!

Једна од сврха Божјег плана за ово смртничко искуство је да будемо искушани да би се видело да ли ћемо чинити све што нам Господ Бог наш буде заповедио (видети Aврам 3:25). Као део овог плана, одговорни смо Богу и Његовим изабраним слугама, а та одговорност укључује и смртничке и божанске судове.

У Господњој Цркви, смртничким судовима за чланове или будуће чланове управљају вође који траже божанско усмерење. Њихова одговорност је да просуде особе које траже да дођу Христу да приме моћ Његовог помирења на путу завета у вечни живот. Смртничке пресуде одређују да ли је особа спремна за крштење. Да ли је особа достојна препоруке за одлазак у храм? Да ли се особа, чије је име уклоњено из записа Цркве, довољно покајала кроз помирење Исуса Христа да поново буде примљена крштењем?

Када смртнички судија позван од Бога потврди да је особа достојна за даљи напредак, као што су храмске повластице, не означава ту особу као савршену, и не опрашта никакве грехе. Старешина Спенсер В. Кимбал је поучио да након што је смртник „ослобођен казне”, „мора тражити и осигурати од Бога са Неба коначно покајање, а само Он може опростити”.⁵ И ако грешна дела и жеље остану непокајани до последњег суда, непокајане особе ће остати нечисте. Крајња одговорност, укључујући и коначни прочишћујући ефекат покајања, је између сваког од нас и Бога.

Суд који се најчешће описује у Писмима је последњи суд која следи након васкрсења (видети 2. Нефи 9:15). Многи стихови из Писама говоре да „ћемо сви изићи на суд пред Христа” (Римљани 14:10; такође видети 2. Нефи 9:15; Moсија 27:31) да нам се „суди по делима која беху учињена у смртном телу” (Алма 5:15; такође видети Откривење 20:12; Алма 41:3; 3. Нефи 26:4. Свима ће се судити „по делима њиховим.” (3. Нефи 27:15) и „према жељама срца њихових” (Учење и завети 137:9; такође видети Алма 41:6).

Сврха овог последњег суда је да утврди да ли смо постигли оно што је Алма описао као снажну промену срца (видети Алма 5:14, 26), где смо постали нова створења, „те више немамо склоност да зло чинимо, већ да непрестано добро чинимо” (Moсија 5:2). Његов судија је наш Спаситељ, Исус Христ(видети Joван 5:22; 2. Нефи 9:41). Након Његовог суда сви ћемо признати „да су судови Његови праведни” (Moсија 16:1; 27:31; Алма 12:15), због Његовог свезнања (видети 2. Нефи 9:15, 20) које Му даје савршено знање о свим нашим делима и жељама, како онима који су праведни или су се покајали, тако и онима који су неправедни и непокајани или непромењени.

Света писма описују процес овог последњег суда. Алма је поучио да правда брижног Бога тражи да је за васкрсења „потребно да све буде обновљено у свом правом реду” (Алма 41:2). То значи да „ако дела њихова у овом животу беху добра, и жеље срца њихових беху добре… у последњи дан [биће] обновљени за оно што је добро” (Алма 41:3). Исто тако, „ако су дела њихова зла обновиће им се за зло.” (Алма 41:4-5; такође видети Хеламан 14:31). Слично5 томе, пророк Јаков је поучио да на последњем суду „они који су праведни, остаће праведни, а они који су прљави остаће прљави” (2. Нефи 9:16; такође видети Moрмон 9:14; 1. Нефи 15:33). То је процес који претходи нашем положају пре онога што Морони назива „милостивим судом великог Јахве, Вечног Судије и живих и мртвих” (Moрони 10:34; такође видети 3. Нефи 27:16).

Да бисмо били сигурни да ћемо бити чисти пред Богом, морамо се покајати пре последњег суда (видети Moрмон 3:22). Као што је Алма рекао свом грешном сину, не можемо сакрити своје грехе пред Богом, „и уколико се не покајеш стајаће они као сведочанство против тебе у последњи дан” (Алма 39:8; курзив додат). Помирење Исуса Христа нам даје једини начин да постигнемо потребно очишћење покајањем, и овај смртнички живот је време да то учинимо. Иако нас уче да се покајање може догодити у духовном свету (видети Учење и завети 138:31, 33, 58), оно није тако сигурно. Старешина Мелвин Џ. Балард је поучио: „Много је лакше одупрети се и служити Господу када су тело и дух као једно. То је време када су људи прилагодљивији и подложнији… Овај живот је време за покајање.”⁶

Када се покајемо, имамо Господње уверење да ће наши греси, укључујући наша дела и жеље, бити очишћени и наш милостиви последњи судија више их се неће сећати (видети Учење и завети 58:42; такође видети Исаија 1:18; Jеремија 31:34; Јеврејима 8:12; Алма 41:6; Хеламан 14:18-19). Очишћени покајањем можемо се квалификовати за вечни живот који је цар Венијамин описао као „борав[ак] са Богом у стању бескрајне среће” (Moсија 2:41; такође видети Учење и завети 14:7).

Као још један део Божјег „плана обнове” (Алма 41:2), васкрсење ће обновити „све… у својој правој и савршеној грађи” (Алма 40:23). Ово укључује савршенство свих наших физичких недостатака и деформитета стечених у смртности, укључујући оне при рођењу или од траума или болести.

Да ли нас ова обнова чисти од наших безбожних или непобожних жеља или зависности? То не може бити. Из модерног откривења сазнајемо да ће нам се судити за наше жеље као и за наше поступке (видети Алма 41:5; Учење и завети 137:9) чак ће нас и наше мисли осудити (видети Алма 12:4). Не смемо „дан свога покајања [одгађати] за крај”, поучио је Амулек (Алма 34:33) зато што ће исти дух који је поседовао наше тело у овом животу - било да је Господњи или ђавољи - „имати моћ да запоседне тело [наше] у том вечном свету” (Алма 34:34). Наш Спаситељ има моћ и спреман је да нас очисти од зла. Сада је време да потражимо Његова помоћ да се покајемо за своје зле или недоличне жеље и мисли да бисмо били чисти и спремни да станемо пред Бога на последњем суду.

Свеобухватни Божји план и све Његове заповести је Његова љубав према сваком од нас, а то је „од свега најпожељније… и души највећа радост” (1. Нефи 11:22-23). Пророк Исаија је чак и безбожника уверио да када се „врати ка Господу… смиловаћ[е] се… јер прашта много” (Исаија 55:7). Алма је поучио: „Гле, шаље Он позив свим људима, јер руке милости су испружене према њима” (Алма 5:33; такође видети 2. Нефи 26:25-33). Васкрсли Господ је рекао Нефијцима: „Гле, милостива рука моја испружена је према вама, и ко год дође, примићу га. А благословени су они који к мени дођу” (3. Нефи 9:14). Из ових и многих других учења из Писама, знамо да наш брижни Спаситељ шири руке да би примио све мушкарце и жене под брижним условима које је прописао да уживају у највећим благословима које Бог има за своју децу.⁷

Због Божјег плана и помирења Исуса Христа, сведочим са „савршеним одсјајем наде” да нас Бог воли и да можемо бити очишћени процесом покајања. Обећано нам је: „Будете ли хрлили напред, гостећи се речју Христовом, и истрајете до краја, гле, овако говори Отац: Имаћете вечни живот” (2. Нефи 31:20). Да сви то чинимо, молим се у име Исуса Христа, амен.